Da li bi mogao da dođeš da mi reinstaliraš Windows? Slušaj, nešto me zeza štampač, aj’ posle posla svrati i sredi mi to, myes? Kada ćeš imati vremena da mi nasnimiš bar stotinak igara na ovo čudo od tableta što si mi preporučio da kupim? Zašto praviš face, sevap je pomoći nekome, rod smo majkumustaru, jel ti znaš da smo tvoj otac i ja 1973. napravili pakt...

Posle nekoliko decenija, uloga informaciono tehnološkog vatrogasca za rodbinu i prijatelje postaje teško breme, ne zbog čina pomaganja koji je po defaultu bogougodan, već zbog lenčuga koje uporno prave iste gluposti i odbijaju da nauče osnovne stvari. Zašto da uče, kad imaju magarca koji ima vremena jer je novinar i šta će mu faliti da malo protegne noge...

Na slučaju moje starije komšinice, koju ćemo prigodno nazvati gospođa Hadži-Pešić, rešio sam da probam nešto drugačiji pristup, podjednako inspirisan filmom „Lawnmover Man” i drevnom poslovicom „Daj čoveku ribu, nahranićeš ga za dan; nauči ga da peca, napravićeš pomor ribe”.

Gospođa Hadži-Pešić, prevodilac u penziji, najanalognija je osoba koju je bilo ko u stanju da zamisli. Dugo se opirala upotrebi kompjutera za prevodilačke poslove, da bi se konačno slomila tek pre nekoliko godina, kada joj je klijent rekao da mu ne pada na pamet da prekucava šlajfne s pisaće mašine „olimpija”. Gospođa H, koja nam zaliva fikus i hrani kapibaru kada frau i ja nismo u Beogradu, divno je matoro stvorenje koje uživa u krimi-serijama. Nema te CSI mutacije koju neće progutati i sa zadovoljstvom svariti, pogotovo otkad smo joj za rođendan kupili DVD plejer i krenuli da je punimo iksvidima. Trenutak kada je shvatila da više ne mora da dreždi ispred TV-a čekajući kasni noćni NCIS, već da u svako doba može da ga pusti sa „kazete” predstavljao je eksploziju emocija. Taj pogled, ta dečja sreća u stare babe, to skakutanje na stolici i spark u oku... A još kad je čula da može odmah da dobije sve sezone, i da gleda ono što će njena zaova gledati tek 2016! Red pite s jabukama, falange palačinki u šatou, lavina knedli sa šljivama koje su sišle s Asgarda, spušteni pogled moje demoralisane žene, svesne da će ovako zle krempite moći da pravi tek kada se glečeri debelo otope a kolonija na Marsu proglasi nezavisnost...

Kad nekom otkriješ novi svet, postaješ delimično odgovoran za njegovu sudbinu u tom svetu, rekao je Herman Hese, ili možda Loran Kabila, marksista iz džungle. Deca gospođe H su daleko, muža odavno nema, njen svet se sveo na DVD plejer i diskove koje smo joj snimali sve većim intenzitetom. Nahraniti osobu koja je u stanju da dezintegriše kompletnu sezonu „Reda i zakona” za jedan dan lagano je evoluiralo od razigrane novelty zabave, preko coktave obaveze, u stalan posao koji u proseku oduzima sat vremena dnevno. Gospođa Levijatanić hoće još i hoće danas za danas dok ne odete na more deco, gde ćete se kupati bezbrižno jer znate da neko zaliva cveće i hrani Pitera, he-he! Na moju opasku da toliko sedenje ispred TV-a nije zdravo i da treba vremena da se skinu i srede toliki ripovi, bakuta reče: nauči me da to sama radim, mladi čoveče! Bakuta je izvukla mentalnu katanu, kleknula i ponudila mi sečivo svog starog uma. Yukkuri hanashite kudasai, Qzma! Hai, gospođo H...

Dakle, plan je bio da baku naučim da sama traži i skida torente, otpakuje fajlove, nađe korektan subtitle i u globalu, samostalno se pobrine za svoju elektronsku zabavu. Build a man a fire, he’s warm for a day, set him on fire and he’s warm the rest of his life... Ha-ha-ha-ha-ha-ha! Gospođa Hadži-Pešić ispala je prilično dobar padawan koji je uspešno ukapirao neke suštinske stvari nalik na razliku između arhiviranog fajla i fajla koji je „na slobodi”. Baka je skontala šta je rar, baka zna da fajlove sortira u direktorijum koji smo prigodno nazvali „Moje serije”, baka zna da treba da ignoriše sve nove torente gde piše 720 p i 1080 p... Dao sam joj pretposlednji invajt na torrentleech, uplatio tri meseca premiuma, i nakon dve nedelje treninga pustio je u divljinu warez džungle, kao staru lavicu koja je vek provela iza žice. Go babba, učini me ponosnim! Na dan kada je rekla „moram da zamenim ovaj katodni televizor za HDTV deco, sve je više MKV-ova a sve manje xvida, čak i za serije u maloj rezoluciji, sreća pa imam dobru penziju...” znao sam da starom Skajvokeru više ne treba baba-siter. Muškarci ne plaču, pogotovo ne srbski vitezovi kao ja, to što mi je zasijalo u oku je graška znoja na pogrešnom mestu u pogrešno vreme...

U sledećem broju čitajte kako sam pokrenuo, proslavio i naposletku upropastio Nudističku Asocijaciju Gejmera (NAG).