Realno, u eri Tetrisa i masovne hipnoze igrača ovim ruskim čeljadetom, Atarijev Klax (1989) nije imao šta da traži. Ipak, nemojte dopustiti da vas ova konstatacija zavara. Klax je bio planetarno popularan, mogli ste ga naći na većini relevantnih igračkih platformi toga vremena (Sega Mega Drive, NES, Game Boy i druge), a pamtimo i reizdanja za PlayStation 1 i 2, GameCube, Xbox itd.

Kroz 100 nivoa izigravaćete radnika u fabrici, koji svoj hleb zarađuje na pokretnoj traci. Automatski sistem sortiranja proizvoda se pokvario, pa raznobojne kutije koje s vrha ekrana padaju ka vama morate klasirati i obrazovati ih u istobojne nizove sastavljene od tri člana. Na taj način kutije nestaju sa ekrana, vi dobijate bodove i u isto vreme oslobađate skladišni prostor, koji je ograničen na 25 mesta (matrica 5 x 5).

„Tovarna kašika” može istovremeno da ponese pet kutija, s tim što se prva izbacuje ona što je na vrhu (poslednja pokupljena). Na uvodnim nivoima igra je laka jer zahteva da izradite svega nekoliko random nizova. Međutim, kasnije se stvari usložnjavaju, pa se od vas traži da napravite tačno naznačen broj horizontalnih, vertikalnih i dijagonalnih nizova. Kada se na to dodaju brzina „padanja” kutija s vrha ekrana i veliki broj boja, jasno je da Klax nije nimalo naivan protivnik. Ako nivo frustracije postane suviše veliki, umešnost slaganja klaksova (tako se ovde stručno zovu nizovi) možete da pokažete i u direktnom obračunu protiv ljudskog igrača u svojevrsnom versus režimu.