Nintendo Hard je termin koji se koristi za većinu igara iz NES ere, vremena kada su igre imale po tri života, možda po koji continue i šišmiše koji vas uvek gurnu u provaliju koju preskačete. I pored Mega Mana, Castlevanije i Ninja Gaidena, nijedan serijal nije uništio duše igrača širom sveta tako kao što je to učinio Battletoads.

Svaki igrač stare škole seća se igara zasnovanih na komercijalnom čudu zvanom „Nindža kornjače”. I dok su razne kopije pokušavale da osnuju sopstvenu mutantsku štampariju novca preko televizije, Rare (danas najpoznatiji po Donkey Kong igrama) pokušao je da otme deo slave Konamijevih interaktivnih adaptacija.

Battletoads

Prva igra u sagi Battletoads izašla je za NES konzolu 1991. godine (www.romnation.net/srv/roms/28183, 188 KB), a potom je portovana i na druge mašine. Nalazite se u ulozi dve žabe, Rasha i Zitza, koji moraju da spasu trećeg člana družine i princezu od zle kraljice. Igra je mešavina više žanrova: beat ’em up, platforme i, u neku ruku, vožnje. Većina nivoa je u stilu TMNT igara. Krećete se sleva na desno i kako napredujete kroz nivo tako se pojavljuju novi protivnici koje morate ukloniti da biste nastavili. U platformskim deonicama morate prevazići zamke, provalije i druge uobičajene opasnosti za žanr, dok u nivoima vožnje izbegavate prepreke brzim refleksima ili pamćenjem nakon previše poruka Game Over.

Battletoads je jednostavno najzlokobnija igra ikada. Zdravlje vašeg lika je nebitno jer će većina stvari da vas ubije jednim udarcem, a mušice koje mogu da vam obnove energiju najčešće će nestati pre nego što ih pojedete. Deonice koje zahtevaju brzu reakciju moguće je preći jedino uz pomoć vidovitosti, nadljudskih sposobnosti ili višestrukim ponavljanjem. Čovek bi pomislio da je igra možda lakša sa još jednim igračem, ali, nažalost, ona tako postaje samo teža. Prijateljska paljba ne može se isključiti, igrači dele broj continuea, a u slučaju da ga jedan iskoristi, oba moraju započeti nivo ispočetka.

Međutim, uprkos nemilosrdnoj i nepoštenoj težini, igra je svojevremeno dobila blistave ocene u recenzijama. Grafički, ona u potpunosti iskorišćava moć NES konzole. Sam gameplay jeste bio inovativan za svoje vreme jer je nudio nove elemente, bez osećaja da je postojala glavna igra sa drugim mini-igrama ili nivoima-izuzecima (kao vožnja tepihom u igri Aladdin za Mega Drive).

Battletoads & Double Dragon

U pitanju je preklapanje serijala gde se Billy i Jimmy iz Double Dragon igara priključuju žapcima. Igra se ne razlikuje previše od prethodne, izuzev nekoliko manjih dodataka (penjanje uz zid ili ivice platforme). Malo je lakša od prethodne, mada to nije uteha. Zanimljivo je to da je igru u potpunosti radio Rare i da se mnoga imena i likovi iz Double Dragon sveta ne slažu sa originalnom igrom. Kao i prethodnik, Battletoads & Double Dragon (www.romnation.net/srv/roms/28184, 187 KB) portovan je i na druge konzole, a na tržištu se inicijalno pojavio 1993. godine.

Battletoads in Battlemaniacs

Družina vodozemaca odlazi na Tibet da prisustvuje demonstraciji nove virtuelne konzole, kada zla Kraljica kidnapuje Zitza i ćerku predsednika firme koja je proizvela mašinu. Preostala dvojica borbenih žabaca moraju da uđu u virtuelnu realnost i spasu svoje prijatelje.

Battletoads in Battlemaniacs (www.romnation.net/srv/roms/53502, 640 KB) tehnički je napredniji naslov od svojih prethodnika, što je bilo i za očekivati nakon tranzicije na 16-bitnu platformu. Sprajtovi su veći i detaljniji i svaki lik ima posebne animacije umesto da su samo drugačije boje. Nivoi su raznovrsni kao i u originalu, ali, izuzev grafike, igra ostavlja utisak već viđenog. Vredi napomenuti to da je jedini port ove igre bio za Sega Master System, ali samo za Južnu Ameriku. Battletoads in Battlemaniacs pojavio se na rafovima prodavnica 1993. godine.

Battletoads

Poslednja iteracija u serijalu izašla je za arkadni aparat 1994. godine (www.romnation.net/srv/roms/55577, 4,15 MB). Oslobođen grafičkih ograničenja i cenzure konzola, Battletoads je najlepši i ujedno najnasilniji naslov serijala. Igra je uobičajeni predstavnik beat ’em up žanra, sa izuzetkom dva nivoa, od kojih je jedan čak shoot ’em up. Stavljen je jak akcenat na nasilje, i to ne samo brutalnim završnim potezima i krvlju već i samim bodovanjem koje se naziva Corpse Count. Junaci se sada razlikuju po brzini i snazi čineći izbor relevantnijim od prethodnika. Ovaj deo ujedno je i najlakši, ako ni zbog čega drugog, onda samo zato što vam jedino novac određuje koliko života imate.