| Press verzija Total War: Shoguna 2 došla je zakopčana kao katolička guvernanta: jedna tutorijal kampanja i jedna istorijska bitka, a sve ostalo leži u dreamless snu ispod trešnjinog cveta, očekujući signal sa Steam servera koji bi do kraja odškrinuo vratnice zadovoljstva. Više nego dovoljno materijala za prvi i drugi utisak, ali manje tečnosti nego što je starom strateškom volu potrebno da utoli žeđ. Čekanje je gore od jastučenja u glavu... Total War: Shogun 2 za Creative Assembly predstavlja povratak korenima. Prva Total War igra beše legendarni Shogun, koji je tog pospanog juna 2000. godine levom rukom redefinisao svet strateških igara na PC-u. Nakon jedanest godina evolucije, starog Rima, srednjeg veka (obrađenog dvaput), evropskog imperijalizma i Napoleona, zaista je haj tajm za period i okruženje koje je u svakom pogledu idealno za igračku mehaniku serijala Total War. Japan je dovoljno mali da vaše osvajanje ne postane kontra-istorijski besmisleno, dovoljno podeljen i isprepletan savezima da diplomatija, trgovina i zakulisne radnje ne postanu potpuno podređeni ratovanju i dovoljno atraktivan i istorijski bitan da omogućava strasno uživljavanje u ulogu dajimjoa koji želi da postane šogun umesto šoguna. Tutorijal kampanja bazirana je na pokušaju klana Čosokabe da ostvari dominaciju na matičnom ostrvu (Šikoku) i da se potom proširi na južnu obalu Honšua. U skladu s njenim (prevashodno informativnim) karakterom, prvih nekoliko poteza prepuno je početničkih lekcija vezanih za komandovanje trupama i akcijama na strateškoj mapi, nepreskočivim ali savršeno nepotrebnim Total War veteranima. Skip, skip, skiiip... Vakarimaska! Prva veća bitka u kojoj Čosokabe armija, sastavljena od kombinacije jeftinih jari ašigarua (kopljanici) i strelaca po kojima je klan čuven, juriša na utvrđeni grad, ukazuje na gigantsku novinu: opsadu i invaziju zamkova sada je moguće preduzimati bez opsadnih sprava, pa čak i bez priručnih merdevina/ovna koji su u Medievalu zahtevali jedan pripremni potez čekanja! Vaši ubogi ašigaru penjaće se uz zidove kao lemuri, biti delimično sasečeni strelcima, ali će se uzverati na zidine i uhvatiti se u koštac sa malobrojnim braniocima. Jedinice, njihove specijalne osobine i modovi vatre (where applicable), komandne opcije vaših generala i raspoložive formacije prilagođene su ambijentu i eri, ali se po formi suštinski ne razlikuju od totalnog Total War rafinmana koji je doneo Napoleon: Total War.Izmene i dopune real-time bitaka su malobrojne u odnosu na fejslift koji je pretrpeo potezni, klansko/imperijalni segment menadžmenta, gradnje, regrutacije, diplomatije, špijunaže i nindža asasinacija. Najveća i najimpresivnija novina je potpuno novi sloj personalne manipulacije ključnim ljudskim „resursima” vašeg klana. Vaš dajimjo sada ima drvce veština u okviru kojeg samostalno možete birati specijalizaciju (borbenu, komandnu, društveno-političku...), što je ogroman napredak u odnosu na automatski i nasumičan trait/retinue sistem iz prošlih Total Warova. Sličan, mada manje detaljan skill tree imaju i generali, pa i agenti (monasi, nindže...), takođe podložni finom podešavanju za ulogu koju ste im namenili. Novouveden je i koncept dajimjoove časti, od koje zavisi lojalnost vaših generala, populacije, odnos drugih klanova i još nekoliko faktora. Lojalnost generala najlakše je kupiti dodelom ministarstva; pored vernosti, time ćete obezbediti i socijalni, ekonomski ili borbeno-komandni bonus za ceo klan. Permanentni bonusi i novotarije (nevezani za ličnost) dolaze u formi koja je slična onoj koja je premijerno uvedena u igri Empire: Total War, ali umesto ideje naučnog napretka, sistem je koncipiran kao drvo sa filozofsko-socijalnim teorijama. Taj segment igre u trenutku pisanja ovog teksta još nije bio kompletiran. Segment igre u kojem ne primećujemo neka posebna poboljšana jeste grafika. Osim svepristune dalekoistočne stilizacije u vidu prelepih, rukom crtanih ikona, srž 3D enginea izgleda identično Imperiji i Napoleonu. Vatra i efekti jare i dima su možda jedine vidljivo lepše stvari na ovom planu. To nipošto ne treba shvatiti kao zamerku već kao puku kolokvijalnu opservaciju. Petnaesti mart, dan izlaska pune verzije Total War: Shoguna 2 više nije tako daleko... |
