Budi siguran da sve zaboravi”, „Ne brini, postaraću se ja za njega”. Ubrzo nakon početka igre ovakav „fleš” počeće da odmotava priču koja se vrti oko glavnog junaka obrisanih sećanja, koga jutro zatiče u „utočištu” za mentalno obolele. Igrometar u „Svetu kompjutera” je te 1991. godine prikazivao platformu IBM i naslov ove poduže avanture Acces Softwarea, koja je u to vreme plenila digitalizovanom grafikom i zvučnim efektima.

Ako pobegnete iz sanatorijuma, dolazićete do novih saznanja, i to ponekad preko fragmenata sećanja, nekad putovanjem po svetu, a nekad preko službenog mobilnog uređaja. Vreme ističe, a novac morate podeliti na karte za voz ili avion, od čega zavisi brzina dolaska na destinaciju. Interesantno je to što će vas put naneti (skoro) do Beograda. Vodićete žestoke dijaloge sa raznim osobama (i zgodnim damama), a u zavisnosti od tona komunikacije izvući ćete podatke ili naljutiti sagovornika. Igranje se tada menja u first person perspektivu, a pored klasičnog 2D sa strane, bićete u prilici da posmatrate vašeg junaka i iz ptičje perspektive.

Neke od zagonetki zahtevaće da imate sreće (ili strpljenja), kvaziakcione scene će vam pomoći da bolje osetite opasnost potrage (prelazak preko simsa, izbegavanje stražara), a kao posebno interesantan deo igre ističemo bekstvo iz sanatorijuma. Atmosfera je napeta u stilu vrhunskih trilera, a zvučni efekti koji se prolamaju hodnicima nateraće vas da poskočite na stolici.