Možemo da odahnemo: Obsidian nije zeznuo stvar. Fallout: New Vegas je, pored tehničkih problema koji su trejdmark svakog Fallout naslova, ispao ozbiljna, bogata i kompleksna igra, naslov koji nipošto ne može biti okarakterisan kao „gigantska ekspanzija za Fallout 3”. Pored gargantuanske količine novog sadržaja, promene mehaničkih pravila oružanih borbi, novog sistema frakcijskih reputacija i sa njime povezanih questova i račvanja, New Vegas donosi i drastično produbljen crafting, potpuno nov mod za hardcore igrače i još nekoliko svežih ili modifikovanih elemenata, što ga čini izazovnijim i kompletnijim od poštovane trojke. A tu je i uvrnuta priča, koja kao i (skoro) svaki Fallout predstavlja odlično osmišljeni presek lične drame, globalne krize i crnog humora. Šta reći za igru koja počinje tako što vas Čendler Bing (Metju Peri) upuca u glavu i zakopa u plitki grob?

Fallout: New Vegas je, kao i raniji klasici, a za razliku od trojke, smešten na zapadnu obalu SAD, ali ne u Kaliforniju već u Nevadu, tačnije u neposrednu okolinu Las Vegasa oivičenog pustinjom Mohave. Ovo je lokalitet u kojem su susreti sa prošlošću, likovima i frakcijama iz nezaboravnih, izometrijskih Fallouta neminovni, a New Vegas predstavlja svojevrsni „greatest hits” najrelevantnijih pojmova u istoriji franšize. Zato vam apsolutno preporučujemo da, ako već niste, na brzaka ponovo zasednete za prva dva Fallouta (posebno drugi): mnoge stvari će vam biti jasnije, a godiće vam i da vidite plodove narativnog toka protekle decenije. Recimo, evolucija Shady Sandsa u NCR, pojava kojoj ste doprineli u kecu i dvojci, sada dobija extra dimenziju ekspanzijom Nove Kalfornijske Republike i dobrovoljno-prisilnim uvođenjem demokratije u anarhiju i reda u haos. Nit smisla i kohezije provlači se kroz decenije i različite razvojne studije, što franšizi daje neophodnu dozu ozbiljnosti. Postapokaliptična Amerika nije zalivena u istopljeno staklo, a dve stotine godina nakon atomske apokalipse, pored vegetacije koja lagano uzima primat nad spaljenom pustinjom, društvo pravi prve korake od neovarvarizma ka civilizaciji. Lajtmotiv evolucije, raskoraka i promene podsetio nas je na Red Dead Redemption. Đe ćeš bolje preporuke.

Za svakog ko želi da potucanju u postnuklearnoj Nevadi dâ novu dimenziju teskobe, bede i izazova Obsidian je skuhao „Hardcore” mod igre, u okviru kog morate da pazite na glad, žeđ i ispavanost (pipboy merači poput stepena ozračenosti). U tvrdokornom modu municija ima težinu, što će vas sprečiti da besomučno teglite municiju tipa ili kalibrs koji vam nije neophodan. Hardcore stimpakovi više ne leče trenutno, već vam daju HoT efekat, a ne mogu ni da zaleče osakaćene udove (poseta lekaru ili Doctor’s Bag jedine su opcije). Gladni, žedni, obnevideli od radijacije, navučeni na Jet koga više nemate pa krizirate, šepate na sakatoj nozi vukući se do svetala na horizontu (nema fast travela jer ste pretovareni) i nalećete na Radscorpiona kojem ne možete pobeći, a nemate municije da ga ubijete... Šta su ono rekli pojedinci onomad, da je Fallout prelaskom u 3D postao suviše lak?

Hardcore mod je najimpresivnija, ali nikako ne i najveća novina koju donosi Fallout: New Vegas. Redefinisana borbena pravila koja se tiču „damage thresholda” i oklopa svake vrste protivnika, kao i uvođenja separatnih DPS i DAM statistika za svako oružje, menjaju borbu u igri na krucijalan način. Na primer, oružje koje brzo puca i pravi malo štete po svakom pojedinačnom zrnu ili zraku (visok DPS, mali DAM) neće biti efikasno protiv oponenata sa jakim oklopom (Giant Radscorpions, Deathclaw, itd.). U kombinaciji sa redefinisanim pravilima za otpornost/imunitet na različite tipove demidža (laser, plazma, vatra, projektilska municija...) koju ima svaka kategorija protivnika, kao i različitim vrstama municije za svaki tip oružja, borba u New Vegasu je totalno drugačija i nadasve izazovnija zver od Fallouta 3. Igra je na normal nivou mnogo teža, obračuni zahtevaju kefalo i nekoliko oružanih specijalizacija (+širi arsenal), a V.A.T.S. je postao neuporedivo relevantniji.

Dan-dva po izlasku New Vegasa, na YouTubeu su počeli da niču snimci grafičkih i drugih „gličova” u igri, čime ste mogli steći utisak da je igra nedovršeni mess. Da, Fallout: New Vegas je bagovit kao mravlja kolonija. Da, neke od tih buba su prilično ozbiljne. Da, zaustili ste da kažete „Obsidian, ma sve mi je bilo jasno posle Alpha Protocola...” Monstruozna količina sadržaja utkanog u igru, varijabli i slobode koja vam je data ima i svoju cenu, mada ništa krucijalno nije polupano: sa glavnim questom nismo imali problema, a sporednih ima toliko da su muhe pre izuzetak nego pravilo. Jednostavno, ovo je Fallout kao i svaki prethodni Fallout: krezub i pun akni pre prvog peča, ali fantastičan newerthrles. Usudili bismo se reći i to da su bagovi esencijalni deo svakog Fallout experiencea. Biće bolje već sa 1.1, a dotle, ako ugazite u nešto u šta ne bi trebalo, batalite to što radite i pređite u susedno postapokaliptično selo. Hvala Bogu, ima ih...