Zaista je teško odrediti i potom prstom uperiti u naslov koji se smatra najuticajnijim u istoriji video igara. Jedan deo javnosti misli da je to Pac-Man (vidi SK 11/09). Ipak, reč je o najprodavanijoj arkadi svih vremena i globalno poznatom žutom glodavcu koga su voleli i oni koji ne igraju igre. Drugi deo javnosti sklon je mišljenju da je igra nad igrama upravo ona koja se smatra prvom ikad izrađenom - Pong (1972). Konačno, tu je i treći deo javnosti, koji će na sva usta gugutati da je krunu zaslužio čuveni Space Invaders (1978). Ako ništa drugo, Taitov megahit zaslužan je (barem posredno) za nastajanje čitave flotile pucačkih igara - Phoenix, Galaga, Moon Cresta, Galaxians, a ne treba zaboraviti ni to da je izdata hrpa nastavaka. U jednom momentu igra je bila toliko popularna u Japanu da je zavladala nestašica sitnog novca! Pored toga, često ćete naletati i na podatke da su se u to vreme listom zatvarale male radnje i preko noći pretvarale u „fliperane”, u kojima je na meniju bio isključivo Space Invaders. Ludo!

Space Invaders

Igra je svetlost dana ugledala jula 1978. godine (www.romnation.net/srv/roms/56466, 137 KB). Verovali ili ne, njen razvoj trajao je tričavih devet meseci (ha, simbolično), od čega je čitavih šest meseci otpalo na osmišljavanje programskog okruženja za igru. „Zaplet” je veoma jednostavan i u ono vreme prolazio je međ’ mlađarijom bolje nego išta drugo - čovečanstvo je napadnuto od strane neprijateljski nastrojene vanzemaljske rase, a na vama je da je sprečite da preuzme potpunu kontrolu nad Zemljom. Taitovi programeri nisu vam na raspolaganje stavili ultranabudženu letelicu koja je sposobna da briše sve pred sobom, već običan topić koji može da se pomera isključivo levo-desno po tlu. Usput, njegov firerate je očajan, te istovremeno može da ispaljuje samo po jedan plotun. Da stvar bude još gora, dok ispaljeni metak ne dosegne gornju ivicu ekrana ili se zarije u „osvajača” ne možete da ispalite drugi! S obzirom na to da poboljšana oružja i štitovi ne postoje, jedinu utehu možete pronaći u četiri velike građevine stacionirane tik iznad vas. Neprijateljski plotuni (baš kao i dodir) ih razaraju, a morate paziti i na to da slučajno topićem ne raspalite po njima, jer nisu imuni ni na friendly fire.

Nivoi se svode na uporno tamanjenje neprijateljskih hordi - tablu po tablu. Kretanje osvajača je predvidivo i svodi se na šepurenje levo-desno i spuštanje za po jedan red bliže vašoj poziciji, uz povremeno ispaljivanje projektila (vremenom kretanje postaje sve brže). Zanimljivo je to da postoje tri vrste neprijatelja i da su oni raspoređeni u pet redova (ukupno ih je 55). Ekranom (pri samom vrhu) povremeno proleti leteći tanjir, kada dobijate bonus bodove ako uspete da ga skinete sa neba. S tehničke strane, igra je krajnje jednostavna - na ekranu su samo dve boje, a raspoznajemo i 11 različitih zvučnih efekata.

Space Invaders Part II

Nastavak je izašao septembra 1979. godine (www.romnation.net/srv/roms/56467, 27 KB). Idejni tvorac serijala Tomohiro Nishikado nije se baš pretrgao od rada, pa su tako Invadersi stupili na scenu u prepoznatljivom ruhu. Cilj vam je isti - u svojevrsnom endless maniru potrebno je lagano kokati jednu po jednu vanzemaljsku karakondžulu u poteri za što većim skorom. Ponašanje neprijatelja je isto, isto izgledaju, a konstatacija se može primeniti i na izgled topića, odnosno građevina koje vas štite. Prva veća novina ogleda su u broju boja na ekranu, jer Part II koristi osmobojnu paletu. Sada postoje dve vrste letećih tanjira (novoubačeni treperi), kao i tzv. Rainbow bonus.

Return of the Invaders

S obzirom na popularnost igre, zvuči krajnje šašavo da je treći deo ugledao svetlost dana tek septembra 1985. godine (romhustler.net/rom/mame/3917, 47 KB). Vremenska distanca između dva nastavka učinila je svoje, pa Return of the Invaders izgleda daleko modernije i svežije. Paleta od 256 boja, grafički bogata pozadina i potpuno redizajniran izgled neprijatelja, baza i topića nisu jedine novine. Naime, vanzemaljski šljam kreće se po potpuno drugačijem obrascu (čak i ukrug), može da ispaljuje plotune različitog tipa ili da se obruši na vas kao kamikaze u slučaju fatalnih pogodaka. Ni topić više nije mutav i može da upgradeuje svoje sposobnosti (firerate je i po defaultu mnogo bolji). Rušenjem letećeg tanjira može se dobiti mogućnost ispaljivanja četiri metka odjednom, eliminisanja dva neprijatelja jednim pucnjem ili uklanjanja čitave kolone osvajača odjednom. Takođe, na nekim nivoima štit-baze (znatno ih je teže uništiti) pomeraju se levo-desno, a postoje i specijalni Challenge nivoi, gde je potrebno eliminisati alienski mothership, koji suludim tempom na vas „pušta” svoje minione. Sve u svemu, Return of the Invaders je prilično uspešan nastavak i odlična nadogradnja originalne igre.

Super Space Invaders ’91 (Majestic Twelve: Space Invaders Part IV)

Ako se na treći deo čekalo dugo, na četvrti se čekalo još duže (bar se tako svojevremeno činilo). Super Space Invaders ’91 (romhustler.net/rom/mame/4895, 586 KB) javnosti je predstavljen tek novembra 1990. godine. Ne možemo reći da se serijal vratio korenima pošto Taito tokom godina nije previše eksperimentisao, ali je zbog nekoliko stvari primetan duh originala. Ipak, to je samo početak, pošto je ova inkarnacija igre prepunjena novitetima.

Prvo što se uočava jeste izuzetno detaljna grafika, bukvalno u pozadini vidite grad koji valja odbraniti. Međutim, osvajači izgledaju identično kao u prvom delu! Čak su iskorišćene svetlo sive nijanse kako bi sprajtovi podsećali na one iz prvog dela. Druga stvar su muzika i zvučni efekti - opet je zadržana doza originalnosti, uz neprimetno ubacivanje modernog daha. Na prvi pogled, Super Space Invaders ’91 izgleda i zvuči kako bi trebalo, kao umivena verzija originala.

Da se na ovome završilo, mnogi igrači bi bili zadovoljni, ali Taito je imao druge planove. Odmah ćete primetiti da odbrambene kućice više ne postoje, kao i to da topić ima energetski štit koji se troši pri dodiru sa protivničkim plotunima. Još jedan novitet je postojanje podrške za igranje dva igrača istovremeno. Moderna vremena zahtevaju radikalne poteze, pa se osvajačima možete suprotstaviti udvoje. Nije potrebno naglašavati to da je multiplayer jedan od najvrednijih aspekata ovog naslova. Na sve to ubačene su i pucačke sesije u vazduhu (upotrebljen je vertikalni skrol ekrana), odnosno u atmosferi (statičan ekran), gde će vas napadati moderniji tipovi vanzemaljskih vojnika. Da ne zaboravimo da pomenemo i to da se po prvi put u serijalu javljaju i okršaji sa ogromnim bossevima, kao i delovi u kojima stado krava morate odbraniti od letećih tanjira koji pokušavaju da ih otmu. Ludo! Sposobnosti ratne mašine kojom upravljate mogu se poboljšati kupljenjem naročitih kapsulica koje ostaju iza oborenih letećih tanjira. Možete boostovati štitove, zaustaviti vreme, nabaciti lasere, pa čak i ispred sebe postaviti štit kućice.

Space Invaders DX

Za Space Invaders DX (romhustler.net/rom/mame/4469, 518 KB), koji je izdat septembra 1994. godine, možemo reći da spada u tzv. tribute izdanja. Na raspolaganju se nalaze čak tri igračka moda - Space Invaders, VS i Parody. Prvi je praktično reinkarnacija originalne igre i u sebi sadrži upright, odnosno cocktail verzije Osvajača. Čak je tu i crno-bela cocktail verzija igre koja je dolazila sa ekranom čija je površina prelepljena specijalnom providnom obojenom folijom da bi igračima pružila osećaj prisutnosti boja. VS mod je svojevrstan multiplayer režim u kojem se dva igrača bore jedan protiv drugog. Ekran je podeljen po vertikali, a zadatak je brže od oponenta napucavati neprijatelje, nagomilati ih u njegovom delu ekrana i tako ga primorati na kapitulaciju. Lovorike kupi onaj koji prvi stigne do tri pobede, a valja istaći i to da svaki igrač na početku može da izabere jedan od tri nivoa težine. Konačno, Parody mod predstavlja, baš kao što mu i ime kaže, neku vrstu parodije na Space Invaders, ali i druge igre kompanije Taito. Naime, zadržano je originalno izvođenje, tu je i odgovarajuća zvučna podloga, samo su sprajtovi zamenjeni likovima iz Taitovih igara - The New Zealand Story, Bubble Bobble, Arkanoid, Darius...

Space Invaders ’95: Attack of the Lunnar Loonies

Poslednji (a pretposlednji u seriji za arkadne aparate) naslov koji ćemo ovog puta obraditi izdat je juna 1995. godine (romhustler.net/rom/mame/7185, 4,3 MB). Igra se, u principu, nadovezuje na Super Space Invaders ’91, ali je do te mere neozbiljna da je od strane relevantnih kritičara dočekana na nož. Tridesetak nivoa podeljeno je na pet oblasti (svetova), a na početku igrač ima mogućnost izbora aktivnog „pilota”. Zadržana je i opcija igranja udvoje. Stvari počinju da idu nagore kada shvatite da jedan od pilota može biti pas koji nasrtljivce gađa koskama iz svoje udobne korpice, te da neprijatelji variraju od letećih prasića pa sve do krilatih jaja koja vas gađaju noževima i viljuškama. Energetski štitovi zamenjeni su kućicama, a novitet je to što sada možete određivati jačinu pucanja - duži pritisak na taster Fire puni skalu i na taj način se sa ekrana može počistiti i čitava kolona neprijatelja. Prisutni su i obračuni sa bossovima, baš kao i mogućnost prikupljanja jačeg naoružanja. Još jedan minus je kičasta šarena grafika. Ovaj nastavak prvenstveno je namenjen mlađim igračima.