Kada su Dice i EA javnosti svojevremeno predstavili Battlefield: Bad Company, vlasnici konzole Xbox 360 zadovoljno su trljali ruke - demo je bio namenjen samo njima. Neka se nagutaju prašine nadobudni trojkaši, a kružok PC-jevaca neka se ždere do jutra, za njih verzija igre ionako nije ni planirana. Samo godinu dana kasnije, stvari su se potpuno okrenule. Razvojni tim je 19. novembra u etar pustio beta verziju Bad Company 2, koju su mogli da preuzmu isključivo vlasnici PlayStationa 3 (sa EU i US teritorija). Prema rečima autora, u beti će moći da uživaju i „kutijaši” i PeCeovci, ali za to treba pričekati negde do januara sledeće godine.

Imali smo prilike da proverimo delić onoga što su u Diceu spremili za početak marta, kada je planiran zvaničan izlazak igre na tržište. Dobili smo pristup tzv. Closed Beta verziji igre, za čije je preuzimanje potreban naročit kôd koji vam omogućava download (broj preuzimanja je, inače, ograničen). Dalje, važno je napomenuti to da je u pitanju multiplayer only verzija bete, koja ne donosi apsolutno nikakve naznake o tome šta nas čeka u kampanji, to jest u nastavku glavne priče. Umesto toga, tu je jedna (ogromna) mapa - Arica Harbor, na kojoj se istovremeno mogu prašiti do 24 igrača u tzv. Rush režimu igranja.

Igrači su podeljeni u dva tima, napadački i odbrambeni, a cilj je osvojiti sve bitne lokacije i tako odbranu saterati u ćošak, odnosno ne dopustiti agresoru da vas potisne sa strateških tačaka. U zavisnosti od toka igre dostupni su različiti spawn pointi (odbrana ih na početku ima srazmerno više), što znatno menja osećaj prilikom borbe pošto je mapa izuzetno velika i obuhvata čitavu paletu različitih objekata, mesta za zasede ili puškaranje u skučenom okruženju. Igrač može da bira četiri različite klase vojnika: Assault, Engineer, Medic ili Recon, od čega u startu zavisi vrsta naoružanja, ali i tip gedžeta koji se mogu koristiti, odnosno „specijalizacije” koje se mogu zaraditi. Tokom partija uspesi igrača se vrednuju i pretvaraju u iskustvene poene, pa ovaj napreduje i tako otvara mogućnost za korišćenje pomenutih dodataka.

Već po prvom spawnovanju ostali smo bez teksta! Suncem okupan gradić smešten na imaginarnoj lokaciji negde u Južnoj Americi izgleda nestvarno dobro modelovan. Nismo stigli ni da se nadivimo prelepom grafičkom okruženju, a topovski plotun koji je otkinuo pola kuće prenuo nas je iz razmišljanja. Bukvalno smo videli kako otpadaju delovi cigala, zajedno sa tonom prašine, ostavljajući ogromnu zjapeću rupu. Potrčali smo i sakrili se na prvom pogodnom mestu, usput se diveći nivou destrukcije koju je izazvao protivnički guseničar. Ako je to ta nova deformabilna tehnologija terena o kojoj su autori pričali, zadovoljni smo. Partija se nastavila i ponudila nam sasvim zadovoljavajuće iskustvo. Rano je za poređenje sa CoD-om ili Killzoneom 2, ali je jasno da Bad Company 2 ima neki sebi svojstven šmek.