Da li kopija može biti bolja od originala? Iako pitanje deluje čudno, upravo se oko toga raspravlja u DotA zajednici poslednjih dva meseca. Čitavu halabuku pokrenuo je S2 Games, relativno nepoznat dizajnerski studio. Oni su u svoju novu igru Heroes of Newerth bukvalno prekopirali iz Dote heroje, iteme, spellove, mapu i gejmplej. Sve ovo urađeno je uz dozvolu Icefroga koji je glavni dizajner Dote.

Upravo to blantantno kopiranje dovelo je do polarizacije mišljenja. Protivnici HoN-a tvrde da je to samo kopija Dote upakovana u moderan i grafički bolji engine. Pobornici, opet, upravo to ističu kao glavnu prednost, ali i kao mogućnost da se igra razvija bez Blizzarda, koji stalno dahće za vrat i gleda da se niste na neki način ogrešili o licencu.

Dokaz toga koliko je ova igra postala zanimljiva predstavlja i gotovo beskrajna gomila zahteva za beta-keyevima. Uvidevši mogućnost za promociju, S2 je sklopio dogovor sa nekoliko većih igračkih sajtova da oni dele ključeve svojim pretplatnicima. Beta-key se može dobiti i ako se priključite Facebook grupi, koja rapidno raste (u ovom momentu ima više od 40.000 fanova). Poslednji način je da neko od vaših prijatelja već testira HoN. Svaki igrač vrlo brzo dobija pravo da podeli tri beta-keya. Sličan sistem izabrao je i Google kada je promovisao Gmail, a svi se sećamo koliko je tada bilo interesovanja za dobijanje naloga.

HoN ipak nije replika Dote. Osnovna mehanika igranja jeste ista, kao i veliki broj heroja ili itema. Međutim, kada zagrebete malo ispod površine, videćete razlike koje se ne primećuju na prvi pogled. Upravo to nervira iskusnije igrače Dote. Navikli da u prste znaju celu igru, sada više nisu tako sigurni u to šta treba da urade ili šta protivnik može da uradi. Kupovina predmeta je drugačije organizovana, možda je čak i lakša nego u Doti, ali je potrebno vreme da se snađete.

To nije jedina razlika između HoN-a i Dote. HoN je urađen u modernom engineu, pa igra izgleda fantastično. Od početka je ugrađena podrška za DirectX 10, a postoji i veliki broj drugih specijalnih efekata. Nažalost, to ponekad i smeta: kada borba krene, svaka magija predivno izgleda, ali jednostavno ometa igranje zbog toga što ne možete da vidite svog heroja od silnih grafičkih efekata.

Ono u čemu se HoN možda ponajviše razlikuje od Dote jeste online igranje (koje jedino i prisutno u beti). Prvo treba reći to da svako može inicirati (hostovati) partiju. HoN ne koristi korisnički PC kao server, već je S2 obezbedio dedicated mašine za tu svrhu. To znači da igrači više ne zavise od propusne moći nečije konekcije (ili braće koja su baš tada rešila da skinu neki torent). Programeri su očigledno dugo posmatrali DotA zajednicu i na osnovu toga razradili match-making sistem. Svaki igrač dobija ili gubi poene za pobedu ili poraz. Na osnovu broja poena igrača u jednom timu igra računa koja je strana moćnija. Što je neki tim jači to je broj osvojenih poena za pobedu manji. U slučaju da protivnički tim ima 80 ili više odsto šanse za pobedu, neće dobiti nijedan poen. Na taj način se i sami igrači trude da timovi budu balansirani, što dovodi do mnogo zanimljivijih partija. Serveri prate sve vaše statističke podatke: broj odigranih partija, koliko ste puta ubili protivnike, broj vaših pogibija itd. Na osnovu tih statistika relativno je lako odrediti da li neko zna ili ne zna da igra. Nažalost, upravo se zbog takvog sistema mali broj ljudi odlučuje da igra support heroje, koji su često najzaslužniji za dobijene partije.

Server prati još jednu veoma važnu stvar: da li često izlazite iz partije pre kraja meča. Leaveri, kako ih popularno zovu igrači Dote, jesu najiritantnija stvar u igri. U HoN-u možete odmah videti koliko je puta neki igrač izašao iz partije pre kraja i zabraniti mu da uđe na vaš server. Ukoliko vam se dogodi prekid konekcije, restart računara ili neki sličan problem, imate na raspolaganju do 300 sekundi da se vratite nazad u igru.

Važan faktor je i sistem prijatelja, koji je preuzet od Battleneta, ali je drastično poboljšan. Prvo, nema nepotrebnog ograničenja broja ljudi koje možete imati na svojoj listi. Komunikacija je mnogo lakša, pa ako želite da se igrate zajedno, ne morate čekati da i vaš prijatelj uđe u neku igru da vam se ispiše ime te igre i da ga zatim ukucavate, već imate jednostavnu opciju Join Server. S2 Games je obećao da će implementirati posebne opcije vezane za klanove.

U ovom trenutku 10 do 15 hiljada igrača je online u svakom momentu, a prosečno možete videti oko 150 do 200 aktivnih partija. Oko polovine od ovog broja su partije najmenjene novajlijama (Noobs only, no pro players...) koji se još teško snalaze sa izmenjenim imenima heroja ili itema. Drugu polovinu čine partije namenjene iskusnim igračima koji već znaju šta rade. To i nije naročito teško, pogotovu ako ste iskusan igrač Dote. Iako se imena heroja razlikuju, većinom su njihove sposobnosti iste, što je za dobrog igrača dovoljno.

Dok po forumima besne rasprave o tome da li je kopija bolja od orginala, S2 Games je na diskretan način pokazao da neće zauvek kopirati Dotu. Nedavno je izbačena nova mapa za šest igrača. Pored okršaja „pet na pet”, u Doti je bilo popularno i igranje „tri na tri” koje se u suštini nije mnogo cenilo jer se sve svodilo na ubijanje kripova i kupovinu predmeta, a timski aspekt bio je prilično zanemaren. S2 Games je kreirao novu, manju mapu sa samo dva prolaza za kripove. Akcija je ovde brza i brutalna, a bez pomoći saigrača nemate nikave šanse da dobijete partiju.