To što je jadni Betmen doživeo od strane filmske industrije ni jedan supernegativac ne bi poželeo nijednom superheroju. Osim jedne poštene filmske adaptacije sa Majklom Kitonom i Džekom Nikolsonom, prethodne i potonje pokretne slike sa slavnim čovekom šišmišem spadaju u tešku sux kategoriju. Mislim, šta reći za Vala Kilmera i Džordža Klunija (lol) u naslovnim ulogama, za Švarcenegera kao Mr. Friza ili za onu debilnu seriju iz sedamdesetih sa plastičnim/lasteks kostimima i homoerotičnim vajbom između Betmena i Robina? To zaista nema nikakve veze sa stripovskim Betmenom, mračno-šarmantnim „krstašem pod plaštom”, koji se od 1940. godine stilski i tehnološki (mislimo na način crtanja) menjao, ali je uvek ostajao cool. I neka se niko ni ne usudi da pomene Kristijana Bejla, „The Dark Knight” i pokojnog Ledžera u ulozi Džokera...

Batman: Arkham Asylum je igra koja raskužnim rastvorom čisti sve zaparložene budalaštine nagomilane u poslednjih deceniju i kusur. Kratka demo verzija ovog megaintrigantnog naslova, čija se puna verzija očekuje tokom septembra, svedoči o autorskom trudu da verno predoči isključivo stripovski look & feel Betmenove mitologije, u potpunosti ignorišući uticaje sa velikog i malog ekrana.

Arkham Asylum, zatvorska ludnica na obodu Gotam Sitija, jeste poslednje prebivalište najgorih i najnasilnijih psihopata koje je B imao čast uzaptiti i ostaviti zapakovane ispred policijske stanice, i kao takvo predstavlja idealno okruženje za virtuelizaciju jedne poslovično mračne epizode Betmenovih avantura. Upavši u klopku Džokera, koji preuzima kontrolu nad Arkamom, oslobađa i naoružava krimose, naš junak će imati priliku da se souči sa galerijom živopisnih likova i starih arhineprijatelja, od kojih ćete u sadržaju dostupnom u demou videti samo Džokera i Harli Kvin (u filmiću nakon njegovog kompletiranja dobićete „hintove” vezane za Ridlera, Pojzon Ajvi i još nekoliko starih drugara). Ako o kvalitetu njihove karakterizacije i prenošenja strip obrasca možemo da sudimo na osnovu Džokera, očekuje nas jedno sasvim posebno iskustvo.

Batman: Arkham Asylum u najkraćem se može opisati kao Splinter Cell sa Betmenom u glavnoj ulozi. Borba sa protivnicima korišćenjem fizičke snage i superiorne agilnosti, uz upotrebu rekvizita nalik na batarang i kuku za penjanje po zidovima, jesu Betmenovi standardni trejdmarkovi koje ćete imati prilike da probate u igri. Potrebe za stealth pristupom eliminaciji naoružanih protivnika postajete veoma brzo svesni: u frontalnoj konfrontaciji sa grupom ludaka naoružanim automatskim oružjem nemate puno šansi. Šunjanje u senkama i hvatanje jednog po jednog oponenta, penjanje po zidnim ornamentima, „glajding” na glavu naoružanog psihopate i slične kombinacije u kojima koristite kombinaciju okoliša i snage jesu way to go. Za lakše snalaženje u okruženju, a posebno za pronalaženje i praćenje protivnika koristićete poseban „detective” vizuelni mod koji „hajlajtuje” protivnike i specifičnosti objekata u okolini (lomljivo staklo, ventilacioni otvor, mermerni gargojl na koji se možete zakačiti kablom...). U ovom aspektu igra ima najjači šmek stripskog Betmena, jer igra na kartu onoga što je oduvek bio najinteresantniji aspekt „Caped Crusadera”: psihološkog rata protiv zlotvora i sindroma rastuće panike koju izaziva nevidljivi osvetnik iz senke.

Igru, kao i 90 odsto akcionih naslova A kategorije, pokreće Unreal 3 engine, uz nekoliko PC ekskluzivnih modifikacija zbog kojih finalna verzija kasni nekih mesec dana u odnosu na konzolnu. Pored podrške za stereoskopske 3D naočare na nVidia grafičkim adapterima, autori obećavaju prvu vidljivu implementaciju PsysX sistema, hardverskog seta instrukcija koji svi godinama hvale, ali koji niko nikada nije video (osim u nekoliko fabričkih demo klipova). Čak i na „normalnim” kartama (8800 GT, recimo) Batman: Arkham Asylum deluje prilično fascinantno: kombinacija odlično realizovanog okruženja, fenomalno detaljnih likova, suptilne Betmenove animacije i kvalitetne produkcije (a posebno voice actinga) deluje kao apsolutno dobitna kombinacija. Osećaj da ćemo dobiti ozbiljnog kandidata za najbolju ekranizaciju Betmena grebe po malom mozgu intenzivnije od Džokerovog cerekanja.