Paralelno sa novim Disney/Pixar animiranim filmom „Up” u bioskopima stiže nam, po ustaljenom običaju, i prateća igra. U pitanju je platforma sa ponekom zagonetkom, koja pričom i izgledom uspešno oponaša filmski predložak. Bez želje da otkrivamo radnju, pomenućemo samo to da igra prati doživljaje starca Karla i mladog izviđača Rasela u Južnoj Americi, gde su dospeli letećom kućom. Ova postavka omogućila je autorima da oba glavna lika budu stalno prisutna na ekranu, čak i ako je reč o singleplayer partiji (poput igara iz serijala Donkey Kong), a svaki od njih ima sopstvene specijalne sposobnosti. Igraču je data mogućnost izbora lika kog vodi u svakom trenutku, a bez njihove međusobne saradnje nije moguće preći određene deonice.

Grafika u igri stilski podseća na onu u filmu, ali se povremeno uočava nedostatak poligona. Svet igre je šaren i pregledan, a između nivoa prikazuju se animirane sekvence urađene u engineu. Platformske deonice smenjuju se kroz vrtoglavo spuštanje niz brzake, jurnjavu na leđima ptice i preskakanje kanjona i klisura, uz povremeni obračun sa težim protivnicima. Nažalost, nakon nekog vremena sve ove radnje počnu da se ponavljaju na novim lokacijama, te je nemoguće ne steći utisak da je igra mogla biti i malo raznovrsnija. Ovo su verovatno primetili i autori, pa su se potrudili da duže deonice obogate mini-igrama poput prelaska debla ili penjanja uz konopac, kao i sporednim likovima čijim se povremenim vođenjem dodatno razbija monotonija. U toku igranja moguće je sakupljati leptire ili fotografije, u zavisnosti od toga kojim likom upravljate. Isto tako, postoje i nadmetanja u sakupljanju ili gaženju termita, a sve ovo omogućava da se iz glavnog menija otključaju nova varanja koja junacima daju specijalne sposobnosti ili komične osobine, menja vizuelni doživljaj igre i slično. Iako u igri nema konačne smrti, istrošena skala energije sprečiće igrača u obavljanju nekih radnji sve dok je ne dopuni konzumiranjem voća koje raste unaokolo. Za one koji vole igranje u društvu tu su, pored kooperativne kampanje, i mini-igre u vidu duela i turnira, koje se otključavaju prelaskom osnovnih nivoa. Postoji i deo za kolekcionare u kom je moguće pregledati kolekciju leptira, fotografija, ali i otključati slike iz filma u visokoj rezoluciji, pregledati animirane sekvence i još mnogo toga. Pored svega navedenog, igra ipak nije primerena za najmlađu publiku usled katastrofalno lošeg upravljačkog interfejsa koji zahteva duži period navikavanja. U kombinaciji sa delovima koji zahtevaju preciznost, ovo može odbiti i iskusnije igrače. Najveći problem igre, pored lošeg upravljanja, jeste čudno postavljena kamera, koja u pokušaju oponašanja filmskih kadrova često ometa preglednost i zbunjuje. Zvuk u igri je nenametljiv i dobro prati akciju na ekranu. Interfejs je jednostavan i ne smeta pri igranju, a zahtevnost je za današnje uslove niska i omogućava korišćenje AA i AF u visokim rezolucijama bez seckanja.