Najpoznatiji roman italijanskog pisca Umberta Eka „Ime ruže” (popularan i po odličnoj filmskoj adaptaciji iz osamdesetih sa Šonom Konerijem, mlađanim Kristijanom Slejterom i famoznim Ronom Perlmanom, pravom zvezdom filma), interesantna studija o ljudskim karakterima ispričana kroz prizmu istrage misterioznih ubistava i kritike tvrdoglavo zastarelih verskih dogmi, poslužila je kao idealna inspiracija Špancima iz Alcachofa Softa da solidnu murder mistery priču, smeštenu u nepoverljivo okruženje jednog samostana, oblikuju u vidu point and click avanture.

U ulozi ste sveštenika Leonarda, monaške verzije Šerloka Holmsa, koji na molbu prijatelja Grofa Kapanegre pristaje da njegovog sina Bruna, monaha-iskušenika, odvede u udaljeni i izolovani manastir čuven po svojoj legendarnoj (i nedodirljivoj) biblioteci. Nadomak svog cilja, gospodar i njegov učenik bivaju napadnuti od strane neidentifikovane individue, koja uspeva da pobegne i u vezi s kojom će Leonardo zaključiti da je jedino mesto sa kog je mogla da dođe upravo u odredište gde su se uputili. Stvari postaju još zlokobnije kada naš junak otkrije da je manastir zadesio tragičan incident u kom je fratar Anselmo izgubio život pod sumnjivim okolnostima. Pristavši na molbu opata da istraži ubistvo nesrećno nastradalog brata, Leonardo će se uhvatiti u koštac sa tišinom i ćutanjem od strane većine stanovnika manastira, koji će Anselmovu smrt brzo otpisati kao nesrećan slučaj ili delo samog nečastivog koji ne preza ni od upada na jedno sveto mesto. Sumnjivo iskidani konopac na velikom metalnom kandilu, koje je i usmrtilo žrtvu, ubrzo će, međutim, naterati Leonarda da zaključi da se iza cele stvari kriju vrlo ovozemaljski porivi...

Sama istraga očekivano podrazumeva mnogo tabananja između zgrada i objekata samostana (bolnica, kuhinja, crkva, groblje, biblioteka i sl.) i (često) naporne i dugačke dijaloge sa nekoliko prisutnih monaha, a koje krase distinktivni i specifični likovi koje je često potrebno smekšati kako bi vam pomogli i otkrili potrebne informacije (zamerku bismo uputili neregistrovanju dijaloških opcija koje su iscrpljene, pa vam ne gine mukotrpno ponavljanje već saslušanih stvari). Problemi i zadaci se linearno nižu i nisu preterano teški za „provaljivanje” (jer se, po pravilu, uvek baziraju na logičnim i mogućim postupcima koji bi vam pali na pamet i u stvarnom životu), ali je zato potrebno otvoriti četvore oči kako vam neki važan detalj ili predmet ne bi promakao (nema isticanja hot-spotova na ekranu). Upravljački mehanizam je standardan: levim dugmetom miša pomerate lik i dobijate opis stvari/likova/lokaliteta, dok desnim inicirate dijaloge, odnosno sakupljanje ili aktiviranje predmeta. Levim dvoklikom skipujete zamorno hodanje do izlaza sa ekrana, a zgodan dodatak je mapa manastira koja se poziva tasterom „M”, i to samo kada je u pitanju eksterijer (što je pomalo čudno). Inventar se dobija pomeranjem miša u gornji deo ekrana, nakon čega se spušta stilizovani prikaz vitraža sa predmetima, koji sklanjate spuštanjem miša ka donjem delu ekrana, što prilično zamara. Inspekcija predmeta u inventaru vrši se desnim dugmetom, uzimanje i kombinovanje levim, a u desnom gornjem uglu je i Leonardov dnevnik sa zapažanjima, koja predstavljaju blagu naznaku onoga što sledeće treba odraditi za nastavak igranja.

Ručno crtane pozadine izgledaju za klasu ispod onog što smo imali prilike da vidimo u nedavnoj Vampirskoj priči, odnosno Runaway avanturama, i podsećaju na drugorazredne crtaće koji se kupuju na trafikama ili u marketima. Ovo ne znači da je igra vizuelno loša - lokacije su lepo iscrtane i prijatne za oko, sa raznovrsnim uglovima kamere i uverljivim dizajnom lokaliteta karakterističnih za jedan manastir. Trodimenzionalni cell shaded modeli likova izgledaju odlično (možda pomalo plastično) i, uz minimum elemenata na licima, postižu prilično uverljive emocije tokom razgovora (mada ostaje utisak da je pomalo čudno to da jednu avanturu koja se bavi istragom ubistva i drugim ozbiljnim temama krasi stilizovani grafički stil iz crtanog filma). Glasovna gluma je izvrsna, dokle god rečenice razmenjuju glavni junak i nekoliko drugih sagovornika (čak i ako pomalo deluje kao da Leonardo pokušava da imitira Šona Konerija), što se drastično menja kada vaš priprosti učenik Bruno otvori usta (to zaista treba čuti, ako je nesrećni Anselmo pričao na isti način - case closed). Jedino što je možda iritantnije od njegovog glasa jeste nepodnošljivo i neprirodno kloparanje sandala, koje konstantno odzvanja manastirskim zidovima prilikom kretanja (uz minimum drugih ambijentalnih zvukova). Muzika je prijatna i odgovara mestu gde se trenutno nalazite, ali je pomalo zamorno što se prekida i počinje iznova kad god uđete na novu lokaciju.

Ako ste oduvek maštali o transkripciji „Imena ruže” u formu video igre, The Abbey (ili Murder in the Abbey za američko tržište) je prava stvar za vas. Možda (u velikoj meri) statična detektivska avantura, koja se često na interesantan način dotiče različitih aspekata religije i drugih ozbiljnih tema, uz kvalitetne tehničke karakteristike (sa nekoliko annoying sitnica) neće leći svakome, ali je bez sumnje vredna probanja, jer dodaje još jedan solidan impuls žanru koji je do pre nekoliko godina bio osuđen na smrt.