Dve hiljade osma godina jeste sumorna godina za male i srednje developer timove: desetine poznatih i stotine anonimnih programerskih firmica stavilo je katanac na vrata, nemajući mogućnost da osiguraju finansije za rad na tekućim ili budućim projektima. Novosadski Eipix, na sreću, izgleda da je potpuno imun na ovaj poražavajući trend: pored gomile ousourcing poslova za mnoge domaće i strane kompanije, ekipa predvođena Mirkom Topalskim ovih dana privodi kraju trogodišnji rad na svom prvom full blown komercijalnom naslovu.

Pyroblazer, nekada poznat kao Ultra Tubes (SK 12/2006), jeste futuristička trkačka igra urađena u mix maniru Wipeouta i Descenta, čiji smo poslednji press preview demo imali prilike da provozamo neposredno pre zaključenja tekućeg broja. Igra, drastično izmenjena, dopunjena i ulepšana u odnosu na naš poslednji susret pre godinu i po dana, deluje gotovo spremna za oktobarski tržišni debi. Sa drastično poboljšanom grafikom, redizajniranim mapama, potpuno novom muzikom, funkcionalnim multiplayerom i (zasad) zaključanom single player kampanjom, Pyroblazer se trudi da popuni rupčagu koja u ovom žanru već dugi niz godina zjapi na PC platformi.

Ako ste ikada igrali neki naslov koji sledi sličnu formu, znate šta možete da očekujete od naslova nalik na Pyroblazer. Ova mešavina trkanja i pucanja, smeštena u tuce unikatnih SF okruženja (mnogo manje „tunelolikog” šmeka, za razliku od prvobitne verzije igre), za razliku od većine sličnih naslova je veoma, veoma brza, podsećajući u izvesnoj meri na Star Wars: Episode 1: Racer, koji je, takođe, bio prilično nemilosrdan na ovom polju. Nelinearne staze, sa često namerno nedefinisanim „obodnim” markerima i agresivnim AI protivnicima, igrača stavljaju u takvu poziciju da mu je, pored snalaženja na trasi, podjednako važno da roštilja protivnike i izbegava sopstveno uništenje. Svaka trka se (ako protivnike stavite na AI: medium ili jači) vrlo brzo pretvori u opštu klanicu, u kome vas AI oponenti napadaju spreda, otpozadi i sa strane, koristeći mine, mitraljeze i plazma lansere, damage-buffove (nalik na Quad damage), skupljajući oružje i ponekad koristeći i deformabilne elemente terena da pomognu vašem zakucavanju u tvrdu podlogu (nalik na kamene gromade koje pomeraju paljbom). Celokupnom iskustvu možemo samo da zamerimo preteranu težinu i često nekontrolisanu brzinu stvari koje mogu da pođu naopako, što često stvara „insta-gib” situacije u kojima umrete pre nego što shvatite šta vam se desilo.

Sa grafičke strane, igra izgleda više nego pristojno, mada bi joj mogli zameriti preobilno korišćenje bloom efekta i nedovoljno detaljne teksture na određenim deonicama. No, s obzirom na to da je u pitanju „work in progress” i da iz Eipixa za sledeću nedelju najavljuju redizajnirani press demo, u kojem ova dva problema ne postoje, ovih nekoliko grafičkih „glitcheva” ne bi trebalo da budu deo finalne verzije igre. Inače, kompletan 3D engine za igru (Ultra engine) samostalno je razvijen od strane Eipixa, uz tesnu saradnju sa nVidiom.

Svako ko se oprobao i opekao u radu u igračkoj industriji, zna da je kreacija igre zapravo najlakši deo procesa koji se završava distribucijom i prodajom, prilično neizvesnim „finalnim” korakom koji je hiljadu puta teži za onoga koji taj posao radi u Srbiji. Model po kojem će se Pyroblazer prodavati predstavlja kombinaciju sve popularnijeg online modela i „tvrdih” kopija: druga opcija zasad je rezervisana za područje Rusije i Zajednice nezavisnih država (igru će na dotičnim lokalitetima distribuirati kompanija Noviy Disk), uz pregovore za evropsko i severnoameričko izdanje koji još nisu završeni. Prva će, sa 99 odsto verovatnoće, biti u nadležnosti Valveovog Steama, čime će u obliku digitalnog downloada biti dostupna od Arktika do Antarktika (interesovanje je pokazao i portal D2Drive). Eipix planira i posebno izdanje lokalizovano na srpski jezik, koje bi, prema rečima CEO Mirka Topalskog, trebalo da bude „smešno jeftino”.

Više informacija o igri potražite na www.pyroblazer.com, kao i na oficijalnom forumu koji možete pronaći na www.eipixuniverse.com.