Unreal je u svoje vreme bio izuzetno zanimljivo ostvarenje koje je u žanr pucačina u prvom licu unelo brojne nove elemente. Nešto slično postigao je i Unreal Tournament. Posao prvog UT-a nije bio nimalo lak. Te, sada već pomalo davne 1999. godine, bilo je potrebno izboriti se sa jakom konkurencijom u vidu Quakea 2 i tek izašle Quake 3 Arene. Ipak, nudeći alternativno izvođenje, zanimljive vrste oružja sa sekundarnom paljbom i dobru podršku za okršaje na Internetu, Epic je uspeo da nametne svoj multiplayer naslov rame uz rame sa Quakeom. Uspeh je, naravno, rezultirao i pojavom nastavaka.

Ako ne računamo Unreal Championship i Unreal 2, UT je doživeo dva nastavka - Unreal Tournament 2003 i Unreal Tournament 2004. Oba ova dela nastala su kao deo Epicove strategije da Nestvarne turnire izdaje na godišnjem nivou, baš kao što to radi EA Sports sa svojim sportskim franšizama. Reakcija publike nije bila na zadovoljavajućem nivou, prvenstveno zbog lošeg izvođenja i uopšte slabije atmosfere koje su UT03 i UT04 doneli. Epic je stoga odlučio da raskrsti s tim neslavnim nastavcima i predstavi Unreal Tournament 2007. Potvrdu „povratka korenima” treba tražiti i u činjenici da su programeri ime igre preinačili u Unreal Tournament 3. Ukoliko umete da brojite, shvatićete i sami da je prirodno da se ovaj deo zove UT4, ali to ipak nije slučaj. Nezvanično objašnjenje je želja za „zaboravljanjem” neslavnog perioda, a zvanično leži u tome da su UT2003 i UT2004 koristili isti endžin - Unreal engine 2, pa je prirodno da pripadaju istom „broju”.

Budući da je Epic na sva zvona najavljivao da je Unreal Tournament 3 „vraćanje korenima”, igračima se sigurno neće dopasti sistem menija koji je, iako vizuelno dopadljiv, ipak suviše „konzolan”. Nezadovoljstvo se pojačava ako znamo da je UT(99) doneo glavni ekran sa padajućim menijima, baš kao što je slučaj kod operativnog sistema Windows, u kojem se moglo podešavati skoro sve u igri. Ovo je s jedne strane i dobra vest, jer se glavna zamerka igri zapravo tiče njenog uvodnog ekrana.

Grafika je, očekivano, ono što PC platforma trenutno može da ponudi kao svoj maksimum. Naslovi kao što su recimo Gears of War i drugi koji su koristili Unreal 3 endžin donekle su prikazali šta od UT3 možemo očekivati, ali je tek ovde Epic odlučio da iskoristi većinu svojih aduta. Pored okruženja i detalja na teksturama, posebno impresioniraju vrste oružja i karakteri, njihove animacije i ponašanje.

Još jedan „novitet” je i podatak da UT3 u sebi ima i razvijenu priču, ali ona i dalje služi samo kao zagrevanje za multiplayer okršaje. Od dobro poznatih modova tu su Deathmatch, Team DeathMatch i Capture The Flag. U igri se nalazi i Duel, što je samo drugi naziv za „jedan na jedan”, potencijalno najpopularniji mod na turnirima. Warfare predstavlja vid igre koji je svojevremeno bio poznat kao Conquest, a u kojem možete prepoznati svojevrsni miks Onslaughta (iz UT2003) i Assaulta (iz UT99). Warfare se tako bazira na svojevrsnim „nodovima”, mestima koje je potrebno zauzeti odnosno odbraniti. Iako je Warfare zanimljiv mod, prava je šteta (a ujedno je i nejasno) što se ni u UT3 ne nalazi Assault, jedan od najpopularnijih modova iz originalne igre koji je nakon toga jednostavno ukinut. Konačno, u igri je i Vehicle Capture the Flag, mod u kojem do zastavice možete doći koristeći i vozilo. Naravno, svaki tip igre dodatno se može podesiti korišćenjem „Mutatora”, odnosno skupa pravila koja omogućavaju ili zabranjuju određene predmete, vidove igre i slično.

Kada govorimo o oružju, veliki povratak doživelo je oružje Avril, a tu su i Bio Rifle, Flak Cannon, Link Gun, Stinger, Rocket Launcher, Shock Rifle i Sniper. Kao što vidite, u pitanju je skup sveg naoružanja koje su igrači tokom godina najviše voleli. Pored Enforcera, osnovog pištolja, sada je tu Assault Rifle, a Impact Hammer i dalje je zamenjen Shield Gunom. Ne treba zaboraviti ni Redeemer i Target Painter, kao „superoružje” koje je često isključeno zbog disbalansa.

Važan deo priče u Unreal Tournamentu su i vozila. Kao i dosad, ona su prilično dobro osmišljena i dele se na Axon (ljudska) i Necris (vanzemaljska). Iako su različita, vozila uvek poseduju svoju „protivtežu” u suprotnoj ekipi. Tu su brzi motocikli, letelice za borbu iz vazduha, laki bagi sa velikim „makazama” i turbomodom, Hellbender, oklopljeni džip, kao i Hellfire (teški top). Zanimljiv novitet jeste to što sada pešadinci nisu beskorisni na velikim mapama. Oni, naime, poseduju hoverbord, odnosno skejt bez točkova. Na ovaj način mogu da prelaze razdaljine relativno brzo, ali dok su u ovom modu ne mogu da pucaju. Međutim, zabavan aspekt je mogućnost da na hoverbordu izvodite sve vratolomije kao da igrate Tony Hawk - spuštate se niz gelender, vrtite oko svoje ose, klizite niz padinu i tome slično. Uspešno učenje ovakvih poteza omogućiće da izbegnete protivničke projektile i tako brže stignete do zastavice.

Čini se da Unreal Tournament 3 zaista obećava. Ne samo da su u igru ubačene stvari koje su fanovi širom sveta tokom proteklih godina tražili, već je UT3 trenutno jedini iole kvalitetniji FPS koji može da ponudi dobru zabavu u okršajima jedan na jedan (za timske borbe već postoje definisani favoriti). Uz neka sitnija unapređenja i ispravke grešaka, UT3 definitivno ima svetlu budućnost.