Mikelanđelo je za života izvajao mnoge skulpture, ali je David taj koji mu je obezbedio besmrtnost. Tesla je tokom više od pola veka bavljenja naukom patentirao stotine izuma, ali je jedan promenio svet u kojem živimo. Lukas je napravio šest „Ratova zvezda”, ali je samo prvi okrenuo filmsku industriju naglavačke. A Sokal? Sokal je do danas napravio četiri avanture, ali je Syberia ostala jedna i jedina. Neprevaziđena.

Ljudi koji u životu naprave nešto izuzetno, nešto po čemu će ih generacije pamtiti, ponekad umeju da zapadnu u zamku egocentrizma i da zaslepljeni sopstvenom veličinom, kojoj nisu kumovali samo puki talenat i rad već i splet okolnosti na čelu sa srećom, umisle kako sve, ama baš sve što urade i ostave za sobom treba i mora da izazove beskompromisni respekt. Francuski strip-crtač Benoa Sokal, koji je posle iznenadnog, ali apsolutno zasluženog uspeha Syberije podignut u nebesa i nazvan autentičnim nastavljačem tradicije ranih godina kompjuterskog avanturizma, predstavlja knjiški primer čoveka koji je u trenutku slave pomislio da zvezde sijaju samo zbog njega. Nakon definitivnog razlaza sa Microidsom, Sokal je izgleda pomislio da će biti dovoljan samome sebi i da će pukim osnivanjem nove kompanije (White Birds Productions) u kojoj će on biti i alfa i omega, a ostali samo kolateralna šteta, stvari nastaviti da teku kao podmazane. Pustim željama nikad kraja...

Afrika. Crna zemlja koja za nas bledolike deluje kao druga planeta, divljina koju čovek još uvek nije uspeo da pokori, ni izdaleka nije tako idilično mesto kao što izgleda. Stalni plemenski sukobi, začinjeni hroničnom netrpeljivošću koja vlada između bele i crne rase, načinili su od nje kontinent sa najvećim brojem ratova, doduše malih, po kvadratnom kilometru površine. Ni Mauranija - ne tražite je na mapi, izmišljena je - po tom pitanju nije izuzuetak. Dok se vlast kralja Rodona polako ali sigurno urušava, njegova kćerka, koja je po starom dobrom običaju poslata u Evropu na školovanje, vraća se u zavičaj kako bi ocu pritekla u pomoć. Njen avion, međutim, biva oboren od strane pobunjenika i nesrećna devojka, teško povređena i sa potpunim gubitkom pamćenja, završava u palati princa od Madargana, kao jedna u nizu devojaka koje žive i „rade” u njegovom haremu. Zbog amnezije i odsustva ličnih podataka, ona dobija ime En Smit (po ženi koja je napisala knjigu o flori i fauni Mauranije), čime započinje njena potraga za sopstvenim identitetom.

Postoje dva komplementarna načina da se promašaj zvani (Lost) Paradise opiše u nekoliko reči: prvo, kao bled i neuverljiv pokušaj reciklaže neponovljivog (čitaj: Syberije), i drugo, kao igra zasnovana na principu „zakolji vola radi kila mesa”. Paradise je u osnovi zamišljen po istom receptu kao i bajka o Kejt Voker: kao road-movie u kojem glavni ženski lik doživljava karakternu transformaciju koja dovodi do neočekivanog kraja. Nažalost, za razliku od Syberije, ova avantura predstavlja skup nekoherentno povezanih scena koje skoro da nemaju ništa zajedničko jedna sa drugom i koje tvore labavu priču o padu jednog diktatorskog režima kroz prizmu kćerke vlastodršca. Putovanje En Smit, to jest Malkije Rodon-Braun (kako joj pravo ime glasi) kroz predele Mauranije zapravo nema nikakve veze sa osnovnom niti priče i taman kada nešto konkretno počne da se dešava i tenzija da raste, avanturi dolazi kraj. Jedini detalj koji naizgled može da ublaži ravnodušnost prema avanturama nove Sokalove junakinje jeste postojanje njenog vernog pratioca, crnog leoparda s kojim je ona izgradila neku vrstu spiritualne veze. Na nesreću, scene u kojima igrač kontroliše leoparda urađene su u 3D tehnici, prilično trapavo, sa očajnim sistemom kontrole i poput većine drugih stvari u ovoj igri nemaju nikakvog uticaja na tok kojim se priča razvija.

Narativna praznina kojom odiše Paradise kao da nije bila dovoljna za njene autore pa su se ljudi potrudili da igru obogate solidnom količinom bagova, od kojih su neki toliko neverovatni da deluju nestvarno. Čak i ako progutamo probleme sa interfejsom, teško čitljivim tekstom, inertnim kursorom i povremenim krahiranjima, postavlja se pitanje kako, recimo, objasniti situaciju u kojoj se En obraća osobi ženskog pola, a da pri tome u rečenicama koje izgovara sve vreme figuriše zamenica „him” (za tako nešto se dobija kec k’o kuća u petom osnovne!). Neki od pomenutih problema, koji su definitivno rezultat traljavog rada i odsustva kontrole, rešavaju se pomoću zakrpe koju je White Birds brže-bolje objavio nakon lavine negodovanja, ali igra i pored nje izgleda daleko od onoga kako bi trebalo.

U nepreglednoj pustinji osrednjosti stidljivo se krije samo jedna istinska oaza kvaliteta. Sokalovo crtačko majstorstvo, u koje smo se odavno uverili, ponovo je uobličilo grafiku kakvoj nema ravne u svetu 2D avantura. Syberia, koja je do danas važila za jednu od najlepše „nacrtanih” igara, primorana je da se povuče u drugi plan pred Paradiseom koji izgleda baš onako kako mu i samo ime kaže - rajski. Jasno se vidi da je u vizuelnu komponentu ove igre uloženo puno ljubavi (možda čak i previše, nauštrb svega ostalog), što je rezultovalo grafikom pred kojom čovek može samo da ostane bez teksta. Istina, neuobičajeno je što je ekranska rezolucija fiksirana na za današnje pojmove skromih 800 x 600 (što ne prija TFT monitorima većih dijagonala), ali uprkos tom neslavnom detalju igra predstavlja pravo remek-delo statičnog renderinga. Nažalost, 3D grafika koja prati pomenute scene sa leopardom ni izbliza nije na tom nivou, odajući utisak neobaveznog izleta u tri dimenzije koji niko od dizajnera nije shvatio ozbiljno.

Tek što smo zagazili u drugu polovinu 2006, a već je sasvim jasno da je Paradise najveće razočaranje u svetu avantura za ovu godinu. Da je kojim slučajem delo nekog neiskusnog autorskog tima žednog afirmacije, kojem se početničke greške mogu tolerisati, igra bi mogla da prođe uz komentar „nije strašno, prvi mačići se ionako u vodu bacaju”, ali s obzirom na to kakva imena stoje iza nje, sa kakvim pedigreom i backgroundom, učinjeni propusti imaju neuporedivo veću težinu. Zato, ako vam se u ovim letnjim mesecima igra neka „sokalovska” avantura, vratite se Amerzoneu i Syberiji. Paradise naprosto nije vredan ni vremena ni truda.