Među korisnicima PC računara softverska firma Alawar poznata je po širokom dijapazonu shareware igara izuzetnog kvaliteta. Jedno od njenih novijih ostvarenja je i Alien Outbreak 2: Invasion, furiozna pucačina kakve se (prvenstveno zbog tehničkih mogućnosti) ne bi postidela ni brojna „velika” imena igračke industrije.

Priča (koja je u sasvim drugom planu) prati dogodovštine mladog pilota svemirskog lovca koji je od komande dobio zadatak da se razračuna s armadom neprijateljskih letelica. Poprište bitke je udaljeni Galarion, sistem čijoj populaciji prete četiri ratoborne vanzemaljske rase. One su pronašle način da se neopaženo provuku kroz obližnje zvezdane kapije, a poslednju liniju odbrane činite upravo vi i vaš ultramoderni svemirski brod. Alien Outbreak 2: Invasion ukupno sadrži 80 nivoa podeljenih na osam etapa, a igrač će imati priliku da se susretne sa 40 različitih neprijateljskih letelica (uključujući i osam „šefova”) i isproba 10 tipova oružja (postoje i tri „specijalke”).

Ono što ovu igru izdvaja od sličnih jesu natprosečne tehničke karakteristike i sočno izvođenje. Eksplozija boja i veliki broj upečatljivih svetlosnih efekata (posebno se ističu lančane eksplozije i pojedine specijalne vrste oružja) i te kako će doprineti da se u potpunosti uživite u ulogu spasioca galaksije. Iako se radnja odvija na statičnom ekranu (doduše, uz bogato animiranu pozadinu), to nimalo ne smeta jer igra uopšte ne gubi dinamičnost. Nivoi se kontinualno (bez pauza) nadovezuju jedan na drugi, a zanimljivo je što svaka etapa predstavlja „igru u igri” s obzirom na to da se, što se oružja, poboljšanja i broja života tiče, svaki put kreće ispočetka. Broj neprijatelja koji se mora eliminisati da bi se napredovalo izuzetno je velik, pa su borbe gotovo uvek masovne i ostavljaju malo mesta na ekranu za manevar. Za razliku od utvrđenih standarda, poboljšanja se ne dobijaju kupovinom ili prostim sakupljanjem tokom nivoa (sem „specijalki”). Primenjeni sistem podrazumeva prikupljanje energetskih kapsulica (ostaju iza uništenih neprijatelja) i „hranjenje” štitova, čime se automatski nadograđuje i oružje (brod ga valjda već poseduje, samo je potrebno obezbediti dovoljno „struje”). Inače, uništavanje neprijateljskih letelica zahteva višestruke pogotke u metu pa su zato autori implementirali health bar iznad svake (kao u strategijama) koji jasno pokazuje trenutni napredak.

Najveći nedostatak igre leži u sistemu upravljanja, potpuno neprimerenom pucačkoj igri ovakvog tipa. Naime, upravljanje se vrši mišem, a igraču je ostavljena mogućnost da letelicu slobodno šeta tamo-amo do polovine ekrana (ako ste pomislili na GameRangeov AstroRaid - www.gamerange.com/games/space_shooter - vrlo ste blizu). Osetljivost komandi na reakcije igrača je prevelika tako da je, u početku, pojava slučajnog „naletanja” na protivničke metke neizbežna. Međutim, kada jednom naviknete na brzinske osobine upravljačkog sistema, izbegavanje plotuna, čak i u bezizlaznim situacijama, postaje prilično jednostavna rabota (letelica ima praktično teleporterske sposobnosti pomeranja s mesta na mesto). Ako se ovaj problem zanemari, Alien Outbreak 2: Invasion je, uz Warblade, trenutno jedna od od najkvalitetnijih shareware pucačina.