Teško je setiti se kada je suđenje „Microsoftu” tačno počelo, a nije lako reći ni kada bi moglo da se privede kraju. Jer, čak i kada bi se završilo, moglo bi ponovo da otpočne nekim drugim povodom. Kako tehnologija napreduje, delatnost softverskog giganta iz Redmonda se širi, što konkurenciji ne prija.

Advokati, tužioci, sudije raznih sudova, top-menadžeri firmi, profesori informatike i prava, stručnjaci za intelektualna prava, novinari, svi su oni uključeni u ovaj s pravom nazvan „proces” u kome je nasuprot „Microsofta” stalo ministarstvo pravde i još 18 američkih država. Političari i politika su prisutni, ali ne i preeksponirani jer krajnju odluku ipak donosi sudstvo.

Gejts kao Napoleon

Okružni sudija Tomas Penfild Džekson koji je prošle godine doneo senzacionalnu presudu da se „Microsoft” podeli na dve kompanije (za operativne sisteme i za ostali softver), kao i niz drugih mera koje bi konkurenciji obezbedili ravnopravniji položaj na tržištu, razrešen je sa slučaja juna ove godine odlukom višeg apelacionog suda kome se Microsoft žalio na presudu. Sudsko veće smatralo je da je došlo do niza propusta tokom dokaznog postupka, kao i da sudija Džekson nije bio potpuno nepristrasan. Navodno se tajno sastajao s predstavnicima medija i Bila Gejtsa poredio s Napoleonom, a menadžere njegove firme sa članovima ulične bande.

Džekson je, naime, početkom godine izjavio za časopis „Njujorker” da Bil Gejts „ima ’napoleonsko’ viđenje sebe i svoje kompanije i aroganciju proisteklu iz velikog uspeha bez kriza i padova”, dodavši da se menadžeri kompanije ne ponašaju kao odrasli ljudi. Autoru knjige „3.0 svetski rat: Microsoft i njegovi neprijatelji” Džekson je rekao kako ga tvrdnje ove kompanije o nevinosti podsećaju na slučaj kada je sudio četvorici članova bande iz „Njutn strita” za reketiranje, dilovanje droge i ubistvo.

„Microsoft” je, naravno, bio prezadovoljan promenom sudije, ali i, što je važnije, odlukom apelacionog suda da poništi presudu o podeli kompanije na dva dela. Obrazloženje je da je ova drastična mera u prošlosti bila primenjivana samo u slučaju kompanija koje su postale velike udruživanjem i kupovinom manjih, kao i da se eventualnom podelom kompanije ne bi ograničio monopol u operativnim sistemima. Apelacioni sud smatrao je i da tvrdnja o monopolu Internet browsera nije poduprta čvrstim dokazima.

Interesantno je da se tužilaštvo na ove odluke nije žalilo vrhovnom sudu, što se tumači promenama u američkoj administraciji. Umesto demokrata na vlasti su republikanci koji su imenovali novog državnog tužioca Džona Aškrofta.

Ping-pong partija

Međutim, nije baš sve preinačeno u korist kompanije Bila Gejtsa. Apelacioni sud je podržao sudski nalaz okružnog suda da je „Microsoft” pribegao monopolskom ponašanju u oblasti operativnih sistema, kako bi nelojalnom konkurencijom osigurao da Windows ostane na tronu. Advokati kompanije Bila Gejtsa pokušali su da se na to žale i vrhovnom sudu, najvišoj sudskoj instanci, ali sud je odbacio žalbu.

Ping-pong partija između različitih sudova nastavila se u okružnom sudu, gde je slučaj vraćen kako bi se za preostale prestupe odredile „kaznene mere”. Za novog sudiju imenovana je okružni sudija Kolin Kolar-Koteli. Ona je naložila da tužilaštvo i „Microsoft” pristupe pregovorima i nagode se oko paketa kaznenih mera.

Umesto drakonskih mera za koje se zalagalo staro tužilaštvo, novo je pristalo na nagodbu koja je mnogo povoljnija za korporaciju iz Redmonda.

„Microsoftu” je zabranjeno da s prodavcima hardvera sklapa ugovore kojima bi zahtevao ekskluzivno korišćenje softvera, a moraće konkurenciji da učini dostupnim i delove kôda samog Windowsa kako bi bili u ravnopravnijem položaju u izradi novog softvera. Proizvođači računara moći će da biraju koje će se ikone pojavljivati korisnicima prilikom pokretanja Windowsa - odnosno da zamene neke sistemske programe programima drugih proizvođača.

U periodu od pet godina panel od tri kompjuterska eksperta pratiće izvršenje sudskih mera.

Rascep u koaliciji

Ova nagodba je, međutim, dovela do rascepa u koaliciji 18 država. Devet je pristalo da zajedno s Ministarstvom potpiše nagodbu, ali devet država i Distrikt Kolumbija nisu, jer smatraju da donosi premalo.

Suđenje se prema tome nastavlja, ali sa manjim brojem učesnika i bez „podrške” vlade oličene u Ministarstvu pravde. „Microsoft” za to vreme takođe očekuju i saslušanja pred evropskim sudovima.

Presude federalnih sudova u Americi često su osnov za pokretanje privatnih, odnosno zajedničkih tužbi građana koji u tom slučaju ne moraju da dokazuju nešto što je već dokazano - u ovom slučaju monopolističko ponašanje firme. Mnogi su pomislili da bi mogli da dobiju nešto para tužeći „Microsoft”, ali jednostavno ih ima previše. Kada bi se 650 miliona dolara podelilo na 65 miliona korisnika Windowsa, svaki bi dobio samo 10 dolara obeštećenja.

Prosvetiteljski obrt

Na zadovoljstvo „Microsofta”, okružni sudija Dž. Frederik Moc, koji je bio zadužen za privatne tužbe građana, prihvatio je novembra ove godine predlog da umesto obeštećenja korisnicima Windowsa firma donacijama pomogne siromašne škole.

Donacija vredna milijardu dolara biće upućena u 12,5 hiljada „najsiromašnijih” škola u Americi tokom pet godina, u vidu novca, softvera, obuke nastavnika, polovnih kompjutera.

Analitičari smatraju da je ovo velika probeda za „Microsoft” jer se odjenom našao u prosvetiteljskoj ulozi. Neki ističu da bi to moglo da ugrozi i „Appleov” udeo na tržištu obrazovanja, gde ova kompanija ima relativno veliko učešće, za razliku od samo pet odsto na tržištu računara. Na taj način samo bi se još više povećala „Microsoftova” korisnička baza, čime bi kažnjavanje zbog monopola izgubilo smisao.

Jedno je sigurno. Sa svakom novom reinkarnacijom Windowsa „Microsoft” će ugrađivati nove funkcije, što će pozdraviti korisnici, ali ne i konkurentske softverske firme. Zato je opravdana bojazan da će ova firma i u budućnosti biti suočena s pretnjama pokretanja sudskih tužbi.