Po svemu sudeći, ekipa iz CDV-a je ozbiljno shvatila kritike Blitzkriega i expansion packova tako da su već u beta verziji dvojke ispravili većinu (ali ne sve) problema koji ovaj serijal more od početka. Prvi i najvažniji od redizajniranih momenata jeste sama koncepcija borbe: sukobi i borbeni sudari više nisu frenetični i prebrzi, a oklopna vozila sada nisu toliko ranjiva na vatru skrivene artiljerije i pešadije u rovovima. Ono što je izuzetno nerviralo svakog normalnog RTS fana koji od igre očekuje izazov, a ne trening živaca konačno je postalo stvar prošlosti. U Blitzkriegu II tipična borba funkcioniše kao zlatna sredina DRvsAK-a i Codename: Panzersa, dajući vam vremena da reagujete (ili pauzirate akciju), organizujete napad ili povlačenje, a potreba za korišćenjem quicksave i quickload tastera svedena je na minimum.

Druga velika novina je 3D engine koji je jednom za svagda stavio tačku na zli svet sprajtova na bitmapiranom 2D terenu, koji je ometao preglednost i onemogućavao rotaciju mape, što je odavno postao RTS standard. Iako po kvalitetu i efektima ne predstavlja ništa radikalno novo, mogućnost slobodne rotacije i delimičnog zuma (u koracima) drastično poboljšava pregled situacije. Ukratko, sada možete upasti u zamku jedino usled lošeg izviđanja ili pogrešne dispozicije snaga (npr. tenkovski vod bez pešadije u šumi), a nikako zbog limitirajućih faktora samog enginea. Pathfinding jedinica je i dalje loš, mada se i tu primećuju neke ispravke: na primer, iako tenkovi i dalje imaju problema s manevrisanjem u urbanim sredinama, sada će barem „aktivnije” rušiti okolni scenario, praveći sebi put.

U režimu za jednog igrača puna verzija igre će doneti tri kampanje sa 68 pojedinačnih misija. Nemačka, američka i ruska kampanja su donekle (kontekstno) drugačije od RTS standarda u sličnim igrama. Američka, za promenu, ne počinje invazijom na Normandiju, već odbranom od japanskog iskrcavanja na Filipinima 1942. godine, dok je ruska projektovana da počne odbranom Moskve u zimu 1941. (nemačka kreće klasično, invazijom na Francusku). Svaka kampanja ima blagu dozu nelinearnosti: uvek vam se nudi izbor od nekoliko misija pre finalne (pete) u svakom poglavlju. Kompletiranje svake misije donosi vam određene bonuse (npr. mogućnost regrutacije srednjih tenkova) tako da ih je preporučljivo igrati redosledom koji vam igra sugeriše, mada je, kao što rekosmo, to ostavljeno vama da odlučite. Velika novina je i koncept unapređenja komandira na terenu, koji preživljavanjem u misijama stiču pravo na činove koji podrazumevaju specijalne osobine ili određene bonuse za trupe pod njihovom komandom.

Beta verzija Blitzkriega II prijatno nas je iznenadila stabilnošću i odsustvom problema iz prethodnih nastavaka. Ako autorski tim uspe da reši i probleme sa pathfindingom i donekle unapredi grafiku, ovo će biti jako lepa zanimacija za ranu jesen, kada i službeno dolazi na rafove.