Nezavisna softverska grupa iz Švedske, Free Lunch Design, specijalizovana za izradu besplatnih igara, odgovorna je za jedno od najzaraznijih i najpopularnijih ostvarenja izdatih u poslednje vreme. Icy Tower je za kratko vreme svog postojanja od hobi projekta dvojice ljudi - programera i grafičkog dizajnera Johana Peitza i Andersa Svensona (komponovao je muziku i osmislio zvučne efekte) - prerastao u ultrapopularnu zanimaciju hiljada igrača širom sveta. Tome u prilog govore desetine fan/klan sajtova na Internetu na kojima se okupljaju njeni poštovaoci, a niču kao pečurke posle kiše, nudeći najraznovrsniji prateći sadržaj.

Zaplet, ako se ova reč ovde uopšte može primeniti, „vrti” se oko dečaka Harolda i njegovih drugara koji su jednog popodneva, besposličareći kao i uvek, otkrili napušteni toranj (kulu) i počeli da ga istražuju. Saznavši da je on viši nego što su u prvi mah pomislili, poželeli su da ga još bolje upoznaju. Ali, avaj, deo sa stepenicama je, zahvaljujući zubu vremena, u potpunosti ruiniran pa put do vrha vodi preko platformi razbacanih po zidovima. Drugari se tada dogovaraju da istraživanje pretvore u međusobno takmičenje i provere koji će od njih uspeti da dosegne višu platformu. Tu, naravno, kreće igra.

Jedini cilj igrača jeste da dosegne što je moguće višu platformu skačući s jedne na drugu. One su raspoređene na jednakim visinskim rastojanjima, paralelne su, ali zbog nejednake veličine i različitog položaja posao „naskakivanja” čine teškim. Naravno, to nije jedina otežavajuća okolnost jer se ekran skroluje nagore (kako vreme protiče, sve brže i brže), pa su potrebni izuzetni refleksi i brza reakcija kako bi se izbeglo „propadanje”. Likom se upravlja putem svega tri tastera (strelice se koriste za usmeravanje levo-desno, dok dirka ’Space’ služi za „pozivanje” skoka), a, u zavisnosti od generisane brzine, mogu se izvoditi tzv. Combo skokovi uz preskakanje nekoliko platformi odjednom i izvođenje različitih pirueta (moguće je i odbijanje od zidova). Nakon svakih 100 pređenih, izgled platformi se menja, a važno je istaći da je njihov raspored različit pri startovanju svake nove igračke sesije.

Icy Tower 1.2 se s oficijelnog sajta može preuzeti u tri radne verzije koje se međusobno razlikuju po kvalitetu uključenih zvučnih datoteka (samim tim i po veličini instalacionog paketa). Pored verzije sa 44 kHz semplovima koju smo mi probali, tu je i ona sa 22 kHz zvucima (5,3 MB), kao i 11 kHz varijanta (3 MB) prilagođena dial-up korisnicima. Takođe, autori su izradili i „zakrpu” s oznakom 1.2.1 (108 KB) koja ispravlja uočene (sitnije) bagove, a uskoro treba očekivati i novu verziju. Međutim, jedna od najlepših osobina Icy Towera jeste mogućnost importovanja alternativnih likova u igru preuzimanjem odgovarajućih tematskih paketa s brojnih Internet lokacija (bogata kolekcija nalazi se na oficijelnom sajtu). Tako, umesto Harolda i njegovih drugara, možete voditi Batheda, Barta i Homera Simpsona, Fredija Krugera, Donki Konga, Sonika, crvića iz Wormsa... Pored kvalitetne animacije, likovi su „obojeni” autentičnom zvučnom komponentom, a zauzimaju od nekoliko desetina kilobajta pa sve do nekoliko megabajta. Autori su obezbedili i podršku za uploadovanje najboljih rezultata na jedinstvenu Internet listu, ali i opciju za snimanje igračke sesije kojom se kasnije možete pohvaliti prijateljima.