Brzonogi ježić Sonik, maskota kompanije Sega koja već deceniju i po veselo trčkara po ekranima svih igračkih sistema, nastavlja da uveseljava klince istim žarom kao na početku karijere. Nove dogodovštine ovog metuzalema među igračkim ikonama na PC platformu stižu u vidu konverzije jedne od najoriginalnijih platformskih arkada u prošloj godini, koja potvrđuje da Juđi Nakin mezimac ima još štošta da pokaže svojim obožavaocima.

Sonic Heroes je dobar pokušaj da se novom talasu Sonikovih igara, koje su prelaskom u puno 3D okruženje izgubile privlačnost, udahne novi život. Lajtmotiv ovog izdanja je povratak korenima, pre svega originalnom dizajnu nivoa koji su konstruisani tako da omogućuju brzo kretanje i dinamičnu promenu okruženja. Dah svežine obezbeđuje nešto drugačija dinamika igre, koja uvodi mogućnost promene glavnog junaka u bilo kom trenutku - to je upravo suprotno ranijim izdanjima u kojima su likovi bili vezani za određene nivoe. Pri tome, junaci imaju komplet različitih sposobnosti koje koriste za savladavanje prepreka, što igraču pruža mogućnost da kombinuje različita rešenja i igračke stilove. Nažalost, prisutni su i neki standardni problemi, naročito na tehničkom planu.

Zaplet igre zasniva se na četiri različite priče koje se prepliću, a vezane su za četiri ekipe od po tri heroja koji nastupaju timski. Od izbora tima donekle zavisi i težina igre, to jest kompleksnost prepreka i broj protivnika - početnicima je namenjen Team Rose s Amy Rose na čelu, nešto iskusniji će se opredeliti za „momčad” koju predvodi Sonic, dok će oni koji se osećaju kao profesionalci preuzeti Team Dark. Svaki član tima ima naročite sposobnosti - jedan je specijalista za trčanje, drugi za letenje, dok treći prepreke savlađuje snagom (ova podela važi za sva četiri tima). Kao u davnašnjem hitu The Lost Vikings, nivoi se prelaze veštim kombinovanjem sposobnosti članova tima, s tim što ovde to treba raditi brzo, što zahteva malo strpljenja za usvajanje kontrolnog sistema i brzo rotiranje likova. Neke od kombinacija su sasvim originalne i omogućuju izvođenje do sada neviđenih manevara i to je jedna od najvećih prednosti Sonic Heroesa. Ova strategijska komponenta igre, međutim, nije iskorišćena do kraja, budući da za rešavanje problema nije potrebno mnogo razmišljanja ni veštog taktiziranja - rešenje je ili sasvim očigledno ili je nagovešteno znacima koji objašnjavaju šta treba da se uradi ili koji junak treba da se aktivira. Zaista bespotrebno uprošćavanje potvrđeno dobrog koncepta.

Dok s jedne strane oduševljava uspešno rekonstruisanom atmosferom originala, pre svega dinamičnim izvođenjem, vrlo dobrom grafikom i zvukom i psihodeličnom arhitekturom nivoa, Sonic Heroes razočarava veoma loše rešenom kamerom koja će i najupornijim igračima istanjiti živce: na sporim deonicama postoji problem s pozicioniranjem, zumiranjem i nepredvidivom promenom perspektive koja igru pretvara u pakleni test izdržljivosti koji mladi igrači neće dugo tolerisati. Uz manje probleme u kontrolnoj šemi, na spisak zamerki treba dodati i mestimična usporenja animacije koja remete fluidnost igre.