Osim kao odličan alat za titlovanje filmova na video kasetama, MSX familiju računara na ovim prostorima pamte jedino istinski zaljubljenici u računare i oni koji se malo bolje razumeju u njihovu istoriju. Pušten u prodaju jeseni 1983. godine, MSX je zamišljen kao univerzalna platforma koja će u računarski svet doneti ono što je VHS doneo u kućnoj video reprodukciji. Ideja je bila da se omogući izvršavanje svakog MSX programa na platformi drugog proizvođača koje su se međusobno razlikovale po izgledu kućišta i dodatnim funkcijama (na kraju krajeva kao i video rikorderi). MSX su proizvodili čak tridesetak svetski poznatih proizvođača tehnike među kojima su: „Canon”, „Casio”, „Daewoo”, „Fujitsu”, „Hitachi”, „Panasonic”, „Philips”, „Samsung”, „Sharp”, „Sony”, „Toshiba”, „Yamaha” i dr. (odličan uvid u sve modele ikad izrađene možete steći ako posetite prezentaciju na adresi msxmuseum.150m.com). Međutim, u oštroj konkurenciji Commodorea, Spectruma i Atarija, MSX nije imao šta da traži na evropskom tržištu (mada je bio prilično popularan u Španiji, Francuskoj, Holandiji i Rusiji) pa je 1988. godine konačno otišao u penziju. Iako su nakon toga usledili modeli MSX2, MSX2+ i TurboR, stvar se nije mnogo popravila na bolje (ovog puta zbog pojave neprikosnovene Amige), pa je ova platforma pomalo nezasluženo ostala misterija za mnoge.

S tehničkog stanovišta, MSX je predstavljao idealnu platformu za kvalitetno uživanje u video igrama. To dokazuju brojni igrački hitovi (prvenstveno zahvaljujući „Konamijevoj” hiperprodukciji) koji su se vizuelno vrlo malo razlikovali od verzija za arkadne mašine. Među brojnim naslovima najviše su se istakli Hyper Olympic, Hyper Sports, Sky Jaguar, Athletic Land, Nemesis 1,2 i 3, Ping-Pong, Tennis, Lode Runner, Zaxxon... Pošto se softver za MSX bez problema može naći na Internetu i veoma lako može downloadovati (datoteke su veličine između 16 KB i 128 KB), lako ćete se i sami uveriti u to (iscrpan materijal na jednom mestu može da se nađe na adresi www.funet.fi/pub/msx). Ispod haube kucao je stari znanac procesor Z80-Zilog brzine takta respektabilnih 3,58 MHz, dok je grafiku obezbeđivao čip TMS9918 (odnosnoTMS9928 VDP) viđen još u „Texas Instrumentsovom” računaru TI-99/4 i čuvenom Coleco Visionu. Što se tiče zvuka, za njega je bio zadužen čip AY-3-8910 izrađen od strane „General Instrumentsa” (isti takav nalazio se i u ZX Spectrumu 128), koji je omogućavao rad sa tri nezavisna kanala uz neizbežan generator šuma. Najzanimljivije je to što je svaka mašina pored podrške za rad sa, u to vreme, standardnim kasetofonom imala ugrađen slot za ubacivanje kertridža sa igrama i programima.

Čak i posle dvadeset godina mnogima još uvek nije jasno šta tačno znači skraćenica MSX. Ako se zna da je računar nastao u saradnji između firmi „ASCII Corporation” (www.ascii.co.jp) koja je zaslužna za njegov dizajn i čuvenog „Microsofta” (izradili su ugrađeni BASIC), dolazimo do zanimljive analogije. Naime, kako je u pitanju proširena verzija BASIC-a nazvana MicroSoft eXtended BASIC, zaključak se izvodi sam od sebe. Međutim, i sam tvorac projekta Kazuhiko Niši (Kazuhiko Nishi) svojevremeno je davao neodređene izjave povodom imena svog čeda pa skraćenica ostaje i dalje nepoznanica (više o ovoj temi može se pročitati na adresi www.msxnet.org).

Na Internetu može da se nađe nebrojeno mnogo emulatora (za sve MSX platforme), a ovom prilikom predstavljamo vam jedan od popularnijih, delo holandskog programera Frica Hilderinka (Frits Hilderink). NLMSX 0.48 je sveobuhvatni emulator koji će vam pružiti mogućnost da uživate u interpretiranju rada svih MSX platformi. Odlikuje ga izuzetno jednostavan i funkcionalan komandni interfejs bez nepotrebnih komandi i podešavanja. Prebacivanje između platformi vrši se jednostavnim učitavanjem unapred definisanih podešavanja bez potrebe za dodatnim korekcijama. Da bi se ova akcija uspešno izvršila, u radnom direktorijumu programa potrebno je postaviti „slike” svih sistemskih ROM-ova željene platforme. Ukoliko naiđete na verziju emulatora koja ne sadrži potrebne datoteke, možete ih downloadovati sa oficijelne stranice NLMSX-a. S obzirom da podržava (emulira) rad disk drajvova (dva komada) i kertridž jedinica (takođe dve), podržan je širok dijapazon zapisa u kom se mogu naći „slike” igara i programa (DSK, DI1, DI2, ROM, MX1 i MX2).