U trenutku dok ovo pišem, svetska kompjuterska aktuelnost broj 1. je rapidno širenje prilično gadnog kompjuterskog virusa. W32.blast worm je crv od najopakije sorte: ne zahteva nikakav input korisnika, osim pukog surfovanja na Mreži. Ne morate pokrenuti EXE iz attachmenta e-mail poruke, niti čitati dokument sa uključenom podrškom za makroe. Buba u mreži sistematski skenira Internet saobraćaj, tražeći pogodnu Win NT, 2000 ili XP mašinu sa otvorenim portom 135. Kada vas nađe, ucuri se i položi jaje. Osim ako niste psychic koji je preventivno downloadovao i instalirao WindowsXX-KB823980-x86-ENU.exe.

Eksperti kažu da efekti virusa neće biti toliko razorni, zbog nekoliko loših optimizacija koda za širenje. Kakva uteha za milione ucveljenih početnika kojima je život nakratko preseo! Šta možemo očekivati u narednom pokušaju istog ili malo veštijeg autora, s obzirom na to da fertilno tlo za takve eksperimente raste eksponencijalno. Omasovljenje kompjuterske tehnologije podseća na predimenzionrirani divlji zapad: svaka budala može za male pare da kupi kolt (Windows mašinu), uz pomoć kog postaje deo celokupne igranke, bilo kao nesrećna žrtva, nesvesni učesnik u širenju virusa, svesni potrošač dečje pornografije ili pseudo-jurišnik na tuđu privatnost. Previše ljudi poseduje kompjuter, previše ćudi ima na raspolaganju ovako moćnu alatku, previše je svačijih tripova već okačeno na Web.

Iz pouzdanih izvora znam da jedna supersila priprema moćan AI računar koji će po principima dobrog domaćina biti nahuškan da čisti kompjutersku preriju od ovakvih nepodopština. Šerif MekSkajnet će jednom za svagda ukinuti viruse, hakere, „Microsoft” i zloupotrebu ljudskih prava. Imaće kontrolu nad nekoliko eskadrila naoružanih mlaznih hoverkraftova pomoću kojih će zavirivati kroz prozore delinkvenata, kao i dve divizije metalnih policajaca za uzapćivanje warez servera širom sveta. Neće mu ni trebati komanda nad nuklearnim arsenalnom: velika većina ljudi će dobrovoljno pristati da bude ušuškana u udobni osećaj sigurnosti.

Neće biti invazije, niti herojskog otpora ispod pocepane američke zastave. Bićemo pretvoreni u baterije, što predstavlja ultimativnu biblijsku pravdu za ljude koji ceo život samo troše struju.

Gledajući stoti jubilarni put svoju izlizanu DVD kopiju „Spasavanja redova Rajana”, u dnu stomaka me je zasvrbela želja za malo interaktivnosti. Jedina kompjuterska stvar koja zadovoljavajuće generiše sličan kvalitet borbene realnosti je već poprilično bajata: dve godine stari Close Combat 5 uspeo je samo da me zagolica. To je to, ali to ipak nije potpuno to... Zaronivši dublje u skladišni deo moje bet-pećine, iskopao sam pregršt naslova koji su indukovali još bleđi utisak, samo pothranjući moju prirodnu potrebu za taktičkim borbenim akcijama u rangu vodova i kombinovanih odreda. Tsk. Zašto takvih igara ima tako zanemarljivo malo? Drugi svetski rat je najplodnija oranica za žetvu strateških pustolovina, a opet, svako ko se dohvati da radi igru na tu temu krene linijom najmanjeg otpora. Virtuelni Nemci protiv virtuelnih Saveznika najčešće postaju shooter koji se već po premijeri razvodni u jezeru sličnih igara, ili dobiju oblik prevaziđene potezne strategije koje su zastarele još sa pojavom EGA grafike. Treći tip, real-time strategija za plebs, ujedno je i najgori, jer vas anticipiranje takvih naslova na kraju nasanka i razočara. Pojednostavljene strategijice tipa WW2: Frontline Commando i Sudden Strike jednostavno ne zadovoljavaju jednog Kuzmanovića.

Ono što zahtevni potrošači traže jeste inteligentna strategija sa elementima RPG-a, koja bi zadržala uski fokus komandovanja malim jedinicama ili pojedinačnim vojnicima ili oruđima, koja bi kombinovala efekte morala, terena, vatrene moći i iskustva, urađena u real-time maniru koji bi se mogao pauzirati. Dva su puta od ovog polazišta: friziranje koncepta Close Combata u skladu sa audio/vizuelnim merilima iz 2003. godine (i dodavanjem prave, sektorski neograničene dinamičke kampanje), ili pumpanje dobrih ideja i nadgradnja izvođenja jednog Jagged Aliancea (opciona borba u RTS maniru, jači efekti morala, bolja grafika...).

Sada zamislite jedan ili drugi strateški koncept ufačlovan u okvir avanture sa tačno određenim ciljem, koji bi mogao potpuno da se podudara sa temom pomenutog filma! Ala bi to bila poezija, brale! Ultimativna igra za PC i referenca u bibliotekama za narednih 50 godina! Heh. By the way, ako neko od vas čitalaca slučajno radi na jednom takvom naslovu, nudim usluge kreativnog konsultanta, sa minimalnim pretenzijama na deo multimilionskog profita koji je apsolutno zagarantovan.