Finale trilogije „Hodočašće”, koja je izašla iz pera kultnog brazilskog pisca Paola Koelja, a u realizaciji slovenačkog „Arxel Tribea”, završava se avanturom The Secrets of Alamut. Iako poseduje sve osobine jednog „stand alone” projekta, u osnovi se radi o drugom poglavlju igre The Legend of the Prophet and the Assassin (SK 3/2001) koja na ovaj način dobija prirodnu završnicu.

Priča se nastavlja na mestu gde je prekinuta: razočarani Templar Tancrede de Nérac, alias As-Sayf, nakon bezuspešnog boravka u Jerusalimu pridružuje se karavanu koji predvodi trgovac An-Nâb, u nadi da će se tako dokopati doline Alamut i od tamošnjeg mudraca dobiti informaciju o skrovištu lažnog proroka Simona de Lancroisa koga je odlučio da ubije. Nakon brojnih peripetija to mu polazi za rukom, ali ga na ulazu u dolinu dočekuje serija komplikovanih testova koji treba da stave na probu njegove fizičke i intelektualne sposobnosti, kao i moralna načela. Neočekivani razvoj događaja koji će od njega, lovca, napraviti lovinu, žrtvu sopstvenih zabluda, dovešće As-Sayfa do manastira Svete Katarine, pravoslavnog hrama zamišljenog po ugledu na Meteore u Grčkoj, u kome će doći do njegovog fizičkog, ali i duhovnog isceljenja. Susret sa Simonom će se na kraju ipak dogoditi, ali ne na način kao što je planirano.

Koeljova proza je i ovde u svom elementu, stvarajući od obične kompjuterske igre svojevrsnu filozofsku studiju o karakteru čoveka i njegovim unutrašnjim sukobima i dilemama. Iako je u narativnom pogledu nešto slabija od Legende, ova avantura nedostatak klasičnih zagonetki kompenzuje velikim brojem Mystolikih mozgalica koje se, kako priča odmiče, smenjuju jedna za drugom. Sa ovakvom strukturom The Secrets of Alamut više liči na logičku igru nego na avanturu, što je ujedno njen jedini aspekt koji odudara od prethodnog nastavka. Sve ostalo, od tehničkih karakteristika pa sve do komandnog interfejsa, nije pretrpelo nikakve izmene. Koeljo je na ovaj način zaokružio priču započetu u Pilgrimu, a nama ostaje da se nadamo da ona neće biti njegov poslednji doprinos industriji kompjuterske zabave. Ko zna, možda ćemo jednog dana igrati Alhemičara.