Za razliku od upravljačkih simulacija koje se bave picerijama, luna parkovima, aerodromima i obdaništima, globalnije varijante strateškog menadžmenta predstavljaju relativno retku pojavu. Upravljanje virtuelnom civilizacijom, kontinentom i državom zahteva neuporedivo veću pažnju pri projektovanju mehanike i okruženja igre, prvenstveno zbog opasnosti od gubljenja balansa i kohezije pri daleko većem broju neophodnih elemenata sadržine. Neki razvojni timovi zato kreću lakšim putem: pod maskom globalizma kao isključivi strateški činilac usvajaju ratovanje, dok nivoe diplomatije, ekonomije i istraživanja ukidaju kao tržišno neopravdane faktore koji komplikuju zabavu prosečnim potrošačima (i multipliciraju vreme potrebno za razvoj igre). Upravo zato se biseri poput Civilisationa, Imperialisma i Master of Oriona pojavljuju nekoliko puta ređe u odnosu na „ekranizovane” varijante Rizika i Axis & Allies.

Prijatno osveženje, sasvim na tragu pomenutih klasika jeste Europa Universalis. Nalik na Imperialism, smeštena je u „tešnji” istorijski okvir koji ne pretenduje na obradu doba od točka do kompjutera, već daje maksimalno detaljan prikaz razvoja evropske civilizacije od početka renesanse od kraja 18. veka. Zaista, ako ne računamo krstaške ratove, turske, mongolske i druge osvajačke poduhvate, finalno uobličavanje sveta kakav danas poznajemo dobrim delom je započeto i kompletirano u tih tri stotine godina burne istorije starog kontineta (1492-1792).

Na samom početku, stavljeni ste pred izbor od nekoliko scenarija (kampanja), ili jedne „grand” kampanje koja pokriva ceo pomenuti period. Tematski scenariji obuhvataju nekoliko značajnih prekretnica u evropskoj istoriji (Tridestogodišnji rat, prvobitna akomulacija kapitala, rat za špansko nasleđe...) u kome preuzimete ulogu jednog od interesno sukobljenih činilaca (država). Opšti cilj je globalna dominacija, uz ispunjenje specifičnih „questova” vezanih za svaki scenario.

Pristup ostvarivanju zadatih ciljeva varira od nacije koju vodite, vrste „victory goala” u trenutnoj kampanji i trenutne situacije na političkoj mapi sveta, ali je jedna stvar konstantna: rat i osvajanje tuđih teritorija silom prilično je nezahvalan i opasan posao. Okupirane teritorije ostaju sporna stavka sve dok potpuno ne eliminišete protivničku državu (ili alijansu) ili ne potpišete mirovni ugovor; dotične teritorije su sklone pobunama (pogotovo ako vam se „državne” religije ne poklapaju); prihodi od poreza ili drugih dažbina su mnogo manji; koeficijenat stabilnosti sopstvene imperije progresivno opada; ekspedicione vojske pate od „attrition” faktora (borbeni stres, nedostatak zaliha uzrokovan prekidom linija snabdevanja) i postaju sve neefikasnije u borbi... Na posletku, konstantno ratovanje zna da pojede državni budžet: bićete prinuđeni da pokrenete ratno oporezivanje (War Taxes), što će uzrokovati dalju nestabilnost... Konačni činilac je i odnos drugih država prema vašoj agresiji: ako napadnuta strana ima posebne veze sa drugim „entitetima” (kraljevski brak, vojna alijansa...), za tili čas ćete pokrenuti uzročno-posledični lanac konflikata koji vodi ka sukobu regionalnih razmera.

Politički i ekonomski segmenti Europe Universalis maestralno su osmišljeni. Veliki broj diplomatskih opcija, mogućnosti za sklapanje labavih i čvrstih saveza, anektiranje teritorija, kao i klasične pretnje i zveckanje oružjem dozvoljavaju formiranje veoma složenih oblika interesnog (i svakog drugog) povezivanja, koje u široj perspektivi vidljivo utiču jedna na drugu. AI kompjuterskih protivnika je veoma ubedljiv, tako da su iznenađenja uvek moguća (agresivno preotimanje strateških partnera i formiranje neprijatnih alijansi u komšiluku mogu indukovati zahlađenje odnosa, sklapanje kontrasaveza, pa i rezultirati otvorenim neprijateljstvom; ugrožena strana može povesti ekonomski rat protiv vas, bilo uvođenjem embarga, bilo slanjem trgovačih agenata koji vam mogu ugroziti poslovanje).

Istraživanje novih tehnologija sasvim je u skladu sa istorijskim okvirom igre, a prvenstveno zavisi od alokacije državnog bužeta za određenu granu (vojska, mornarica, trgovina, infrastruktura...). Uzročno je povezano sa svim ostalim elementima, koji se u krajnjoj liniji ograničavaju raspoloživim novčanim sredstvima i nacionalnim specifičnostima (Engleska, na primer, u tom polju brže napreduje od Turske).

Zajednički imenitelj koji Europu Universalis povezuje u fascinantnu celinu je balans. Naći perfektnu ravnotežu između ekspanzije, naučnog i kulturnog napretka i očuvanja stabilnosti je ponekad prava umetnost. Izazovnost puta ka tom cilju je najbolji dokaz veštine i entuzijazma autora koji su ozbiljan geopolitički simulator neprimetno odenuli u ruho strateške igre; igre čiji je faktor zaraznosti upravo srazmeran njenoj kompleksnosti; igre koja će propisno uzdrmati uspavanog Makijavelija koji čuči u svakom od nas.