Neosvojeni vrh njegovih snova predstavlja želja da sam kreira živi organizam iz nežive materije i na taj način zadovolji znatiželju poteklu iz zlatnog antičkog perioda kao i da prebrodi frustraciju bespomoćnosti spram dvomilenijumske diktature judeo-hrišćanskog „Kreatora”.

Posle ekspanzije molekularne biologije pre oko trideset godina, svakih nekoliko godina čini se poneki korak ka ostvarenju sna. Međutim, sa početkom kompjuterskog doba Milerova „primordijalna supa”, vantelesna oplodnja i kloniranje dobijaju neočekivanog kompanjona. Naime, postojanje mnoštva kompjuterski modeliranih bioloških sistema navodi naučne istraživače i firme da u virtuelnom svetu učine ono što im je zbog nedostataka eksperimentalnih procedura u realnom teško ostvarljivo. Na nekoliko univerziteta u svetu postoje već čitave laboratorije koje se brave problematikom „veštačkog” i virtuelnog života. Jednu od najjačih (barem prema publikacijama u poslednjih nekoliko godina) vodi američki naučnik Čarls Tejlor (Charles E. Taylor) na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA). Više podataka o ovoj interesantnoj problematici može se naći u okviru web prezentacije UCLA (www.ucla.edu), a i pomenuti istraživač je veoma otvoren za komunikaciju (taylor@cs.ucla.edu).

Pored fundamentalnih istraživanja, postoji i komercijalna primena ostvarenih rezultata, naročito u oblasti neuronskih mreža (npr. poluautonomni sistemi upravljanja, tzv. „pametne” kućne mašine, i sl.). Jedna od vodećih evropskih kompanija u ovoj oblasti, britanski „Cyberlife” (između ostalih firmi, imaju redovnu saradnju sa „British Airwaysom” i „British Telecomom”) rešila je pre dve godine da ovu visokoumnu rabotu malo prizemlji, i približi običnim smrtnicima.

U saradnji sa poznatim distributerom softvera za zabavu „Mindscapeom”, izdata je igra Creatures. Pojava ovog programa vrlo brzo je proglašena za fenomen, ne samo među ljubiteljima igara. Krajem avgusta ove godine pojavio se nastavak, Creatures 2 koji predstavlja i direktni povod za ovaj tekst, mada će u njemu biti obuhvaćeno i malo više od pukog prikaza.

Zbog čega se govori o fenomenu? Jednostavno, najveći deo stručnjaka angažovanih na „ozbiljnim” projektima firme dao je svoj doprinos ovom ostvarenju. Dovedeno je i dosta ljudi sa strane, među kojima se ističu slavni pisac „Vodiča kroz galaksiju za autostopere” Daglas Adams, kao i kontroverzni zoolog i popularizator sociobiološke teorije Ričard Dokins (neke od njegovih knjiga, npr. „Sebični gen” prevedene su i na naš jezik). Ogromno naučno iskustvo i znanje perfektno je ukomponovano sa lako svarljivom oblandom kompjuterske igre za široke narodne mase.

Igra se odvija u virtuelnom svetu nazvanim Albia. Albia ne predstavlja pasivno okruženje, već komplesan ekosistem. Sve i da korisnik ništa ne radi već samo sedi i gleda smene dana, noći i godišnjih doba na ovom svetu, dosta će naučiti. Kao i u realnosti, postoje suptilne ravnoteže među živim organizmima koje ne bi trebalo da se remete i narušavaju. Uostalom sve je prepušteno igraču na volju. Moguće je samostalno, ili uz pomoć stvorenja koja vodite i o kojima će docnije biti više reči izvoditi različite eksperimente sa stanovnicima Albie i posmatrati rezultate. Neki od njih mogu biti sasvim benigni (ubacivanje insekata u paukovu mrežu i posmatranje obračuna predatora i plena), dok drugi potencijalno vode u ekološku katastrofu (smanjivanje populacije insekata oprašivača). Već i na ovim primerima se vidi studioznost sa kojom je pristupljeno radu na programu, ali i njegov obrazovni karakter.

Glavni deo igre sastoji se u komunikaciji sa inteligentnim stanovnicima Albie. Jedina vrsta nad kojom je moguća potpuna kontrola jesu Nornovi (docnije će biti moguće ostvariti i delimičnu kontrolu nad Grendelima i Etinima). Ova simpatična gremlinolika stvorenja podsećaju svojim ponašanjem, opet ne slučajno, na decu predškolskog uzrasta. Po njihovom izleganju iz jaja (u početku vam je obezbeđeno šest) kreće mukotrpna pačja škola čiji ste vi direktor, nastavnik, ali na kraju će se ispostaviti i polaznik. Proces obuke, komandovanja, pa i ograničenog baratanja objektima i organizmima Albie vodi vaše virtuelno otelovljenje - ruka. Ruka i sama predstavlja objekat, tako da svoja stvorenja možete da naučite prikladnom nazivu za nju (mama, tata, gazda,... prema afinitetu).

Učenje i komandovanje Nornovima nije nimalo jednostavno. Možda bi umesto reči učenje i komandovanje bilo prikladnije govoriti o sugerisanju uz upotrebu štapa i šargarepe, jer zaista nije moguće naterati stvorenje da nešto uradi ili nauči ukoliko se ono tome snažno odupire. Tu se vraćamo na paradigmu o Nornovima, Grendelima i Etinima kao maloj deci. Iako pod vašim tutorstvom, oni su bića za sebe, pa makar i samo virtuelna. Vaspitavanje i obrazovanje mladog Norna može se shvatiti i kao neka vrsta obuke budućih roditelja.

Rečnik jednog stvorenja prilično je bogat. Postoji petnaestak apstraktnih pojmova (npr. želje, osećanja...) i otprilike isto toliko pojmova za različite akcije koje je stvor u stanju da izvede (podizanje predmeta, spavanje...). Ovi pojmovi su na engleskom jeziku, a stvorenja ih uče uz pomoć dva obrazovna kompjutera. Konkretne kategorije objekata (zbog mnogobrojnosti pojedinačni objekti su svrstani u kategorije, npr. med i sir spadaju u hranu) dobijaju one nazive koje im vi sami date (može i na srpskom, ako baš insistirate). Obuku prati i sistem nagrade (verbalna pohvala, golicanje po nosu, čašćavanje slatkišima...) i kazne (verbalni ukor, batinanje po turu, oduzimanje igračaka...) koji omogućava učenje složenih radnji, ali i modifikuje intenzitet i trajanje onih koje se obavljaju instinktivno (prehrana, odmor, reprodukcija...). Svaka zloupotreba, iživljavanje ili preterana posesivnost i popustljivost vode u nepravilno odrastanje stvorenja u frustriranu ili razmaženu individuu. Ceo sistem komunikacije predstavlja malo remek-delo dečje i socijalne psihologije i bihejviorizma (nauka o ponašanju životinja).

Pored uticaja spolja (formativni efekat sredine, interakcija sa drugim organizmima Albie uključujući i predstavnike svoje vrste, uticaj igrača...), na telesno i duhovno formiranje stvorenja imaju krupnog uticaja i drugi faktori. Anatomija, fiziologija, biohemija i u osnovi svega molekularna genetika jednog organizma daju osnovu na kojoj će on dalje razvijati i određena ograničenja u tom pogledu koje nikakve intervencije spolja ne mogu da promene. Za praćenje svih navedenih parametara u programu postoje posebni „uređaji”, preko kojih ćete biti u stanju da obavite veoma detaljne funkcionalne analize jednog stvorenja, ali i da intervenišete ukoliko se za tim ukaže potreba. Od „grubih” analitičkih metoda tu su toplomer, EKG, testovi za trudnoću, ultrazvučno praćenje rada unutrašnjih organa, moždani skener i laboratorijski nalazi krvi. Primenom ovih tehnika može se steći ograničena slika o funkcionisanju odabranog organizma, a svrha ovih testova je uglavnom medicinska. Nešto finije metode predstavljaju detaljne biohemijske analize krvi i tkiva, koje daju spektar od preko dvesta različitih hemikalija koje mogu biti analizirane. Najfinije su metode molekularno genetičke analize, koje daju detaljnu vezu između skupa gena koje jedan organizam poseduje (genotip) i njihove funkcije (fenotip). Mnoge od ovih uređaja nije moguće koristiti na početku, već je potrebno poslati stvorenja u istraživanje Albie i pronaći ih.

Što se intervencija tiče, spektar je prilično širok, a kreće se od metoda klasične medicine (narodni lekovi, pilule), preko nešto suptilnijih potkožnih injekcija, do manipulacije genetskim materijalom preko posebnog uređaja koji je moguće pronaći i aktivirati. Petljanje sa genima je utoliko interesantnije (i opasnije!) što je moguće napraviti interspecijske hibride Nornova, Grendela i Etina, što je inače onemogućeno reproduktivnom izolacijom ove tri vrste.

Genetika Albie unekoliko se razlikuje od realne, uglavnom zbog nepraktičnosti genetskog koda sa stanovišta kompjutera. Za razliku od uobičajenih tripleta četiri nukleotida, ovde kod sačinjavaju heksadecimalni dubleti (po dva broja sa osnovom šesnaest). Da nije reč o šali govore i mnogobrojni nezavisni sajtovi vezani za prvi deo igre, posvećeni isključivo „sekvenciranju” i analizi genoma Nornova i Grendela (Etini su dodati tek u nastavku). Genome stvorenja je moguće menjati korišćenjem običnih hex-editora, ali to je krajnje nepreporučljivo, sem ako niste veliki stručnjak za albiansku genetiku, jer će u najvećem broju slučajeva voditi stvorenja u teške anomalije i smrt.

I bez vaše intevencije, međutim promene u genofondu stvorenja će se dešavati kako vreme u igri bude odmicalo. Sva četiri osnovna faktora koja razmatra savremena sintetička teorija evolucije uzeta su u obzir: selekcija, genetički drift, migracije i mutacije. Selekcija funkcioniše kroz stalno dejstvo spoljašnjih faktora na organizme, a ispoljava se preko različitih stopa preživljavanja i reprodukcije. Genetički drift, odnosno slučajnost koji deluje u malim populacijama organizama (kakve su baš i prisutne u Creaturesima) predstavlja delimičnu suprotnost selekciji, mada ponekad deluju i u istom smeru. Migracije su vezane za dolazak organizama koji su potencijalni nosioci novih osobina na vaš kompjuter. Postoje sajtovi specijalno stvoreni za ovakvu razmenu, što oficijelni, što neoficijelni. Različite mutacije predstavljaju pravu poslasticu za genetičara koji želi malo više da se udubi u ovaj aspekt igre. Pored klasičnih tačkastih mutacija, igra podržava i veliki broj genetskih rearanžmana, npr. rekombinacije, duplikacije i delecije. Potencijalno je moguće zamisliti razvijanje potpuno novih gena putem duplikacije starih, a zatim njihove višestruke mutacije i preuzimanja neke druge funkcije (simulacija procesa koji su se milijardama godina odvijali na Zemlji i još uvek se odvijaju!).

I sama igra predstavlja nešto poput živog sistema. Veliki broj korisnika učestvuje u pravljenju novih objekata, ukrštanju i genetskoj modifikaciji organizama, neki idu čak tako daleko da dizajniraju i nove pejzaže Albie. Mnogi od uređaja u nastavku napravljeni su od strane nezavisnih amatera za firmu „Cyberlife”, pošto je sama firma omogućila pristup softverskim alatkama korišćenim u pravljenju igre preko Creatures Development Networka (može mu se pristupiti sa sajtova www.creatures.com i www.creatures2.com). Uz minimalnu nadoknadu (10 funti) bićete uključeni u projekat, a ako se pokažete kao talentovani, vaš će se proizvod naći na nekom od dodatnih diskova, ili će biti prodavan preko Interneta, tako da možete dobro da zaradite igrajući se.

Fenomen Creatures koji je uzdrmao javnost pre dve godine i čije sve konsekvence još uvek nisu sagledane, dobija novi zalet nastavkom koji se pojavio. Ne košta vas puno da se i sami uključite u sve to, a intelektualna (pa možda i materijalna) satisfakcija je zagarantovana. Ukoliko još uvek niste uvereni u ozbiljnost projekta, evo i podatka da je o prvom nastavku 1996. godine objavljen opširan članak u najboljem američkom naučnom časopisu „Nature”. Ukoliko ste pak običan smrtnik koga nauka mnogo ne interesuje, ništa zato - uživaćete u jednoj mnogo kompleksnijoj, šarenijoj, pa čak iako vam ništa ne znači, naučno zasnovanijoj verziji popularnog Tamagočija.