U vreme kada su kompjuterske igre stizale na po nekoliko disketa, prostor na hard disku od tridesetak megabajta delovao ogromno, a CD-ROM bio egzotika kojom su se mogli pohvaliti samo kompjuterski tehnomani, firma „Access Software” objavila je avanturu Under a Killing Moon koja je zauzimala četiri kompakt diska. Revolucionarna koncepcija i drastični napredak u svakom pogledu u odnosu na disketne igre, pokazali su da CD-u kao medijumu predstoji svetla budućnost. Skoro dve godine kasnije došao je red na Pandoru Directive, igru koja nije donela značajniji napredak u tehničkom pogledu, ali čiji scenario, po ličnom mišljenju dole potpisanog, zaslužuje titulu najboljeg otkako se uopšte prave kompjuterske avanture. Saradnja „Accessa” sa Aronom Konersom, autorom romana „The Pandora Directive” pokazala se kao dobitna kombinacija, pa je logično da je i novi nastavak avantura Teksa Marfija, Overseer, nastao po jednoj njegovoj priči.

Slučaj „Overseer” hronološki gledano prethodi događajima opisanim u Under a Killing Moon i Pandori Directive. U pitanju je zapravo prvi slučaj koji je Teks Marfi rešavao pošto je napustio policiju i prešao u privatne detektive. U razgovoru sa svojom verenicom Čelsi, Teks se priseća dana kada je na vrata njegove kancelarije zakucala prelepa Silvija Lindski došavši sa molbom da se ispitaju okolnosti pod kojima je njen otac, čuveni neurohirurg Karl Lindski, izvršio samoubistvo. Stvari će se zakomplikovati kada se ispostavi da je Lindski, zajedno sa još sedam naučnika, od kojih su neki takođe umrli pod nerazjašnjenim okolnostima, radio na tajnom projektu kompanije „Gideon Enterprises” na čijem čelu se nalazi jedan od najbogatijih ljudi sveta, J. Saint Gideon koga maestralno tumači Majkl Jork (Michael York).

Pre nego što kažemo nešto o tehničkim kvalitetima igre, prinuđeni smo da se ogradimo po jednom pitanju. Naime, Overseer je prva kompjuterska igra pravljena sa namerom da iskoristi mogućnosti koje nudi DVD tehnologija. CD-ROM i DVD verzija isporučuju se u istom paketu, ali mi smo bili u prilici da vidimo samo ovu prvu. Iznenađenju nije bilo kraja kada smo shvatili da su filmske sekvence u Overseeru lošijeg kvaliteta od onih u Pandori Directive. Činjenica da filmski insert sada popunjava tri četvrtine od ukupne površine ekrana jeste izvesno poboljšanje, ali srazmerno mali broj boja korišćenih prilikom digitalizacije, „interlace” režim rada (moguće je, doduše, uključiti „non-interlace” režim, ali tada sve postaje stravično sporo) i neobično ambijentalno osvetljenje u kome preovlađuju crvene nijanse, doveli su nas u situaciju da na filmski segment Overseera gledamo kao na prilično razočarenje. Želeći da saznamo koje su to razlike između dve verzije, posetili smo nekoliko Internet sajtova koji govore o ovoj igri i naišli na jednodušnu ocenu da su šestokanalni zvuk i savršeni True Color FMV ono zbog čega vredi igrati DVD verziju. Sa sigurnošću se može reći da „Access” nije imao petlju da objavi isključivo DVD verziju Overseera jer bi u tom slučaju avantura sigurno doživela finansijski krah, s obzirom da DVD-ROM još uvek nije postao standardni deo svakog kompjutera. Zbog toga se očigledno pribeglo jedinom prihvatljivom rešenju: DVD verzija je osakaćena na onim poljima na kojima je to bilo moguće uraditi (kvalitet videa i zvuka), a od preostalog materijala nastala je CD-ROM verzija koju smo igrali mi, a koja, po svoj prilici, čeka i na vas.

Neko će možda reći: „Pa, dobro, filmovi k’o filmovi, njihov kvalitet i nije toliko bitan. Šta je sa samom igrom?”. Pre svega, „Virtual World” 3D engine koji je razvijen za potrebe igre Under a Killing Moon pretrpeo je značajne izmene (poboljšanja, naravno), a to je poput lančane reakcije dovelo do promena u samom upravljačkom interfejsu. Verovatno najveća mana prethodnih avantura o Teksu Marfiju, relativno mali „prozor u svet” koji se mogao povećati na veličinu celog ekrana, ali uz gubitak svih okolnih menija, konačno je prevaziđena. Veličinu prozora moguće je menjati kao u svakoj Doomolikoj igri, pri čemu povlačenje kurzora do rubova ekrana aktivira prateće menije (izbor lokacije, inventar, opcije itd.). Nažalost, veliki procenat igrača biće prinuđen da redukuje veličinu vidnog polja zato što Overseer bukvalno guši i najbrže Pentiume. Igra podržava rezolucije do 800 x 600 u True Coloru i sama se prilagođava konfiguraciji na kojoj je instalirana. Međutim, šta to vredi kada, kao u našem slučaju, na P/166 sa 32 MB RAM-a i solidnom grafičkom karticom, broj frejmova u sekundi u toku kretanja kroz prostor osciluje između pet i sedam (?!). Nije nam jasno zbog čega su se autori odlučili da potpuno ignorišu Direct 3D i Open GL standarde, a da umesto toga podrže samo hardversku akceleraciju AGP kartica koje se još uvek mogu smatrati za retke. Za postizanje zadovoljavajućih rezultata definitivno je potreban Pentium II.

Overseer je nešto kraća i lakša avantura od Pandore Directive. Čitava igra je u znaku šaha tako da će oni koji vole ovaj intelektualni sport u njoj sigurno uživati. Kao i u prethodnim avanturama o Teksu Marfiju i ovde postoje dva nivoa težine: Entertainment nivo, u okviru koga je moguće zatražiti pomoć pri rešavanju logičkih i avanturističkih problema, i Gamer nivo gde je igrač prepušten sam sebi. Scenario, nažalost, nije predvideo grananje radnje tako da je Overseer apsolutno linearna avantura koja ima jedan jedini mogući kraj. Ovo se može protumačiti kao nazadovanje u odnosu na Pandoru Directive koja je imala čak sedam različitih završetaka.

Iako nije dostigao, a kamoli prestigao Pandoru Directive, Overseer je pokazao da budućnost avantura u stilu interaktivnog filma definitvno leži u DVD-ju. Nadajmo se da će sledeći nastavak koji se jasno najavljuje u odjavnoj špici igre biti za nijansu bolji. Uostalom, to će sigurno biti čista DVD igra, pa ostaje da se vidi kako će se Kris Džons i kompanija snaći kada ne budu morali da prave kompromisna rešenja.