Današnji svet tehnologije (i mnogo čega drugog) razdvajaju dva pola. Na jednom, tradicionalno dominantni Amerikanci i ostatak Zapadnog sveta jasno i sigurno drže konce u svojim rukama, krčeći ekonomske i političke nedoumice odlučnošću i nasleđem srednjoškolskog ljubimca - sportiste. Ukoliko bi se neko pobunio protiv njegove vladavine, on lupi pokoji šamar, čisto da se zna ko je glavni. Na drugom polu, omalenog rasta, sa naočarima zanimljivog rama i neubedljive odeće, sedi štreber sa Istoka. Iako je ranije kod devojaka imao značajno manje uspeha nego suparnik, ovaj šampion inteligencije je u stanju da napravi gotovo bilo šta - samim tim i priliku za veći uspeh svojih dela. U takvom svetu se greške surovo plaćaju.

Evo - pitajte Samsung. Doskorašnja perjanica Istoka, nakon skandala sa Galaxy Note 7 baterijama i nekoliko godina posustajanja pod nabujalom konkurencijom iz komšiluka, danas mora da „vadi kečeve iz rukava” ukoliko želi da povrati teškom mukom izvojevanu poziciju vice-prvaka tržišta pametnih telefona. Pomenuta komšijska konkurencija nije mnogo brinula južnokorejskog ratnika. Forsirajući inovaciju i unapređujući sopstvene redove vrhunskim inženjerima i dizajnerima, posebno kineske kompanije su pokazale da je za svega godinu ili godinu i po dana moguće ugroziti vrh lestvice tržišta pametnih telefona. Ipak, uprkos povećanom kvalitetu i posledično - prodaji, mnoge kineske kompanije još uvek nisu dostigle broj prodatih primeraka koji bi naterao vodeće ljude planete da obrvu pošalju u vis. Sve osim jedne.

Kineska nada

O rezultatima uspeha kineske kompanije Huawei mnogo se pisalo. Bilo da ste poklonik njihovih uređaja ili ne, ne možete ostati nemi na njihove fantastične uređaje iz najvišeg segmenta. Marketing ove kompanije podigao je svoju igru za nekoliko lestvica i pokazao da može da igra igru u kojoj su godinama, ako ne i decenijama, apsolutno dominirali Amerikanci. I u tom segmentu, Kinezi su pokazali da težnja ka vrhunskom nije zaista rezervisana samo za Zapad, već je utkana u čovekovu svest jednako kao nagon za preživljavanjem.

Ako pogledamo sve trenutne lidere u svetu pametnih telefona, samo tri kompanije imaju (u značajnoj meri) vertikalno integrisanu izradu svojih uređaja. Osim pomenutih Huaweija i Samsunga, tu je i američki Apple. Ove tri kompanije kontrolišu veći deo procesa proizvodnje svojih uređaja tako što sami proizvode delove koji donose ključnu vrednost korisnicima, te se ne oslanjaju na (često) konkurentske proizvođače. Važno je naglasiti da, iako Samsung poseduje Exynos procesore, najpopularniji Samsung telefoni se ipak oslanjaju na Qualcommova Snapdragon rešenja, čime demonstriraju značajnu dozu zavisnosti. U tom domenu, Apple i Huawei, sa sopstvenim rešenjima - prednjače. U poslednjih mesec dana, i Huawei i Apple su predstavili svoja nova SoC rešenja, poprilično ukazujući na rezultate „svog konja” u odnosu na konkurenciju. Pogađate, nalazi im se razlikuju.

Novi Kirin, nove slatke reči

Huawei je na IFA samitu u Berlinu predstavio najnoviji Kirin SoC, koji će krasiti najjače modele iz vodećeg i B brenda (Honor) i to u dve verzije - 5G i „običnoj”. Kirin 990, kako mu je ime, u ove dve varijante nudi gotovo istovetne performanse uz razliku u 5G mogućnostima. Proizvođači telefona koji žele 5G verziju svog uređaja, naime, imaju dve opcije. U prvoj, unutar telefona se dodaje 5G modem, koji omogućava komunikaciju na ovoj mreži. U drugoj, 5G kapacitet se nalazi u okviru SoC rešenja, što u izvesnoj meri poboljšava performanse. Huawei je Kirin 990 rešenjem u dve varijante obezbedio obe opcije, prepoznajući da vreme za opštu implementaciju 5G rešenja još uvek nije došlo. Upravo je 5G verzija ovog čipa izvestan pionir u ovom polju, gde se Huawei već duže vreme oslanja na tajvanskog TSMC-a i njihov dokazani 7+ proizvodni proces (uz korišćenje EUV litografije). Kombinacija ovog procesa i generalno naprednog inženjerskog kapaciteta koje pokazuje HiSilicon (ćerka-kompanija, zadužena za dizajn komponenti) omogućilo je da se Kirin 990 5G izradi na relativno malom parčetu silicijumskog čipa (100 mm²), što značajno doprinosi performansama ovog rešenja. Treba primetiti da konkurencija još uvek nije izašla sa proizvodom koji nudi 5G mogućnosti integrisane na SoC, upravo zbog specifično teškog zahteva minijaturizacije komponenti zarad postizanja željene veličine, pogodne za pametni telefon modernih formi. Poređenja radi, „obična” tj. 4G verzija Kirin 990 rešenja ima za oko deset odsto manju površinu i za oko četvrtinu manji broj tranzistora (osam milijardi, namesto 10,3 milijardi), a koristi i prošlogodišnji proizvodni proces (7 namesto 7+).

Razlike u proizvodnom procesu, ali i broju tranzistora, utiču na detalje Kirina 990. U 5G verziji, procesorska jezgra imaju nešto višu operativnu frekvenciju, a brži je i grafički čip (16-jezgarni Mali-G76 MP16). Čipovi se razlikuju i u konfiguraciji NPU rešenja, koje ovoga puta dizajnerski potpisuje HiSilicon, a „DaVinci”, kako mu je kodno ime, u 4G verziji ima 1+1 jezgro, dok je u jačoj konfiguracija 2+1. Iako je ovo još uvek interesantno samo na papiru, verovatno neće proći mnogo vremena pre no što će Huawei na svom čipu demonstrirati impozantne rezultate u obradi zadataka iz oblasti mašinskog učenja. U konfiguraciji malog i velikog jezgra, novo NPU rešenje će imati veliki potencijal. U testu obrade lica, malo jezgro (lošije performanse, mala potrošnja) je demonstriralo 24 puta manju potrošnju struje.

One sa boljim poznavanjem materije će iznenaditi da se Huawei odlučio za A76 jezgra, a ne za novije A77, uprkos činjenici da je ova kineska kompanija jedna od prvih koja implementira nova ARM rešenja. Prema navodima inženjera iz Huaweija, „nova jezgra ne nude dovoljnu prednost u oblasti efikasnosti da bi se uigranost sa A76 jezgrima zanemarila”. U prevodu, visoke frekvencije koje postiže utrenirani A76 nude više nego neiskusni A77, kome treba posvetiti stotine sati testiranja kako bi pokazao klasu. Novi čipovi, osim jezgara, zadržavaju i memorijsku kompatibilnost prethodnika. I dalje je tu LPDDR4 na 4266 MHz. Očigledno je LPDDR5 još uvek skupo rešenje.

Novi čip, prema testovima kineske kompanije, postiže za oko šest odsto bolje grafičke performanse od Qualcommovog čipa Snapdragon 855, a značajno unapređenje u odnosu na ovaj čip ogleda se i u efikasnosti po jedinici potrošene energije, gde Kirin prednjači za oko 20 odsto. U poređenju sa 5G rešenjima, prema očekivanjima, Kirin demonstrira osetnu prednost.

Tamo gde se Huawei najviše ponosi jesu rezultati iz Geekbench 4.4 testa, koji demonstriraju prednost nad Snapdragonom 855 od deset odsto na jednom jezgru i devet odsto na više jezgara.

Prve uporedne testove sa prošlogodišnjim Apple čipom, Huawei pominje u sposobnostima obrade zadataka iz oblasti veštačke inteligencije. U ovim testovima, novo rešenje „u prašini” ostavlja Snapdragon 855, ali i gotovo duplira rezultate koje postiže prošlogodišnji A12 čip američkog proizvođača. Treba pak primetiti da je Huawei koristio 5G verziju svog čipa, te da su testovi verovatno bili optimizovani za konfiguraciju „DaVinci” NPU-a.

Sva ova pompa će svoju punokrvnu verziju dobiti u Huawei Mate 30 telefonu, čiju slavu mogu pomutiti samo problemi kineske perjanice u odnosima sa kompanijom Google, omanjem „detetu” trgovinskog rata između SAD i Kine.

Trinaesto prase ili korak ka nepobedivosti

Na drugoj strani Tihog okeana, kalifornijski biser je svoj novi SoC predstavio u kontekstu očekivanih novih verzija iPhone telefona, verzija 11, 11 Pro i 11 Pro Max. Mozak iPhone 11 telefona, A13 Bionic čip, prema navodima ove kompanije ima prednost u odnosu na sve modele telefona iz prošle godine. Kako Apple ne prikazuje kvantitativne mere na svojim grafikonima, nemoguće je reći kolika je zaista prednost ovog uređaja. Interesantno je, ipak, videti kako u testovima kompanije Apple, gotovo po pravilu, na drugom mestu je prošlogodišnji iPhone, a za njim prošlogodišnji modeli Snapdragon 855 i Kirin 980. Jedino kvalitativno poređenje koje je Apple predstavio na lansiranju jeste da u grafičkom podsistemu beleži bezmalo duplo bolje performanse od „vodećeg Android telefona” sa Snapdragon 855 procesorom.

Sa sada već klasičnim Apple potezom u vidu baterije koja nudi još sat ili dva duže iskustvo u odnosu na prošlogodišnje modele, američka kompanija zaokružuje rešenje svojih novih telefona. Ipak, smanjivanje cene lansiranja najjeftinijeg novog telefona, iPhone 11, u odnosu na prošlogodišnji iPhone Xr (nomenklatura im baš varira poslednje dve godine), ukazuje da je Apple osetio da im prodaja posustaje i da je vreme za promenu. iPhone Xr je prošle godine bio najprodavaniji Apple telefon i snižavanje cene novog modela za oko pedesetak dolara/evra bi trebalo da doprinese većem broju prodatih primeraka. Da li će rezultati performansi koje postiže A13 čip biti dovoljni da kupci za oko 700 dolara/evra kupe upravo iPhone Xr, a ne neki flagship killer iz Android porodice, uprkos lošijem (LCD) ekranu ovog uređaja od gotovo svih Android konkurenata u tom cenovnom rangu? U Evropi verovatno ne, ali na polovima trgovinskog rata... pokazaće predstojeći zimski praznici.

• • •

Dok trgovinski rat dve vodeće ekonomije sveta oblikuje prognoze godine koja nastupa, perjanice Istoka i Zapada biju bitke na terenima na kojima nemaju dovoljno iskustva. Sa jedne strane, posledicama pomenutog rata Huawei pokušava da doskoči snažnim investicijama u sopstveni operativni sistem, zasnovan na Androidu otvorenog kôda. Koliko je potrebno vremena da ova verzija zaživi, te da je korisnici van Kine prihvate kao „dovoljno dobru” alternativu dosadašnjem načinu rada? Teško je biti optimista. No, ni Zapadni svet tehnologije nije bez sopstvenih izazova. Apple i dalje „svrbi” nalog Evropske unije po kom ova kompanija mora da isplati čak 13 milijardi evra na ime zaostalih poreza. Iako saopštenjima za javnost Apple pokušava da umanji značaj i ospori modalitet ovog poteza EU, čini se da ova kompanija neće tako lako iskočiti iz voza koji juri velikom brzinom. Evropski komesari žele da se dokažu na ovom slučaju. Čija je Evropa zapravo? Zapadna ili...?