Ovoga meseca nam se na testu našlo čak pet kućišta, te smo rešili da opis objedinimo u jedan tekst. Ovo neće biti poređenje testiranih modela, već više presek dela ponude koji nam je pao šaka u datom trenutku. Ono što jeste zajedničko svim testiranim modelima jeste neka forma osvetljenja, te ograničen protok vazduha kroz prednju masku.

Chieftec GP-02B-OP Stallion II

U starim dobrim vremenima zemljom su hodali stameni „čifteci”. Vremena su se promenila i oni su skoro izumrli, a poslednje primerke vlasnici čuvaju kao porodično nasleđe. Tek ponekad se izrodi neki novi. Prethodni put kada smo pisali o Chieftec kućištu, pre nešto više od dve godine, opisivali smo starijeg brata, model Stallion (I). Trendovi su tada diktirali velike otvore za što bolji protok vazduha, a sada su ih zamenili kilogrami stakla i „zamandaljena” prednja maska. Osvrnućemo se na sličnosti i razlike, kao i na mesto novog Stalliona na tržištu.

Sama konstrukcija pretrpela je minimalne izmene. Ako izuzmemo poveći komad kaljenog stakla koji je zamenio metalnu mrežu i dva otvora za uređaje formata 5,25 inča, i još većeg komada kaljenog stakla koje je zamenilo plastičnu bočnu stranu, oba „pastuva” izgledaju identično. DNK matične kompanije ogleda se u masivnom limu koji, iako ne odgovara NHB bunkerima ranih dvehiljaditih, može da postidi praktično svu konkurenciju. Plastika je takođe iznad proseka, a maske se uzdižu jedna ka drugoj, čime daju vizuelni identitet ovom modelu. Na „mestu susreta” prednje i gornje maske nalazi se I/O panel, pod uglom za što lakšu manipulaciju bez ustajanja iz stolice. Panel je identičan starijem modelu - po dva USB 3.0 i 2.0 porta, audio-konektori i tasteri za uključivanje, reset, promenu osvetljenja, odnosno povećanje i smanjivanje brzine okretanja ventilatora. Gornja maska je ostala identična sa prostorom za odlaganje sitnica i velikom metalnom mrežom sa filterom za prašinu, iznad mesta za montažu dva ventilatora.

Unutrašnji prostor je takođe malo izmenjen. Donji deo (podrum) koji dele napajanje i kavez za hard-diskove skraćen je, što ostavlja prostor za radijator, pumpu i rezervoar. Realna upotrebljivost za vodeno hlađenje je diskutabilna, ali o tome ćemo u opisu potencijala za hlađenje. Prostor za osnovne komponente je potpuno otvoren. Grafičke karte imaju 430 milimetara prostora, a tu je i dodatni lim sa podesivim plastičnim držačima za fiksiranje dužih i težih grafičkih karti. Ovaj lim može da se ukloni ukoliko je nepotreban i da olakša instalaciju komponenata. Maksimalna visina vazdušnog hlađenja za procesor može da bude prihvatljivih 160 milimetara. Otvor za backplate procesorskih hladnjaka je izuzetno veliki, a oko prostora za matičnu ploču strateški je raspoređeno još desetak otvora i skoro svi imaju gumene uloške, a oni koji nemaju uloške, imaju besprekorno obrađene ivice. Svim uređajima za skladištenje podataka pristupa se sa zadnje strane nosača matične ploče. Dva metalna nosača za uređaje formata 2,5 inča nalaze se iza same ploče, dok se još dva plastična nalaze na limu koji bi nekada bio kavez za uređaje formata 5,25 inča. Kavez za hard-diskove sadrži dve plastične fioke koje podržavaju HDD/SSD formata 3,5 ili 2,5 inča.

Stigosmo do boljke skoro svih modernih kućišta koju Chieftec Stallion II podiže na još viši nivo. Hlađenje je, čini se, poslednja stavka dizajnerskih timova koja ostaje negde na stolu ispod komada kaljenog stakla. U ovom slučaju bukvalno. Prednja maska je zatvorena. Jedini otvor kroz koji tri ugrađena ventilatora prečnika 120 milimetara uvlače vazduh jeste u dnu maske sa njene zadnje strane, ispod konstrukcije kućišta. Ali hej, svetle u svim mogućim bojama, u skladu sa vašom matičnom pločom! Još jedan RGB ventilator istog prečnika nalazi se na zadnjoj strani i izvlači šta se od vazduha zatekne u kućištu. Na gornjoj strani se nalazi pomenuta rešetka sa filterom, kroz koje bi dva dodatna ventilatora prečnika 120 ili 140 milimetara mogla da poguraju još vazduha. Potpritisak se nameće kao rešenje za ovaj model, koji je, nažalost, zahvaljujući natprosečnom kvalitetu konstrukcije, prilično zaptiven. Bez obzira na obilje prostora, ne vidimo smisao vodenog hlađenja u ovom kućištu, bez modovanja.

Chieftec GP-02B-OP Stallion II na našem tržištu košta oko 120 evra. Kvalitet i masivnost odgovaraju poreklu, staklo pomaže estetskom utisku, ali nam je izuzetno teško da ga preporučimo za smeštanje jake konfiguracije, s obzirom na (ne)mogućnosti za hlađenje.

ThermalTake Versa C23 TG

Iza kompleksnog naziva (TG = tempered glass) krije se nešto masivnije midi tower kućište koje kombinuje neke naizgled nepomirljive stavke: ogroman i dobro osmišljen unutrašnji prostor, koji omogućava ugradnju ozbiljne mašine, sa ozbiljnim hlađenjem, te sveden elegantan izgled sa zatvorenim stranicama koje to hlađenje anuliraju, i na kraju sa RGB LED trakama kojima nekako nije mesto na elegantnom kućištu.

Za stajling ovog modela zadužena je kombinacija materijala. Osnovu kućišta čini čelični lim natprosečne čvrstine za današnje uslove. Od mat crne plastike izrađene su prednja i gornja maska i stope. Izuzetno tanki komadi brušenog aluminijuma pokrivaju pomenute maske i čine da ovo kućište izgleda skuplje i kvalitetnije nego što jeste. Masivna stranica od četiri milimetra debelog kaljenog stakla pomaže istoj stvari i omogućava pogled na prostranu unutrašnjost. Za kraj, dve male metalne mreže na po jednoj bočnoj strani maski obezbeđuju kakav-takav protok vazduha.

Dve RGB LED trake uklopljene su u „stepenik” na maskama i na sreću ne remete sklad. Pored njih osvetljenje probija kroz mali logo proizvođača i sve prstenove oko svih konektora i tastere, raspoređene u liniji na početku gornje strane. Po dva USB konektora po 3.0 odnosno 2.0 standardu prave društvo audio-konektorima, a tu su i tri tastera. Veliki četvrtasti taster za uključivanje dominira, dok su za resetovanje i kontrolu osvetljenja zadužena dva mala, i nažalost istovetna, okrugla tastera. Kažemo „nažalost” jer, iako taster za reset treba da bude težak za pritiskanje, kontrola osvetljenja bi ipak trebalo da je olakšana.

Unutrašnji prostor je praktično potpuno otvoren, zapremine skoro 52 litra. Doduše, i ovako velika „rupa” nije dovoljna za E-ATX format, ali će za sve ostalo biti više nego dovoljna, uključujući i grafičke akceleratore dužine 400 milimetara, ako nađete neku takvu. Procesorski hladnjaci čija visina prelazi 156 milimetara neće stati, pošto je nosač matične ploče pomeren kako bi ostalo više mesta za sprovođenje kablova. Tog prostora svakako ne manjka, ali je i neophodan jer se sa zadnje strane nalaze tri plastična nosača za uređaje za smeštaj podataka. Dva podržavaju uređaje formata 3,5 i 2,5 inča i nalaze se bliže prednjoj maski, dok se jedan manji, namenjen samo uređajima formata 2,5 inča, nalazi iza ploče. Još tri ovakva nosača dele prostor sa osnovnim komponentama, a deli ga i napajanje za koje je ostavljeno preko 220 milimetara. Skoro svi otvori oko matične ploče imaju gumene uloške, ali su i limovi obrađeni i ne može da dođe do habanja kablova. Neke sitne nesavršenosti i neuklapanje panela i limova donekle kvare veoma pozitivan utisak o kvalitetu izrade.

Ovoliki i ovako fleksibilan prostor sugerisao bi izuzetne mogućnosti za hlađenje, ali Versa C23 TG ima samo dva mala procepa na bokovima maski kroz koje vazduh može da cirkuliše. Fabrički, kućište dolazi sa jednim standardnim ventilatorom prečnika 120 milimetara. Iza prednje i ispod gornje strane postoji prostor za ugradnju još po dva ventilatora istog prečnika, ali na prednjoj strani može da se „uglavi” još jedan, iako to nije navedeno u specifikaciji. Bez obzira na izdašan unutrašnji prostor, vodeno hlađenje nema preteranog smisla bez modovanja kućišta u vidu zamene brušenog aluminijuma zjapećim otvorom prekrivenim metalnom rešetkom. Eventualna ugradnja zatvorenog hlađenja sa 240 radijatorom na gornjoj strani, sa dva ventilatora na prednjoj koji služe da ubacuju vazduh, ima nekog smisla, ali ne treba očekivati čuda. Thermaltake je ugradio kontroler za RGB osvetljenje koji podržava čak osam ventilatora, ali to moraju da budu njihovi RGB ventilatori, zbog specifičnog konektora.

Thermaltake Versa 23 TG je, barem što se tiče organizacije unutrašnjeg prostora, veoma dobro kućište u koje može da se smesti moderna mašina sa dovoljno uređaja za smeštaj podataka. Uz to je u pitanju elegantno i nenametljivo kućište, ali visoko i masivno, pa ostavlja utisak da je njegov vlasnik „suvi profesionalac”. Kada se profesionalac zasiti ozbiljnosti, može da uključi šarenilo. Cena od oko 80 evra uopšte nije preterana za ono što dobijate. Budite samo svesni da mašina „diše na škrge”.

Inter-Tech K1

K1 nas vraća u prvu dekadu dvehiljaditih, kada su proizvođači forsirali zakrivljenu plastiku, „piano finiš” i tada retku pojavu svetlećih ventilatora. Kućište je potpuno oklopljeno stilizovanom maskom koja, po našem mišljenju, ipak nije preterano napadna da izazove gađenje i odlazak po sekiru od strane „konzervativnijih” kupaca. Sjajna završnica, međutim, izgledaće kao na slikama samo posle uklanjanja zaštitne folije. Čim uzmete kućište u ruke, eto prvih otisaka prstiju, prljavštine, itd. Eho starih vremena ogleda se i u klasičnom kavezu za uređaje formata 5,25 inča, sa jednim otvorom na prednjoj maski. Darth Vader izgled je nažalost bio bitniji od funkcionalnosti, jer minimalni otvori za protok vazduha garantuju „disanje” nalik pomenutom vizuelnom uzoru. Ali, imate prozorčiće da gledate crveno svetlo u ventilatorima! Prozori su blago zatamnjeni pa pomenuto svetlo neće smetati većini potencijalnih kupaca. Vizuelnom utisku doprinose svetleće lajsne oko ’Power’ tastera i na prednjoj maski. Tasteri i konektori se nalaze sa gornje strane. I pored vremešnog dizajna, na raspolaganju su dva USB 3.0 konektora, jedan izveden po starijem standardu, a mesta se našlo i za čitač kartica koje proizvođači jeftinih kućišta forsiraju kako bi ostavili utisak bolje opremljenog proizvoda. Audio-konektori se podrazumevaju, a tasteri deluju da mogu da izdrže višegodišnju upotrebu i lako se pritiskaju, ali ne previše lako - baš kako treba.

Nekako očekivano, limarija je veoma tanka ali dobro obrađena i uklopljena i cela konstrukcija delije stabilno, čak i dok je prazna, čemu pomažu i gumeni ulošci na stopama. Unutrašnji prostor je potpuno otvoren. Oko matične ploče postoji dovoljno otvora, ali je prostor između nosača matične ploče i lima desne bočne stranice premali, čak i sa izbočinom, pa će sprovođenje kablova zahtevati strpljenje i maštu, uz preporuku izbora napajanja bez debelih uvezanih kablova (idealno sa pljosnatim). U klasičan zanitovan kavez za hard-diskove mogu da se smeste tri uređaja. Kako ne postoje fioke, bez dodatnog adaptera nije moguća konverzija na format 2,5 inča. Za uređaje ovog formata predviđena su dva mesta: na kavezu i pored njega na donjoj strani. Još jedan uređaj formata 3,5 inča može da se ugradi u kavez za uređaje od 5,25 inča, koji naizgled može da primi tri uređaja, ali je delimično opstruisan kablovima I/O panela.

K1 je relativno malo kućište (450 × 210 × 480 mm), ali u njega može da se smesti grafička karta dužine 380 milimetara. Vazdušno hlađenje procesora ima nešto manje prostora, 150 milimetara, mada izbočina na stranici dodaje još koji.

Fabrički K1 dolazi sa tri ventilatora prečnika 120 milimetara. Jedan uvlači vazduh iza prednje maske, dok su preostala dva predviđena za izbacivanje vrelog vazduha i nalaze se na zadnjoj strani, odnosno iza prednje maske. Ventilatori su klasični, sa uobičajenim profilom nešto širih i razmaknutijih peraja, namenjenih većem protoku vazduha. Osim natpisa o radnom naponu i podatka da imaju motor bez četkica, nema naznaka o proizvođaču, a „gole” žute i crvene žice kvare utisak i deluju jeftino, iako ne remete funkcionalnost. Ventilatori su povezani na zajednički „produžni” sa četiri tropinska konektora, koji se napaja putem Molexa. Smatramo da je fabrička konfiguracija hlađenja optimalna za ovaj model. Iako postoji mogućnost ugradnje još tri ventilatora, oni neće poboljšati protok vazduha, a mogu i da ga pokvare. Nije realno planirati vodeno hlađenje u ovom kućištu, možda eventualno zatvorenog tipa, sa jednim ventilatorom.

Inter-Tech CXC2

CXC2 svakako deluje modernije u odnosu na prethodno opisan model. Interesantan pristup predstavlja kombinacija stakla na prednjoj maski i plastične bočne stranice koja je zbog male mase kućišta uzrokovane bilo kakvim parčetom stakla uspela da nas prevari. Ovo smanjuje cenu i rešava kupca brige da će bočna strana da se saspe, a deluje gotovo istovetno. Konstrukcija prednje maske je plastična, sa gotovo celim bočnim stranicama posvećenim ograničenom hlađenju. „Škrge” se prostiru celom visinom kućišta, ali ćete, kada pogledati detaljnije, shvatiti da su otvori izuzetno mali i da se nalaze pored ventilatora, a ne ispred njih. Stvarno šteta, s obzirom na to da su fabrički ugrađena tri ventilatora iza prednje maske.

Iako je dizajn moderniji, I/O panel(takođe na gornjoj strani) je skromniji. Samo jedan USB 3.0 konektor deli prostor sa još dva izvedena po 2.0 standardu i audio-konektorima. Tasteri su takođe masivni i lako im se pristupa. Ostatak gornje strane pokriva velika metalna mrežica koja prekriva mesta za montažu dva dodatna ventilatora prečnika 120 ili 140 milimetara.

Slična je i priča sa limom - tanak, ali dobro obrađen. CXC2 ima podeljen unutrašnji prostor, ali je baš taj lim mogao da bude zanitovan na još par mesta. Nema funkcionalnih problema, ali deluje traljavo. Bazen za backplate je dovoljno veliki, za dva hladnjaka uporedo. Ivice ovog otvora su oštre, ali su zaobljene na bitnim otvorima koji se nalaze oko ploče i kroz koje će prolaziti kablovi. Prostor između bočne strane i nosača matične ploče je minimalan, pa će cable management zahtevati planiranje i strpljenje. Grafičke karte na raspolaganju imaju 335 milimetara, dok je maksimalna visina procesorskog hladnjaka 155 milimetara. Ne postoje zasebni nosači za uređaje za skladištenje podataka, već samo zanitovan kavez za dva uređaja formata 3,5 inča i otvori za montažu tri uređaja formata 2,5 inča: dva se montiraju sa prednje ili zadnje strane nosača matične ploče, a treći u dnu kućišta ispod hard-diskova.

CXC2 dolazi sa tri preinstalirana Argus ventilatora sa prstenovima koji sadrže 33 LED lampice. Ovo garantuje svetleću zabavu ali, nažalost, ne i previše hlađenja. Na gornjoj strani mogu da se ugrade još dva ventilatora prečnika 120 ili 140 milimetara, a na zadnjoj jedan prečnika 120 milimetara. Što se vodenog hlađenja tiče, ima smisla razmišljati samo o zatvorenom, i to sa jednim ventilatorom na zadnjoj strani, jer nema dovoljno prostora između gornje stranice i matične ploče.

Inter-Tech C-III Saphire

C-III Saphire opet odlikuje malo drugačiji pristup, kako estetski, tako i funkcionalno. Zanimljiva geometrijski izlomljena prednja maska sadrži LED osvetljenje koje, zajedno sa dizajnom maske, odaje utisak vanzemaljskog artefakta koje zrači mističnom silom. Konektori i tasteri se nalaze sa leve strane prednje maske, iznad svetlećih „električnih vodova” i naziva modela. Veliki taster za uključivanje uliva poverenje da će imati višegodišnju karijeru. ’Reset’ je, u skladu sa namenom, nešto teže pritisnuti. Taster za kontrolu LED osvetljenja ima mikroprekidač pa reaguje brzo, uz minimalni napor. O njegovoj dugovečnosti već nemamo sud, ali verujemo da će svaki korisnik naći željenu boju (i možda efekat) i ostaviti sve na tome. Samo jedan USB port izveden je po novijem USB 3.0 standardu, a uz njega su dva USB 2.0 i audio-ulaz i izlaz. Pored ovog upravljačko-konekciono-svetlećeg dela, na pregibu prednje maske nalazi se mali procep sa metalnom mrežicom. Ovaj usisnik za vazduh je širok samo oko dva milimetra i to je - pored majušnog otvora sa donje strane prednje maske - sve.

Lim je pristojnog kvaliteta i dobro obrađen, dovoljno debeo da se ne „providi”, ali dovoljno tanak da uštedi svaki juan i evro. Plastika je takođe solidnog kvaliteta i, što je bitno za estetski utisak, dobre završne obrade.

Kompaktne dimenzije testiranih Inter-Tech kućišta ipak ostavljanju dovoljno prostora za smeštaj pristojne mašine. Ukoliko se ne odlučite za ugradnju ventilatora iza prednje maske ovog modela, prostor za grafičke karte biće 345 milimetara. Čak i kad oduzmete 25 milimetara širine ventilatora, 320 milimetara je sasvim dovoljno za većinu GPU „čudovišta” koja nikad neće prići ovako jeftinom kućištu. Maksimalna visina procesorskog hladnjaka koji može da se smesti u C-III Saphire iznosi 150 milimetara: ništa spektakularno, ali opet sasvim dovoljno za većinu kvalitetnih, a pristupačnih modela. Otvor za backplate na ovom modelu se ne meri stopama, ali će, kao i ostatak kućišta, biti sasvim dovoljan. Otvora za kablove oko ploče ima tek nekoliko, ali su obrađenih ivica.

Što se tiče uređaja za skladištenje podataka, zanitovani kavez bez fioka identičan je prethodno opisanom kućištu, kao i otvori za montažu jednog uređaja formata 2,5” u dnu kućišta. Još dva uređaja ovog formata mogu da se montiraju na nosač matične ploče, od toga jedan iza same ploče a drugi sa bilo koje strane lima, bliže prednjoj maski.

I Inter-Tech C-III Saphire nije šampion hlađenja, ali će dodavanje ventilatora poboljšati situaciju. Sa prednje strane mogu da se montiraju dva ventilatora prečnika 120 milimetara, a na gornjoj jedan prečnika 120 ili 140 milimetara. Zatvoreno vodeno hlađenje sa jednim ventilatorom (procesorski AIO hladnjak) može da se ugradi na zadnju stranu i dalje od toga o vodenom hlađenju ne treba razmišljati.

Sva tri Inter-Tech kućišta koštaju oko 5000 dinara što ih smešta u „najnaseljeniji” segment tržišta. Specifičnim vizuelnim utiskom i ponekim komadom kaljenog stakla mogu da se istaknu, ukoliko je to ono što tražite.