Posle predstavljanja čitave game novih modela i fanfara koje su ispratile pojavu Ryzen procesora druge generacije, došao je red da obratimo pažnju i na samo začelje kolone i najslabije, ali i najjeftinije, modele u kojima kucaju Raven Ridge jezgra. I baš kao što je nekada Pentium bio najbolje što je konkurencija mogla da ponudi, da bi već duže od decenije bio sinonim za jeftin procesor skromnih performansi, tako je i nekadašnja AMD-ova perjanica pod nazivom Athlon sada parče silicijuma čiju pojavu na tržištu prate vrlo skromne najave i o kojoj se ne vode naročito opširne polemike među poznavaocima materije.

Zaslužuju li ovi procesori i to malo pažnje koja im se poklanja ili su od samog starta osuđeni na zaborav i radni vek koji će provesti u prašnjavim kancelarijskim mašinama dok ne dođe vreme za reciklažu? Pozabavili smo se „srednjim” od tri postojeća modela, uz dve ploče koje su, doduše, overkill za ovakve procesore, ali zato nude solidnu osnovu za potencijalnu nadogradnju na neki od punokrvnih Ryzen modela. Ipak, krenimo od procesora.

AMD Athlon 220GE

Procesor je izrađen u 14-nanometarskom FinFET procesu i raspolaže sa dva fizička jezgra, ali mu je ostavljena mogućnost korišćenja SMT (simultaneous multithreading) tehnologije paralelnog procesiranja, tako da raspolaže sa četiri logička jezgra. Inicijalna vrednost radnog takta iznosi 3,4 gigaherca, što je za 200 megaherca više od slabijeg (200GE), odnosno za 100 niže od jačeg modela (240GE). U svemu ostalom ovi procesori su identični. Primetan je izostanak Turbo boost režima rada, pa su deklarisane vrednosti radnog takta ujedno i maksimalne, jer su procesori pride i zaključani i lišeni mogućnosti ručnog overkloka. Ili je barem AMD zamislio da to bude tako. Naime, većina ploča sa čipsetom koji nije baš onaj najslabiji (A320) i kod kog ne postoji mogućnost overkloka, bez problema može da potera Athlon u višim obrtajima od fabrički deklarisanih.

Baš kao i kod najvećeg broja drugih modela sa Ryzen jezgrima, 3,9 gigaherca je neka magična granica kojoj se može nadati kada je overklok u pitanju. Za dvadesetak evra, kolika je razlika u ceni između najjeftinijeg i najskupljeg Athlona, može se kupiti B350/450 ploča umesto neke sa A320 čipsetom i uz pomoć malo čačkanja u BIOS-u mogu se dobiti performanse koje prevazilaze one koje pruža jači model. Koliko zaista ima entuzijasta koji za ploču i procesor ukupno odvajaju svega stotinak evra - to je već sasvim druga priča, ali ako se neki takav i nađe, može da računa i na to da je fabrički kuler sasvim dovoljan da se izbori sa dodatnim megahercima. Simpatična mogućnost za jednu mašinu koja je unapred određena kao kancelarijska.

Grafički deo čipa nosi oznaku Vega 3, iz čega se dâ zaključiti da raspolaže sa tri CU (computing units) klastera, od kojih svaki raspolaže sa 64 jezgra, što ukupno čini 192 grafička jezgra. Radni takt nije moguće menjati, a fabrički je postavljen na okruglo jedan gigaherc. Već se iz specifikacije vidi da su grafičke mogućnosti više nego skromne i da je za potencijalno igranje Athlon daleko manje sposoban od najslabijeg Ryzen 3 procesora sa integrisanom grafikom, modela 2200G, koji raspolaže sa osam klastera i 512 grafičkih jezgara, a čak je i on na ivici upotrebljivog u savremenim igrama.

Dakle, budući vlasnici se uz Athlon i njegovu integrisanu grafiku neće naigrati novijih igara, a i nešto starije će igrati u nižim rezolucijama i nivoima detalja. Ipak, pored kancelarijske primene na koju je svakako osuđen, Athlon bi lako mogao da zablista u nekoj ploči ITX formata, koja će poslužiti kao osnova HTPC konfiguracije. Uz potrošnju od svega 35 vati i izuzetno tih kuler koji dolazi u pakovanju sa njim, deluje kao idealno rešenje za takvu namenu, pogotovo ako u obzir uzmemo cenu od svega 55 evra za najslabiji model.

Asus TUF B450M-Plus Gaming

Ova ploča pripada Asusovoj TUF (žargonski izraz od engleskog tough - prim. aut.) seriji uređaja, koja je trebalo da bude pandan Gigabyteovoj Ultra Durable seriji, ali je već godinama u zapećku, pošto nije postigla značajniji uspeh. Ipak, zamisao na kojoj počiva ova serija - da je mnogim igračima važnije da hardver bude kvalitetan i sastavljen od izdržljivih komponenata, umesto da svetli kao Las Vegas i raspolaže ostalim tričarijama koje ga svrstavaju u „gejmersku klasu” - sasvim je opravdana.

Iako već na prvi pogled deluje znatno skromnije od nekih modela iz „zvučnijih” Asusovih serija, ovaj TUF je zapravo prilično dobro odmeren proizvod za cenu od stotinak evrića. Naponsku sekciju čini šest faza sastavljenih od komponenata koje se za ovu klasu mogu smatrati iznadprosečnim. Utisak donekle kvari hladnjak, koji samo delimično pokriva komponente naponske sekcije i to one koje neposredno napajaju procesorska jezgra, dok su faze zadužene za napajanje integrisane grafike ostavljene gole.

Slotovi za proširenje podrazumevaju dva PCI-E pune dužine, od kojih je samo prvi izveden po PCI-E 3.0 x16 standardu, dok je drugi ograničen propusnom moći PCI-E 2.0 magistrale i raspolaže sa svega četiri linije. Dodatni x1 slot koji se nalazi tik uz prvi x16, nije upotrebljiv u slučaju da se koristi grafička kartica. Takođe, PEG slot je postavljen preblizu procesorskog podnožja, što ograničava izbor kulera.

Kada su u pitanju skladišni uređaji, ploča omogućava instalaciju jednog M.2 uređaja maksimalne dužine 110 milimetara, koji podržava i SATA i PCI-e x4 protokol, kao i povezivanje šest SATA uređaja. Šteta je što su samo dva SATA porta kojima upravlja eksterni kontroler postavljena pod uglom od 90 stepeni.

Zvučnu komponentu čini zastareli Realtekov ALC887 čip, ali koji je u Asusovoj izvedbi dodatno unapređen, elektromagnetno izolovan i potpomognut namenskim audio-kondenzatorima. Realtekov čip se, takođe, stara i za mrežnu podršku koja pruža osnovnu funkcionalnost uz gigabitnu brzinu.

LED šarenilo nije u prvom planu, ali je postalo nezaobilazan detalj na igračkim pločama, pa po tom pitanju ni ovaj model nije izuzetak. Aura sistem rasvete u poređenju sa nekim skupljim modelima izveden je vrlo skromno i korisniku pruža mogućnost izbora nijanse i režima rada samo jednog LED modula koji je smešten uz donju desnu ivicu ploče, a podržava i povezivanje jedne dodatne LED trake. Ipak, Aura je vrlo složen hardversko-softverski sistem za kontrolu osvetljenja, pa ne sumnjamo da je čak i u ovako skromnoj izvedbi solidno uticao na ukupnu cenu ploče. Više bismo voleli da je manje kompromisa napravljeno kod nekih bitnijih detalja, ali čak i ovakav, TUF predstavlja solidan izbor za navedenu cenu.

Biostar Racing B450 GT3

Biostar je jedan od onih proizvođača za čije proizvode smo godinama saznavali stihijski, u skladu sa uvoznom politikom lokalnih distributera. Činjenica je da nikada nisu ozbiljnije pokušali da konkurišu „velikoj tajvanskoj trojci”, ali kvalitet njihovih proizvoda uglavnom je bio zadovoljavajući i gotovo po pravilu važio za dobru kupovinu, kada se uporedi odnos uloženog i dobijenog. Ista analogija može se primeniti i ovoga puta.

Racing je dobar primer pristupačne ploče koja za sličnu cenu nudi par detalja više od konkurencije, a koji često mogu da budu presudni pri kupovini. Za razliku od TUF modela, ovde su četiri SATA porta koje kontroliše čipset postavljeni pod uglom od 90 stepeni, a druga dva nisu. M.2 slot podržava PCIE-E x4 i SATA protokol, a prihvata uređaje maksimalne dužine 80 milimetara. Pored dva standardna PCI-E x16 slota, od kojih je samo prvi izveden po PCI-E 3.0 standardu, našlo se mesta i za dva PCI-E x1 slota, od kojih će jedan biti van funkcije ukoliko se koristi grafička kartica.

Naponska sekcija izvedena je slično kao kod Asusovog modela, uz delimično hlađene komponente solidnog kvaliteta. Pažnju svakako zaokuplja i LED osvetljenje, koje nije sofisticirano kao Asusova Aura, ali je znatno intenzivnije i podržava dve dodatne LED trake. Srećom, lako se isključuje.

Zvučna podrška je za svaku pohvalu, uzevši u obzir klasu kojoj ovaj model pripada. Elektromagnetno izolovan Realtekov ALC1150, uz vrlo kvalitetne audio-kondenzatore i šest 3,5-milimetarskih konektora, korisniku pruža razne mogućnosti za povezivanje zvučnog sistema uz vrlo pristojan kvalitet zvuka. Takođe, Realtekov mrežni kontroler je novijeg datuma u odnosu na onaj kod Asusovog modela, mada su po mogućnostima jednaki.

Nesvakidašnjost za ovu klasu ploče jeste i prekidač za izbor jednog od dva BIOS-a, što je nemerljivo korisna opcija u nekim situacijama. A kad već pominjemo BIOS, red je da ga pohvalimo. Izuzetno bogat opcijama, lepo i pregledno organizovan, apsolutno ne zaostaje za konkurencijom ni po jednom parametru. Nismo primetili baš nikakve bagove i ploča nijednom nije pokazala bilo kakve slabosti za koje bi BIOS potencijalno mogao da bude krivac.

Takođe, ploča raspolaže i starim, analognim, VGA konektorom, što će biti od značaja korisnicima koji sebi ne mogu da priušte neki pristojniji monitor, a merkaju igranje na nekom Ryzenu sa integrisanom grafikom. Cena koja je tik ispod 100 evra već je dovoljan razlog da ovu ploču istakne među konkurencijom u klasi, a navedeni detalji koji odskaču od proseka, svrstavaju je u sam vrh pri izboru osnove za jednu prosečnu Ryzen platformu.