Proboj u domenu povećanja „prohodnosti” informacija doveo je i do toga da se naučna istraživanja mogu simultano vršiti na veoma udaljenim lokacijama. To je u velikom broju zemalja dovelo do stvaranja nacionalnih istraživačkih mreža. Svaka država bila je tvorac sopstvenog modela jedne takve mreže u koju su, po pravilu, bili uključeni svi relevantni akademski i naučno-istraživački centri. Uspeh koji je ovakav koncept zabeležio podudario se sa talasom integracionih procesa na evropskom kontinentu i bilo je samo pitanje vremena kada će istraživačke mreže početi da prevazilaze granice država koje su ih stvorile.

DANTE i GEANT

Početkom poslednje decenije prošlog veka, uz podršku Evropske unije, izgrađene su dve generacije panevropskih istraživačkih mreža od kojih je potonja, EuropaNET, bila prva prava sa nadnacionalnim karakterom. Iskustvo koje je donela bilo je dragoceno, jer je shvaćena neophodnost stvaranja koherentne organizacije koja bi se bavila postupcima projektovanja, izgradnje, razvoja, održavanja i zaštite jedne tako složene strukture.

U tom cilju, 1993. godine stvoren je DANTE (Delivery of Advanced Network Technology to Europe). Od momenta svog osnivanja DANTE je aktivni učesnik svih evropskih projekata usmerenih ka poboljšavanju i izgradnji novih mrežnih infrastruktura, kao i omogućavanju efikasnog povezivanja pan-evropskih komunikacionih struktura sa onima van granica našeg kontinenta.

Vek trajanja prve evro-mreže EuropaNET-a nije bio dug. Već nakon nekoliko godina ona je u potpunosti zamenjena novom mrežom nazvanom TEN-34 (broj označava propusni kapacitet mreže u megabitima u sekundi). Na dan 11. decembra 1998. godine TEN je počela da radi sa propusnim opsegom od 155 Mbps i nazvana je TEN-155.

Razlozi za ovako „skokovite” i prilično radikalne zamene starih mrežnih tehnologija ležao je u visokim troškovima održavanja i propusnoj moći koja nije mogla da zadovolji realne potrebe evropske naučne zajednice.

Mreža TEN-155, koja se i danas koristi, prva je mreža visoke propusne moći koja može da se meri sa američkim pandanima koji tradicionalno drže lidersku poziciju u razvoju istraživačkih mreža.

Svaka istraživačka mreža ima ulogu da pruža podlogu u naučnim i razvojnim projektima. Ona je, međutim, i sama polje eksperimentalnih i inovativnih aktivnosti, kao ekskluzivno mesto gde se nove tehnologije uvode i isprobavaju pre nego što stignu do faze pune komercijalne upotrebljivosti. Shodno tome, iskustva koja one donose izuzetno su vredna, a u slučaju mreže TEN-155, ona će omogućiti postepeno uvođenje nove istraživačke mreže pod radnim nazivom GEANT.

Projekat GEANT evropski je odgovor na mreže sličnih namena u drugim delovima sveta. Poput Abilene i CA*Net u Severnoj Americi ili SINET, KOREN i SingAREN u azijsko-pacifičkom regionu, GEANT takođe ima tri cilja: gigabitne brzine prenosa podataka, povezanost sa ostalim mrežama i pružanje garantovanog kvaliteta usluga.

Gigabitne brzine

Tehnike prenosa i usmeravanja (rutiranja) podataka kroz mrežu danas su dovoljno razvijene da bi omogućile brzine protoka koje se mere gigabitima u sekundi. Primenom tih tehnika, koje se već uveliko testiraju unutar postojeće TEN-155 infrastrukture, doći će do povećanja propusnog opsega sa sadašnjih 155 Mbps na 2,5-10 Gbps (već tokom ove godine!), sa tendencijom udvostručavanja svake naredne godine, zaključno sa 2005. godinom. Evolucioni model razvoja omogućiće da se prelaz na više brzine obavi praktično neopaženo od strane korisnika i bez ikakvih negativnih posledica po stabilnost i sigurnost celog sistema.

Povezanost

Kako Evropa ne bi postala „pretesan” okvir koji vodi ka izolovanosti kontinenta od ostatka planete, GEANT će u punoj meri obezbediti povezanost sa drugim istraživačkim mrežama putem tehnike distrubuiranog pristupa. Ova tehnika podrazumevaće veći broj pristupnih tačaka za spoljno povezivanje s drugim regionima, a sve tačke biće geografski ravnomerno locirane, kako bi sve zemlje imale ravnopravan i što jeftiniji pristup mrežnim resursima.

Garantovan kvalitet usluga

Primena novih mrežnih aplikacija (o kojima smo već govorili na stranicama ove rubrike, poput telemedicine) nije moguće bez garantovanja odredenog (visokog) kvaliteta usluga. Upravo tu leži i najveći izazov koji se nalazi pred projektom GEANT.

Internet protokol za prenos podataka (IP), čiji je neosporan kvalitet njegova univerzalnost i sveprisutnost, pokazao se nedovoljno pouzdanim i kvalitetnim za potrebe gigabitne mreže kao što je GEANT. Zato se akcenat stavlja na uvođenje i instalaciju ATM-a (Asynchronous Transfer Mode) i mogućnostima njegovog suživota sa IP-om. Ovaj napredniji protokol bio bi u stanju da pruži garantovani kvalitet usluge kakav se mora ispoštovati.

• • •

Jugoslavije na mapi GEANT mreže, nažalost, nema. U neslavnom društvu sa BiH, Makedonijom, Albanijom, Rusijom, Belorusijom, Moldavijom i Ukrajinom, naša zemlja nije ni blizu uključivanja u ovaj savremeni panevropski informatički projekat... a kakve će posledice naša zemlja trpeti od ove (samo)izolacije, možemo samo da naslutimo.