Hard-disk, uređaj za skladištenje podataka, magnetne ploče, glave za čitanje, elektronika... Iako se iz današnje perspektive zamućene uređajima bez pokretnih delova čini arhaičnim, hard-disk je i te kako živ i zdrav. Ono što je bitnije je da nisu svi hard-diskovi jednaki i da su oni namenjeni centrima podataka i velikim sistemima daleko napredniji uređaji kojima „čipići” još dugo neće doći glave.

Imali smo priliku da isprobamo uređaje koji su u smislu primene efikasni i isplativi, ali u odnosu na desktop hard-diskove izuzetno napredni. Kako smo ih testirali van „prirodnog staništa” (dobili smo po jedan primerak), više ćemo se baviti tehnologijom i primenom nego samim rezultatima sintetičkih testova.

Testirani uređaji nisu bazirani na novijim tehnologijama zapisa i ploče i glave ne levitiraju okružene helijumom, već im je osnova (doduše optimizovana i modernizovana) CMR (conventional magnetic recording) tehnologija. Prednosti u odnosu na klasične desktop hard-diskove ogledaju se pre svega u pametnom keširanju i robusnim hardverskim sistemima zaštite podataka, a u odnosu na ozbiljnije enterprise modele u manjem kapacitetu (da, u toj sferi osam terabajta je malo) i nižoj ceni. Manji kapacitet pomaže i u okruženju sa ograničenim tehnološkim nivoom gde veći kapacitet ne može da se prepozna. Takođe, kako se radi o „profesionalnim”, industrijskim uređajima, svi delovi su napravljeni za izdržljivost jer namena podrazumeva 24/7 rad u okruženju koje stalno pristupa uređajima. Samim tim, uređaji su teži i proizvode više buke i više se greju.

Duh IBM-ovih, a zatim i Hitachijevih hard-diskova nastavlja da živi nakon što je vlasništvo prešlo u ruke WD-a. Neko vreme Ultrastar modeli bili su u ponudi pod HGST markom, ali je Overlord rešio da počne da ih prodaje pod sopstvenim „imenom”. Međutim, kako Ultrastar više znači i bolje prolazi kod klijentele koja kupuje poznato i pouzdano, WD Gold serija odlazi u istoriju, a WD Ultrastar modeli predstavljaju vrh ponude proizvođača kada su u pitanju diskovi namenjeni velikim sistemima.

Ekvivalent u ponudi Seagatea predstavlja Exos, koji zamenjuje ranije serije iste namene. Inovativniji ExosX, namenjeni su hyperscale sistemima, dok su ExosE modeli namenjeni tradicionalnim centrima podataka sa akcentom na isplativost.

Uređaji obe serije imaju slične karakteristike. Brzina okretanja ploča je 7200, kontinuirani transfer podataka oko 250 megabajta u sekundi, dok je latencija nešto preko četiri milisekunde. Planiran godišnji upis je 550 terabajta, a vreme između otkaza (MBTF) dva miliona časova, a mogućnost otkaza diska tokom godišnje upotrebe 0,44 procenta. Takođe, modeli oba proizvođača (kapaciteta osam terabajta) opremljeni su sa 256 megabajta pametnog, višesegmentnog keša.

Mi smo na testu imali „osnovne” modele koji nemaju sve implementirane mehanizme zaštite, čiji nivo raste u zavisnosti od modela, ali oba proizvođača nude petogodišnju (proizvođačku) garanciju, što obezbeđuje sigurnost investicije. Ovi uređaji prevazilaze potrebe kućnih korisnika, osim onih koji rade od kuće i čiji NAS/server moraju da zadovolje potrebe brzine i sigurnosti. Sa druge strane, za ozbiljniju primenu u centrima podataka i RAID nizovima predstavljaju osnovu za finansijski isplativ i energetski efikasan sistem.