Engleska izreka da je slika vredna hiljadu reči nažalost nema značenje samo u izražajnom i umetničkom smislu, već su dobri ljudi iz službi i megakorporacija već uveliko razvili mogućnosti da slika hiljadu reči vredi i u mehanizmima nadzora i kontrole. Izraz „hiljadu reči” od svog začetka u britanskoj štampi početkom ovog veka nije bio naučno potkrepljen, već je bio figura govora, slikovita po prirodi, kao i tema na koju se odnosio. Ali, eto, u 21. veku nauka mora u sve da se uplete, pa smo saznali da prosečna fotografija, recimo jedan od stotinak selfija koje uploadujete svakog dana, može sadržati do milion takozvanih data pointa, to jest jedinica informacije koje dobar algoritam za obradu tih informacija može da izvuče iz svake fotografije.

Biometrija and beyond

Biometrija je, kao što verovatno znate, opšti naziv za merenje fizičkih (u poslednje vreme sve više i bihevioralnih) karakteristika određene osobe na veoma preciznom nivou, koji se poglavito koristi za identifikaciju, iako ima i naučnu, istraživačku i medicinsku primenu. Za identifikaciju najstariji metod je svakako otisak prsta ili šake, veoma popularan i siguran je i sken irisa (šarenice) oka, dok je u poslednje vreme sve popularniji sken facijalne geometrije, što nam je i za trenutnu temu svakako najvažnija biometrijska tehnika.

Kada smo već kod biometrije, moramo se osvrnuti na nove tehnike bihevioralne biometrije, koje dovode analizu video-materijala do gotovo neslućenih razmera, te je, recimo, sada moguće pratiti kretanje osobe kroz gradski sistem za video-nadzor samo po tome kako dotična osoba hoda, jer je razvijen algoritam koji je gotovo nepogrešiv u tom zadatku (i US/UK bezbednosne službe ga već uveliko koriste).

Treba imati u vidu da biometrijski podaci nisu jedina stvar koju svaka fotografija otkriva. Vrlo se lako može saznati vreme fotografisanja - GPS geolokacija je po defualtu uključena i kači metapodatke o lokaciji u fajl fotografije. Geolokaciju je često teško ili čak nemoguće isključiti, a prijavljivani su slučajevi da su istraživači primećivali da su njihovi uređaji tajno ostavljali podatke o lokaciji čak i kada su oni isključili sve opcije koje su to mogle pratiti. Čak i bez geolokacije, samo na osnovu okruženja subjekta i pozadine slike algoritmi za prepoznavanje i analizu podataka sa fotografija su neverovatno uspešno otkrivali lokacije, pa i vreme fotografisanja. U svakom slikovnom fajlu postoji još nekoliko setova podataka koji se takođe mogu analizirati algoritamskim putem za dodatne informacione pointe, ali to je tema za neki drugi tekst.

Veselo, što bi rekli Englezi

Dalju ilustraciju moći algoritama da izvlače podatke iz fotografija naći ćemo u dva istraživanja koja se bave istom temom, koja nije toliko usko vezana za fotografiju ili algoritme. Ova istraživanja se bave homoseksualnošću. Pre nekoliko godina, mala kompanija Jetpac je odlučila da analizira 150 miliona javno dostupnih fotografija na Instagramu kako bi utvrdila karakteristike i katalogizovala sve kompanije (u prvom redu ugostiteljske objekte) po određenim deljenim karakteristikama, što bi naravno moglo postati lukrativan posao u vidu baze podataka koja bi korisnicima omogućila da prostom pretragom po kategorijama izaberu, recimo, restoran. Tako, recimo, ako je sve na francuskom, gosti su vidno imućni, a porcije male i čudno dekorisane. Algoritam, kao i svako normalan, će doći do zaključka da je u pitanju elitni haute cuisine restoran. Isto tako, nakon što algoritam prosudi da su većina lica u nekom kafeu muškarci, pa provrti još nekoliko setova karakteristika, tag može da bude i gej bar. Tako su kreatori Jetpaca shvatili da imaju vrlo tačnu listu svih gej barova u Teheranu i identitete ogromnog broja klijenata dotičnih establišmenata. Pošto je Iran zemlja koja neguje tradicionalne vrednosti, takva lista može da nosi negativne posledice po dotične lokale i građane, na šta su ukazali i tvorci algoritma, koji su to uzeli kao razlog da određene rezultate ne objavljuju. Jetpac je od tada u celosti prešao u vlasništvo Googla (Alphabet korporacije). Prošle godine su naučnici sa Stanford univerziteta razvili algoritam koji može da utvrdi seksualnu orijentaciju osobe u preko 90% slučajeva, kada na raspolaganju ima pet fotografija te osobe, dok su na osnovu jedne fotografije rezultati samo malo lošiji pri uzorku od oko 75 hiljada ljudi (malo više od polovine su žene). To je uzbunilo gomile gej aktivista koji se boje potencijalnih zloupotreba u zemljama u kojima homoseksualci nisu poželjna pojava (što je i dalje slučaj u većini zemalja na svetu).

Ne morate biti homoseksualac kako biste delili zabrinutost za sve veće mogućnosti izvlačenja neželjenih podataka iz fotografija, jer pomenuta istraživanja upućuju na neverovatno brz razvoj ovih tehnologija, te je samo pitanje šta će sve moći da se sazna na osnovu fotografije za nekoliko godina.

Blurry i cutting ivice

Kada smo već kod tehničkih detalja, treba pomenuti i novo naučno istraživanje koje je razvilo model obrade slike u „superrezoluciji”, što omogućava naučnicima (pomoću algoritama, naravno) da sintetišu dodatne detalje u fotografiju i znatno povećaju rezoluciju fotografije putem predikcije i modelarnog rekonstruisanja, u kome se različite krajnje fotografije porede sa statističkim kozavisnostima i koincidencijama među pikselima na sličnim slikama visoke rezolucije, kondicionirane na input sa manje piksela. Algoritam predstavlja nekoliko (ili hiljade) mogućih rezultata uvećavanja rezolucije, pa na osnovu izvornog materijala i poznavanja miliona sličnih slika pogađa koja je varijanta od ponuđenih najverovatnija kao tačna reprezentacija. Ovim se gotovo ukida pojava mutnih ivica i kontura, koja se pojavljivala na prošlim tehnikama uvećavanja rezolucije. .

Takođe nedavno, naučnici sa Tokijskog univerziteta su putem analize, interpolacije i predikcije sa slika i videa različitih rezolucija i tipova uspeli da rekonstruišu kompletne otiske prstiju osoba sa tih materijala, što je šef projekta simpatično prokomentarisao kao pretnju po sigurnost, te naveo da ga ne bi začudilo da kroz nekoliko godina ljudi budu prinuđeni da nose titanijumske presvlake preko vrhova prstiju, što zvuči jednako jezivo koliko i urnebesno, jer retroaktivno opravdava tin foil hat koncept.

Našminkana, doterana, sa lažnim osmehom na usnama

Da vaša biometrija i slične nepromenjive karakteristike mogu biti predmet algoritamske opservacije i analize, deluje kao dečija igra kada čujete da je putem fotografija moguće analizirati i vaše emocije. Koristeći se naučnim radom i saradnjom sa vodećim naučnicima iz oblasti emocija i mikroekspresija (nesvesni mikrogestovi koji traju nekoliko sekundi i koji se ne mogu promeniti ili lažirati), kompanija Emotient je razvila algoritam za obradu podataka o raspoloženju osoba na fotografijama i video-snimcima zaista zaprepašćujućih sposobnosti. Recimo, algoritam uz pomoć jedne jedine kamere može simultano u realnom vremenu da analizira mikroekspresije (samim tim i emocije) preko 400 ljudi okupljenih u nekom prostoru. Dotična kompanija je nedavno došla u vlasništvo Apple korporacije.

Vidimo da Google i Apple agresivno ulaze u priču o algoritamskoj analizi fotografija, ali Facebook se i dalje održava na tronu u ovoj kategoriji. Moć Facebooka se delimično bazira na činjenici da se svakodnevno na ovu društvenu mrežu okači preko milijardu slika. Tu je i DeepFace algoritam, koji je počeo da razvija i primenjuje Facebook pre nekoliko godina. On je sada u stanju da na osnovu jedne vaše slike, bez obzira na kvalitet, kontekst i bilo kakvo osvetljenje (do pre godinu, dve varijabilno osvetljenje je bilo ogroman problem u prepoznavanju), izgradi ekstremno precizan, takozvani facijalni model i da vas nađe na bilo kojoj fotografiji. Najbolje od svega je to što je procurelo da Facebook čuva vaš lik i sve podatke koje iz njega i drugih izvora može da izvuče, čak i kad niste korisnik Facebooka, što je u najmanju ruku kriminalno. Nedavno smo od iste kompanije dobili i ponudu da pohranimo naše lice u bazu podataka za prepoznavanje kako bi nas Facebook obaveštavao kad god neko okači sliku sa našim likom ili proba da ga iskoristi u druge svrhe. Na sva usta govore o bezbednosti, suzbijanju krađe identiteta i revenge pornografije, ali iz izjava rukovodilaca koji hvale novi poduhvat može se razaznati da će u sigurnosne funkcije biti uključen i sistem prikupljanja i obrade svih podataka vezanih za vaš lik i delo na Facebooku (a, sudeći po dosadašnjoj praksi, i šire). Svi od tih milijardu milijardi data pointa svakog dana će biti algoritamski analizirani, pakovani i prepakivani u setove metapodataka za prodaju marketinškim agencijama i korišćeni za manipulaciju vama. Vašim podacima će moći da manipuliše Facebook, oglašivač i svako kome Facebook pruži pristup ili ko te podatke proneveri ili ukrade, što nije neočekivano imajući u vidu istoriju sigurnosnih propusta i javašluka i korupcije zaposlenih i rukovodstva od najnižih od visokih položaja.

Ako biste nekako i prihvatili da vas radi višeg dobra država u koju imate poverenja prati svuda, svakako ne biste želeli da to radi korporacija, iako ponekad naivno prelazite preko toga zarad neke usluge. Stvari postaju posebno uznemiravajuće kada shvatite da algoritmi za analizu fotografija mogu doći u ruke običnih ljudi, od kojih su neki veoma maliciozni, kao što to pruža mogućnost FindFace, aplikacija za rusku društvenu mrežu Vkontakte koja vam omogućava da uploadujete fotografiju i pustite da vam algoritam pronađe profil te osobe, što je zastrašujuće jer prosto podstiče uhođenje. Slične aplikacije će postati sve češće i svako će moći da vas prati po moru vizuelnog materijala koji nepromišljeno ostavljate za sobom. Mogućnosti zloupotrebe algoritama za prepoznavanje i analizu fotografija i sličnih izuma novog vremena će biti detaljnije obrađene u nekom narednom tekstu (i jezivi DeepFake će biti pokriven).

Recite: „Ptičica”

Sve više nam se dopada radikalno islamističko viđenje fotografije kao blasfemične imitacije Alahovog dela ili verovanje koje je pripisano američkim domorocima da fotografisanje krade dušu, pošto je to sasvim razuman zaključak sa predznanjem o moćima algoritamskih manipulacija i uhođenja. Izrazito nam smeta stav naših zapadnih kolega, čiji nam tekstovi svakako predstavljaju zanimljivo štivo i jedan od bitnijih izvora informacija, prema svim tehnološkim problemima koje nam nameće agresivan research and development internet megakorporacija, koji se svodi na mešavinu defetizma i optimizma po pitanju neumitnog tehnološkog napretka. Često se kao jedino rešenje vide reevaluacija i prilagođavanje novonastaloj situaciji, gde se moramo truditi da niko ne bude diskriminisan i da nekako navedemo megakorporacije da nas ne oštete baš previše u svojoj trci za profit i kontrolu tehnološkim putem. Po našem mišljenju, to je pogrešan pristup, čak i da je tehnološki razvoj baš toliko nezaustavljiv (a svi su izgledi da nije), već državne organe treba istovremeno ojačati u primeni zakona i borbi protiv zloupotreba i podvrgnuti višem stepenu kontrole. Neovlašćeno fotografisanje i objavljivanje fotografija je već kazneno delo u Republici Srbiji, što treba dodatno definisati, ako treba i daleko strože, i pojačati mehanizme za procesuiranje. Internacionalne internet megakorporacije jesu veoma rezilijentne na gonjenje, ali to sve ne znači da ne treba barem da težimo i radimo sa takvim ciljem u evropskom okviru. Inertnost građana je u svakom slučaju gora od korporativne pohlepe i državne korupcije, a vi se zapitajte da li biste izdržali žrtvovanje vaše slobode da svakodnevno slikate i kačite hiljade fotografija zarad toga da budete manja ovca za šišanje korporacijama i manje podložni razvijanju totalitarnog i represivnog mehanizma kontrole.

Jedno je sigurno, ako društvo ne kontroliše ovako enorman i skoro sveobuhvatan sistem skupljanja i obrade podataka, pre ili kasnije će taj sistem biti u stanju da kontroliše društvo.