Iako mislimo da su nam deca bezbedna kada „čačkaju” kompjuter, nikad ne možemo biti stoprocentno sigurni šta se dešava ako nisu pod nadzorom. Isto se tako možemo zapitati i koliko je računar bezbedan dok je u rukama naših malih đavolaka. Da biste otklonili svaku sumnju i stvorili bezbedno okruženje kako za dete, tako i za računar, preporučujemo vam Magic Desktop. Mi smo već jednom pisali o ovom, deci namenjenom softveru, ali verujemo da je zaslužio da vam još jednom skrenemo pažnju na njega, opširnije ga predstavimo i pogledamo šta se nalazi u novoj verziji.

Nakon vrlo lake instalacije, Magic Desktop će vas pitati koliko vaše dete ima godina i shodno tome prilagoditi sadržaj. Kada se pokrene ovaj program, u potpunosti prekriva opcije Windowsa, ima svoj taskbar, systray i, naravno, programe prilagođene odabranom uzrastu. Od programa koje možete izabrati, tu su uglavnom edukativne i kreativne igre, u kojima će dete učiti i vežbati da crta, boji ili svira, ali ima i klasičnih, namenjenih samo zabavi. Dete se zabavlja, to svakako, ali kroz tu zabavu uči boje, pojmove, vezu među pojmovima ili razvija logiku.

Neke od igara su roditeljima veoma dobro poznate, kao što je jednostavna verzija Tetrisa, klasična slagalica ili recimo iks-oks, dok su druge modifikovane starije igre sa junacima iz crtanih filmova, kao što su Dora i Čizmica ili Šimer i Šajn. Ako ne znate o čemu govorimo, znači da niste proveli dovoljno vremena sa klincima ispred TV-a. Pored klasičnih, tu su i kreativne igre, gde se uči kako obojiti crtež ili nacrtati nešto najjednostavnijim alatkama koje će dete verovatno kasnije sretati i u nešto ozbiljnijim programima. Ako je dete više muzički nastrojeno, tu je nekoliko aplikacija za sviranje, pa čak i komponovanje.

Nama su, naravno, najzanimljivije bile edukativne igre - od najbanalnijeg učenja kako funkcioniše i čemu služi miš, preko promene izgleda kursora, pa do pametnijih igara u kojima se uče brojevi, prepoznaju životinje i povezuju sa staništem u kojem žive ili, recimo, povezuju vrste životinja sa njihovim mladuncima.

Naravno, kreatori nisu izostavili bioskop. Gledanje crtanih filmova je neizostavno u životu skoro svakog deteta, pa i ovde postoji velika kompilacija „Pepe Praseta” ili „Avantura Bena i Holi”, kao i još mnogih filmova, ali ukoliko želite da pustite nešto sa svog hard-diska ili USB-a, i ta opcija je pokrivena. Roditelj, logično, mora da podesi USB ili definiše iz kog foldera na hard-disku se učitava sadržaj.

Ako imate više dece i želite da svako ima svoj nalog na Magic Desktopu, postoji opcija za podešavanje više naloga, ali, naravno, to je deo posla koji roditelj treba da uradi. Slična stvar je i sa emailom. Naime, postoji program preko kojeg vaše dete može da piše, šalje i prima mailove, no pre toga neophodno je da roditelj otvori email nalog, kao i da u adresar unese sve dozvoljene adrese, kako dete ne bi dobijalo mailove od neželjenih osoba.

Pored emaila, internet je prisutan i u mnogim drugim aplikacijama, ali sve je kontrolisano i prilagođeno deci. Na primer, Magic Desktop ima svoj web browser, koji je ograničen na dečje portale. Ukoliko roditelj poželi da otvori neki drugi sajt, može uneti adresu, ali pre nego što Magic Desktop omogući unos bilo čega u address bar, tražiće kod koji mora da se ukuca. Taj kod je neophodno unositi pri bilo kakvim izmenama, podešavanjima, pa čak i ukoliko želite da izađete iz programa ili restartujete kompjuter. Dete može nesmetano da koristi sve aplikacije unutar Magic Desktopa, ali je za bilo kakve sistemske izmene ili prilagođavanje rada potrebno da roditelj pripomogne.

Start meni je skroman, a u njemu se nalaze samo, da ih tako nazovemo, administratorske opcije, kao što su isključivanje ili restartovanje kompjutera ili izlaženje iz Magic Desktopa. Sve ove opcije imaju mali katanac pored naziva, što ukazuje da su zaključane. Ničim izazvano, ali možda i korisno, u dnu Start menija možete uvek videti stanje baterije, memorije, zauzetost CPU-a i aktivnost hard-diska. Ove informacije su nas pomalo iznenadile, s obzirom na to da je program ipak namenjen deci, ali možda bi Microsoft mogao i da se ugleda na Magic Desktop po ovom pitanju.

Jedina mana koju smo mogli da pronađemo, bar kada su naši prostori u pitanju, jeste to što ovaj program ne podržava ni srpski, niti bilo koji drugi jezik sa ovih prostora kojim bismo mogli da se služimo. Tu se donekle možete osloniti na to da su svi nazivi aplikacija praćeni ikonicama/sličicama koje vrlo dobro objašnjavaju šta se iza njih krije. Na početku svakog zadatka u edukativnim igrama neophodno je da se detetu objasni šta je tačno njegov zadatak, a to uputstvo dolazi na stranom jeziku, po defaultu na engleskom, napismeno i u audio-formi. Međutim, postoji opcija da za svaki zadatak snimite svoj glas umesto standardnog i ništa vas ne sprečava da ta uputstva snimite na srpskom. Na taj način rešavate veći deo problema sa stranim jezikom i dete će uvek imati poznat i prijateljski glas koji mu objašnjava šta treba da radi.

Mi smo se možda malo previše zabavljali testirajući Magic Desktop. Sigurni smo da će svako dete pronaći ne samo jednu, nego više aplikacija koje su mu zanimljive. Ovaj, s jedne strane pojednostavljen, a s druge bezbedan „operativni sistem” je odličan izbor zabave, ali i edukacije. Jedini problem je naučiti kada je dosta. Igre su zarazne, a crtanih filmova ima u izobilju. Moguće je da mi nismo merodavni, a oni koji jesu još nemaju razvijenu moć kritičkog mišljenja, ali uvereni smo da je Magic Desktop izvor porodične zabave. Preporučujemo vam da besplatno isprobate program, a onda se odlučite za neku od varijanti pretplate: mesečnu, godišnju ili da jednostavno kupite program jednom za svagda.