Po svemu sudeći, za AMD i „Intel”, dva giganta kompjuterske industrije tržište mikroprocesora namenjenih personalnim računarima, postalo je pretesno, pa su odlučili da prošire područja svog uticaja. „Intel”, koji je i dalje neprikosnoveni lider u proizvodnji mikroprocesora, izgleda da je zaključio da tržište računara nema toliku potražnju za procesorima kolika je njegova ponuda, pa je odlučio da se upusti i u druge vode, koje za njega mogu biti i rizične. Naime, ovih dana je „Intel” predstavio javnosti svoje kompletne proizvode koji se baziraju na njegovim čipovima, kao što su MP3 plejer, Web tabla za surfovanje Internetom, kao i ChatPad - prenosni uređaj za ćaskanje i elektronsku poštu. Na ovaj način „Intel” je ušao kao direktni konkurent na tržište kompanija koje su do juče zavisile od njegovih procesora.

Očigledna je sličnost ovog slučaja sa slučajem „Microsofta”, koji je odlučio da pored svojih operativnih sistema tržištu predstavi i programe namenjene tim operativnim operativnom sistemima, a svi dobro znamo kako se ta epizoda završila. Stoga se u zapadnim medijima uveliko špekuliše o mogućnosti pokretanja antimonopolske kampanje protiv „Intela”, ukoliko se u svojoj novoj ulozi proizvođača hardvera bude previše osilio.

Za to vreme, na tržištu 32-bitnih procesora „Intel” pokušava da nametne Pentium 4 kao standard. Već su dostupne konfiguracije sa procesorom P4 na frekvencijama od 1,3; 1,4 i 1,5 GHz, dok se za skoriju budućnost planira i isporuka procesora na taktu od 2 GHz. U jednoj studiji „Intel” je pokazao da je u stanju da proizvede procesore s taktom do 10 GHz, pri čemu su prečnici tranzistora u procesoru veličine oko 8 angstrema (milijarditih dela milimetra, što je, na primer, oko 16 puta manje od sadašnje 0,13-mikronske tehnologije), a to odgovara prostoru koji zauzimaju tri atoma! Time je pokazano da proizvođači procesora, bar u narednih nekoliko godina, ne bi trebalo da naiđu na fizičke barijere koje bi sprečile povećanje takta procesora. Itanium, 64-bitni „Intelov” čip namenjen moćnim radnim stanicama i serverima, trebao bi da se na tržištu pojavi još u toku ovog meseca, čime bi i na ovom zahtevnom, ali i procesora gladnom tržištu trebalo da zauzme dobru poziciju.

AMD, „Intelov” najljući konkurent na tržištu 32-bitnih procesora, pokušava da svoje procesore nametne kao delove standardnih konfiguracija prestižnih firmi, poput IBM-a, što mu do sada nije polazilo za rukom. Za sledeći mesec najavljuje se novi čip-set sa oznakom AMD760 i novo jezgro procesora pod imenom „Palomino”, sa početnim taktom od 1,3 GHz. Sa njima će AMD pokušati da se probije i na ovo tržište. Radne stanice i serveri zasnovani na pomenutom jezgru, koji bi se isporučivali u dvoprocesorskoj varijanti sa oznakom 760MP, takođe su deo AMD-ovog plana za proširenje tržišta. Za razliku od „Intela”, AMD je odlučio da i dalje ostane samo na tržištu mikroprocesora, s tim što iz sve snage pokušava da uzme što veći deo kolača na tržištu 64-bitnih procesora namenjenih serverima i radnim stanicama. Stoga AMD mnogo nade polaže u svoj novi 64-bitni procesor Sledgehammer, koji bi trebalo da se pojavi sa popriličnim zakašnjenjem u odnosu na svog direktnog konkurenta, „Intelov” Itanium.

Da bi kompenzovao ovo kašnjenje, AMD se trudi da obezbedi softversku bazu za svoj novi procesor, zbog čega je ušao u strateško partnerstvo sa „Transmetom”, jednim od mlađih igrača na tržištu procesora. Iako na prvi pogled iznenađujuća, saradnja dva konkurenta počinje da dobija na smislu kada se osmotre problemi sa kojima se ove kompanije suočavaju. Naime, da bi pojava Sledgehammera bila podržana sa dovoljno softvera, potrebno je proizvođačima softvera na vreme dostaviti razvojne platforme bazirane na novom procesoru... ili barem njegovom emulatoru. Kako je Sledgehammer još u fazi projektovanja, AMD se odlučio na emulaciju, pri čemu je nekoliko prvih pokušaja završilo potpuno neupotrebljivim emulatorima, na koje je uz to otišla i poprilična svota novca.

Tu na scenu stupa „Transmeta”, sa svojim procesorima familije Crusoe, koji zahvaljujući ugrađenom code-morphing softveru uspešno emuliraju sve predstavnike familije x86, a njima pripada i sam Sledgehammer. Stoga je AMD stupio u saradnju sa „Transmetom” koja je ubrzo isporučila prve primerke svojih procesora koji emuliraju set instrukcija Sledgehammera i oni su se ubrzo našli u razvojnim platformama koje AMD isporučuje proizvođačima softvera. Na taj način AMD rešava svoje probleme oko razvojne platforme i može mirne duše da se posveti daljem razvoju samog procesora.

Kakva je u svemu tome korist za „Transmetu”? Na ovim stranicama imali ste priliku da pročitate kolika se prašina podigla oko familije procesora Crusoe, koji su prema najavama trebalo da donesu revolucionarni dizajn koji je kombinacija programabilnog procesora i code-morphing softvera, sa vrhunskim performansama, istovremeno sa znatno manjom potrošnjom od standardnih procesora. I zaista, ubrzo posle prezentacije, ovi procesori našli su se u priličnom broju prenosnih računara renomiranih proizvođača. Međutim, praksa je pokazala da njihove performanse nisu ni blizu deklarisanih, tako da je oduševljenje počelo da splašnjava. Najveći udarac za „Transmetu” stigao je od IBM-a, koji je zbog pomenutih nedostataka Crusoa odustao od familije prenosnih računara zasnovanih na ovom procesoru, zbog čega su i drugi proizvođači hardvera izgubili poverenje u „Transmetu”. Stoga je ovo partnerstvo sa AMD-om jedan od „Transmetinih” koraka kojima pokušava da povrati poljuljano poverenje u procesor koji i dalje ima sjajnu perspektivu.

„Transmeta” je posle negativnog odziva tržišta prionula na posao i punom parom da radi na poboljšanju procesora. Uporedo se radi na novoj verziji softvera za procesore generacije 5000, kao i na potpuno novim hardverskim rešenjima. Novi code-morphing softver, nazvan CMS 4.2, već je demonstriran i tom prilikom je pokazao znatno manju potrošnju energije u odnosu na stari, CMS 4.1. Reprodukovan je DVD film na istim procesorima sa obe verzije softvera, pri čemu je novija verzija softvera omogućila procesoru da radi na 33 MHz manjoj frekvenciji, sa potrošnjom od 1,3 W, dok je starija verzija trošila 2,2 W. Očekuje se da će ova verzija CMS-a biti spremna za tržište do sredine tekuće godine, posle čega bi na svakih šest meseci izlazila nova verzija.

Što se nove hardverske arhitekture tiče, najavljuje se da će nova generacija Crusoa izvršavati osam instrukcija u ciklusu, što je duplo više nego sada. Ovo poboljšanje postići će se korišćenjem 256-bitnih reči, umesto dosadašnjih 128-bitnih. Procesori se očekuju u prvoj četvrtini sledeće godine, sa frekvencijama od 1 GHz pa naviše. Da bi se zadovoljile potrebe tržišta, već za ovo proleće planira se i povećanje kloka TM5600 procesora na 677 i 700 MHz, a do polovine godine pojaviće se i TM5800, koji bi trebalo da bude urađen u 0,13-mikronskoj tehnologiji i debitovaće na 800 MHz. Očekuje se da će otprilike u to vreme na raspolaganju biti i CMS 4.3. Prema tvrdnjama ljudi iz „Transmete”, i vlasnici računara sa trenutno aktuelnim Crusoe procesorima moći će da unaprede svoje računare, pošto je u notebook računarima CMS smešten u Flash memoriji.

Sve će se dodatno zakuvavati u toku godine, taktovi procesora će rasti a cene padati, što je za nas, kao krajnje korisnike računara, i najvažnije u celoj priči.