Pravo iz Berlina, iz kuhinje kompanije O&O Software, stiže nam zgodna alatka za online razmenu datoteka. Ne, nije u pitanju još jedan servis zasnovan na cloud tehnologiji, već direktna - point to point konekcija između dva računara. To znači da se podaci koje korisnik želi da podeli ne uploaduju na udaljene servere i da uvek ostaju na računaru domaćina. Ipak, da bi ovako nešto bilo moguće, metadata informacije (nazivi datoteka, njihova veličina i slično) o deljenim datotekama prosleđuju se do servera za razmenu, ali samo kada onaj koji želi da preuzme materijal to zahteva. Zvuči komplikovano? U praksi je zapravo sve mnogo jednostavnije.

Nakon što fajlove ili čitave direktorijume prevučete do sićušne radne forme, sačekaćete da program obavi kompresiju materijala i nakon toga na ekran ispiše link za njegovo preuzimanje. On u velikoj meri podseća na nešto glomazniji goo.gl komplement, logično, sa file.direct prefiksom. Direktno iz programa možete da ga pošaljete na Facebook, Twitter, Google Plus ili ka destinaciji prosledite putem elektronske pošte. Naravno, link može da se kopira i u clipboard, odakle ga kasnije zainteresovanima prosleđujete na način koji vama najviše odgovara.

Pre nego što fajl završi u Shared listi, potrebno je da se obavi još nekoliko stvarčica. Pre svega, valja naglasiti da li preuzimanje može da se obavi neograničen broj puta ili ćete postaviti granice u vidu dana kada je isti dostupan ili ukupnog broja preuzimanja. Sve može da se zaštiti i šifrom, tako da samo onaj kojem je prosledite može da pristupi materijalu. Kao što smo već rekli, datoteke koje delite se ne uploaduju na online servere, što opet znači da računar sa kojeg ih hostujete mora biti priključen na internet sve vreme. Fajlovima se pristupa iz internet pregledača i onaj koji ih preuzima ne mora da preuzme i instalira FileDirect. Neugodno ograničenje je da je download moguć samo iz Chromea, Firefoxa i Opere, dok Internet Explorer i Edge nisu podržani. Dobro je što je preuzimanje moguće obaviti i iz mobilnih iteracija nabrojanih browsera, tako da sistem radi i kada su u pitanju telefoni i tableti, a ne samo desktop mašine. Ovde još moramo da napomenemo da vas FileDirect ne ograničava kada je veličina deljenih datoteka u pitanju, a ni po pitanju njihovog broja. S obzirom na to da sve ide iz lokala, jedino je skladišni kapacitet host mašine ograničavajući faktor.

Očigledno je da je osnovna mana programa/servisa to što računar domaćin mora da bude prikačen na internet konekciju kako bi sve funkcionisalo kako je zamišljeno. To nije problem u situacijama kada želite nešto „na brzaka” da podelite sa zainteresovanima, ali šta kada „druga strana” preuzimanje želi/mora da obavi u vremenu koje vam ne odgovara? Tada ćete računar ostaviti da radi non-stop ili ćete se opredeliti za neku od alternativa, kojih na softverskoj pijaci ima i više nego dovoljno.