Dobro isplanirana i još bolje izvedena akcija preuzimanja dominantne uloge na tržištu mobilnih uređaja kineskim proizvođačima uzrokovala je samo jednu glavobolju: glavni konkurenti su im Kinezi. Posledično, komšijske čarke prenesene na globalni nivo sve više liče na ruralno nadmetanje gastarbajtera u disciplini „ko ima veći”, a od toga najveću korist izvlače kupci.

U novi krug Lenovo, uvek spreman za prijatna iznenađenja, ulazi sa tročlanom porodicom koju čine dva telefona i jedan tablet, svi sa prezimenom K6. Za ovu priliku dočepali smo se osnovnog modela (u ponudi su još i Power i Note), petoinčnog Marshmallow Androida koji nudi više nego što prvi pogled otkriva. Gledano s prednje strane, Lenovo K6 nije nešto posebno privlačan, jer izgleda kao generički srednjak depresivnog dizajna koga u izlogu ne biste primetili ni da nosi leptir mašnu. Međutim, pogled na zadnju stranu budi sasvim suprotan osećaj, potpuno vizuelno zadovoljstvo koga tvore trodelni metalni poklopac u dve nijanse, presečen sa dve srebrne trake postavljene blizu gornje i donje ivice i tri serijski poređane kružnice pri vrhu - otvor kamere, blic i čitač otiska prsta, koji nagoveštava da je K6 nešto više od low level stormtrupera sa aromom soja sosa.

Ekranu sa full HD IPS matricom rezolucije 441 ppi se ne može ozbiljnije prigovoriti; oštrina, osvetljenost, kontrast i boje na nivou prošlogodišnjih premium uređaja, a sasvim je zadovoljavajuća i čitljivost na dnevnom svetlu (uglovi gledanja možda nisu za pet plus, ali malo je verovatno da će se ispred ekrana naći deset pari očiju u isto vreme). Ispod ekrana nalaze se neosvetljeni upravljački senzori, mehanički tasteri su na desnom boku dok je microUSB konektor posađen na gornjoj ivici, neposredno uz 3,5-milimetarski audio priključak, i to mesto mu pristaje kao nosu trtica (ali eto, nešto je drugačije od konkurenata). Performanse ugrađenih kamera nisu reprezentativne, iako nam se u prvi mah učinilo da u toj priči ima prostora za hepiend. Naime, fotografije na ekranu telefona izgledaju veoma dobro, to nije sporno, ali kada se razvuku na dijagonalu računarskog monitora do izražaja dolaze svi nedostaci jeftinog sočiva i senzora: postoji evidentan problem sa fokusiranjem koji ne zavisi od količine ambijentalnog svetla, fotografije imaju jaku primesu žute boje, na makro snimcima detalji su gube umesto da budu jasniji, a već na osnovnom uvećanju je uočljiv zrnast prikaz. Na navedene nedostatke prednja kamera dodaje svoje hirove: osvetljenje se sporo prilagođava, a o normalnom fokusiranju nema ni govora. Jedino što valja je „bjuti” režim, koji nije preterano agresivan. Kvalitetna je i aplikacija za rad s kamerom jer nudi ozbiljno dobar manuelni režim, ali opet sa jalovim učinkom (ne pravi se pita od blata).

Čaša žuči ište čašu meda, koja se kod Lenova K6 ogleda u brzini kojom izvršava svoje zadatke. Snapdragon 430 je pravi mali dragulj među jeftinim procesorima, koji uz podršku dva gigabajta RAM i Adreno 505 grafike radi kao satić. Iako smo se trudili, nismo našli aplikaciju koja bi usporila puls ovog telefona, čak ni pod ozbiljnijim multitaskingom, a slično je bilo i sa igrama.

Sve u svemu, Lenovo K6 je telefon o kome ne treba suditi na osnovu prvog utiska, jer za svaku očiglednu manu ima po nekoliko skrivenih prednosti.