Webpal II

Veliki broj ljudi zna šta je Internet iako nema kompjuter. Poznato im je da ih Internet može povezati sa rodbinom ili prijateljima koji su negde daleko u inostranstvu, ali kako se to radi, to im već nije jasno. Za većinu od njih kompjuter je i dalje komplikovana sprava i ne žele ni da probaju da nauče da je koriste (pokušajte da ubedite svoju babu da odigra partiju „Quakea”). Uređaj Webpal treba da premosti taj jaz i da postane prijatelj svima koji žele da surfuju, ali ih kompjuteri ne zanimaju.

Paket se sastoji od uređaja Webpal II, povećeg daljinskog upravljača, ispravljača i svih potrebnih kablova. Od vas se očekuje da imate telefonski priključak, televizor i Internet nalog kod nekog od provajdera i - možete da postanete deo Mreže. Webpal je siva kutija veličine video plejera. Sa prednje strane ima IC senzor i tri lampice koje signaliziraju rad uređaja. Poleđina je nešto drugačija, pošto vas tu čeka gomila priključaka. Postoje kompozitni, S-Video i VGA konektor, priključak za štampač, stereo izlazi za zvuk, ulazni i izlazni telefonski priključak i konektori za PS/2 tastaturu i miša. U unutrašnjosti se nalazi RISC procesor sa 4 MB RAM-a i hardverski modem brzine 33.600 bit/s. Ceo operativni sistem, browser i e-mail klijent smešteni su na 2 MB firmwarea.

Uređajem se upravlja preko daljinskog upravljača na kojem se nalazi gomila dugmića. Pošto on zamenjuje miša i tastaturu, poseduje analogni kursorski kontroler, skrol-tastere, numeričku tastaturu i tastere sa unapred dodeljenim funkcijama poput „Favourites”, „Search” itd.

Posle ove zanimljive teorijske postavke sledi hlađenje u praksi. Prvo što padne u oči jeste datum koji se nalazi na nalepnici s donje strane kućišta - novembar 1997. To je, u stvari, datum proizvodnje Webpal uređaja, a razlika između njega i Webpal II uređaja je samo promenjeni firmware. Zahvaljujući tim promenama Webpal II sada može da čita strane sa frejmovima, Javu, SSL (Secure Socket Layer) i kompatibilan je sa novijim standardima. Ili ipak nije? Noviji Java skriptovi su ga zbunjivali, ne podržava CSS (Cascaded Style Sheets), a ni druge kodne strane sem američke. Brljanje se, recimo, moglo videti čak i na jednostavnoj stranici „Yahooa”, gde je tekst istrčavao van polja.

E-mail program je jednostavan i moguće je definisati četiri mailboxa. Podržano je prikazivanje fajlova okačenih uz poruku, bilo da su to GIF, JPEG, animirani GIF ili WAV fajl. Naravno, vi ne možete ništa okačiti uz poruku, pošto ne postoji način da bilo šta snimite na mašinu. Veliki problem je to što se isključivanjem ili resetovanjem uređaja briše sve iz memorije, uključujući i vašu poštu. Doduše, rešenje za ovo može da bude korišćenje nekog webmail servisa (mail.yahoo.com, www.hotmail.com i slično).

Mašina poseduje premali keš, pa se zbog toga ranije posećene stranice uglavnom ponovo učitavaju, a ponekad to dovede i do brljanja u operativnom sistemu. Veliki problem predstavljaju i Internet standardi koji su u stalnom razvoju. Na PC-u je dovoljno instalirati novi browser ili plugin, ali kod Webpala je nemoguće uraditi nadogradnju bez veoma ozbiljnih hardverskih zahvata.

Krajnji zaključak je sledeći: ukoliko već imate kompjuter, Webpal vam ne treba, potreban vam je samo modem. S druge strane, ovaj uređaj bio bi zgodan za članove porodice koji beže od tastature i monitora i koji za polovinu cene kompjutera žele Internet iz fotelje, pomoću daljinca i televizora.