Utrkivanje sa najvećim igračima svetske mobilne pozornice malo kojem proizvođaču danas predstavlja plezir, jer ono sve više liči na sizifovsku avanturu namenjenu autentičnim mazohistima. Prezasićeno tržište, izbirljiva klijentela i besna konkurencija grade pravi Bermudski trougao u kome i najuporniji potpuno gube orijentaciju. Teror mejnstrim oligarhije koja ulaže ogromna sredstva da bi tržište držala u indukovanoj komi zbrisala je i ono malo prostora za istinski sveža, originalna rešenja. U ovakvim uslovima najviše pate kompanije koje su svoj uspeh gradile na kreativnosti, naivno verujući da će nebo doveka biti jedina granica.

HTC je pre izvesnog vremena shvatio da se u borbi za opstanak ne može osloniti samo na slavu i hrabrost, već da borbu treba da vodi oružjem protivnika, taktikom „tuk na luk”. Raznovrsna ponuda novih, ali i vešto prepakivanje postojećih rešenja je jedan od načina da se u nemirnim vodama održi glava iznad vode, a kao potencijalno delotvoran recept usvojeni su spin-off modeli, koji u jeftinijem pakovanju nude najvažnije osobine premium modela. Upravo takav je One E9+, „sekundarni flegšip” koji donosi dah luksuza u višu srednju klasu po 30 odsto nižoj ceni u odnosu na papreni One M9+.

Kao i drugi predstavnici E klase, One E9+ koristi plastično kućište, ali je on mnogo više od polikarbonatne alternative za korisnike sa tanjim novčanikom. Za razliku od ranijih modela iz ove serije, koji su patili od ozbiljne krize identiteta, E9+ se u startu jasno profiliše kao vrhunski fablet koji parira najjačim smartfonima. Što se dizajna tiče, telefon izgleda kao high-end model iz Desire porodice sa One nalepnicom - ergonomski zakrivljena poleđina na ovom unibody kućištu zamenjena je ravnom površinom, a zbog šireg rama iznad i ispod ekrana uređaj, gde su smešteni BoomSound zvučnici, ima veće gabarite od drugih modela sa ekranom od 5,5 inča. Međutim, E9+ nije toliko nezgrapan kao što na prvi pogled izgleda, a uz to je i veoma lagan, pa se bez problema može koristiti jednom rukom. Treba reći i da je plastika veoma kvalitetna i prijatna na dodir, što dodatno doprinosi pozitivnom utisku. Na prednjoj strani nema mehaničkih tastera, a standardni tasteri za regulaciju zvuka i uključivanje ekrana postavljeni su na gornjoj strani desne ivice i dovoljno su razdvojeni da ih prsti u brzini ne pomešaju. Sa leve strane, pokriveni jednom plastičnom kapicom, nalaze se slot za microSD karticu i dva SIM ležišta, micro USB je na donjoj, a 3,5-mm audio priključak na gornjoj ivici.

Od ekrana smo očekivali puno i nismo razočarani. One E9+ koristi 5,5-inčni QHD panel guste rezolucije (534 ppi) koji ne zna za pikselizaciju. Kolorit i reprodukcija bele boje su odlično balansirani, mada su boje nešto hladnije u poređenju sa Super AMOLED ekranima kojima Samsung oprema svoje najskuplje modele. Kontrast i osvetljenje su odlični, crna je baš „duboka”, ali situacija sa čitljivošću na dnevnom svetlu nije baš za svaku pohvalu, jer staklo ima prilično jaku refleksiju. Takođe, uglovi gledanja nisu široki kao na premium uređajima, pa se pri gledanju pod oštrim uglovima sa strane uočava diskretan gubitak u kvalitetu kolorita. Međutim, to ne utiče bitno na sveukupno odličan utisak, jer se ispred ekrana tokom reprodukcije videa ionako ne može smestiti više od tri posmatrača.

Umesto Qualcommovog čipseta, HTC se odlučio za Mediatekov osmojezgarni MT6795M, klokovan na dva gigaherca. Procesor se oslanja na tri gigabajta RAM, što je svakako plus za ovu kategoriju uređaja; od 32 gigabajta koliko se nalazi na on-board čipu, korisniku je dostupno 22 gigabajta, a taj prostor se može dodatno proširiti memorijskim karticama kapaciteta do 128 gigabajta. Podrška za LTE mreže se podrazumeva, s tim što je, kao i u drugim dual-SIM modelima, samo jedna kartica „zadužena” za 3G/4G saobraćaj, dok je druga ograničena na 2G servise. Srećom, telefon omogućuje da se prioritet SIM kartica podešava softverski, tako da nema potrebe za fizičkim premeštanjem kartica kada korisnik poželi da promeni podrazumevanu 3G/4G konekcije.

Korisničko okruženje Sense, zaštitni znak HTC-ovih telefona od samog početka njihove karijere, u svojoj sedmoj iteraciji obezbeđuje vanserijski prijatno iskustvo u svakodnevnom radu, jer pored estetskih nudi i sijaset funkcionalnih nadogradnji koje olakšavaju i ubrzavaju izvođenje mnogih funkcija. Posebno se ističu double-tap funkcija za aktiviranje ekrana prstima, Blinkfeed agregator vesti, Kids režim koji nas lišava glavobolje kada mlađi naraštaji pokažu interesovanje za „maltretiranje” telefona i širok izbor najrazličitijih tema, kao i mogućnost „pinovanja” ekrana u multitasking prozoru. U fabričkom paketu nalazi se i dosta preinstaliranih aplikacija, od kojih se neke mogu ukloniti, a neke ne (Skype, na primer). Telefon se isporučuje sa Androidom v5.0, a planirano je i ažuriranje na v6.0.

Što se performansi tiče, premda HTC tvrdi drugačije, Mediatekov Helios X10 na testovima zaostaje za Snapdragonom 810, ali ne u meri koja bi poremetila korisničko iskustvo, jer sve operacije teku glatko, od multitaskinga i HD filmova, do igara. Kao multimedijalna mašina, One E9+ ispunjava sva očekivanja, i tu nema mesta zamerkama - za potpuno uživanje pobrinuće se BoomSound zvučnici, koji s razlogom uživaju veliko poštovanje audiofila. Kapacitet integrisane baterije je 2800 mAh, što uz relativno štedljiv procesor i odlično optimizovanu softversku kontrolu energetskih resursa obezbeđuje i do dva dana autonomije pri umerenom korišćenju, odnosno čitav dan intenzivnije eksploatacije. Konačno, E9+ se dobro pokazao i kao telefon, jer ostvaruje kvalitetan i postojan prijem signala i kvalitetnu reprodukciju glasa u slušalici.

Kamera visoke rezolucije je još jedan adut. Sa 20,7 megapiksela mapiranih odličnim senzorom (srećom, odustalo se od zastarelih Ultra-Pixel varijanti), One E9+ može da se pohvali izuzetno kvalitetnim fotografijama i video snimcima u 4K rezoluciji. Sve uobičajene funkcije rade bez problema, uz manje poteškoće sa manuelnim fokusiranjem koje je, iz nekog razloga, sporije nego što bismo očekivali (kao da se telefon konstantno trudi da nametne automatsko fokusiranje, što možda ukazuje na neku rupicu u softveru). Pri noćnom snimanju primećuje se nešto više šuma na fotografijama i snimcima‚ ali uz mnoštvo očuvanih detalja koji se u takvim uslovima obično gube. Odsustvo optičke stabilizacije kvari sreću pri snimanju 4K videa, pa su rezultati najčešće na nivou 1080p snimaka. Prednja kamera je takođe veoma dobra i nudi raskošnu rezoluciju od 13 megapiksela, vrlo visok nivo detalja i odličnu reprodukciju boja, na radost „selficentričnih” korisnika.

One E9+ je veoma zanimljiva „zverka” koju čeka ljuta borba sa modelima kao što su Nexus 6 ili Galaxy Note 4. Prednost kompaktne konstrukcije i male mase može biti od velikog značaja, ali verovatno će biti potrebna i dodatna korekcija cene, budući da se trend pojeftinjenja u ovom segmentu nastavlja istim tempom kao prošle godine. Sve u svemu, HTC je ovim fabletom načinio još jedan korak u pravom smeru i, uz malo sreće, lako može napraviti veliki uspeh.