Microsoft, makar za naš posmatrački ugao, živi svoje najzanimljivije vreme. Promena fokusa i percepcije u „cloud first, mobile first” kompaniju sa jedne i tranzicija iz tradicionalno divizione celine ka organizacionoj funkcionalnosti sa druge strane dovele su do promene jednog od bitnih odnosa - Microsoft sada voli Linux.Dekonstrukcija velikog obrta Kontekst Iako „slobodni svet” i Microsoft naizgled imaju istoriju poput imperije i republike u novooživljenoj kosmičkoj operi, suština se iz Microsoftovog ugla u stvari svodi na poslovni model. Zajednica slobodnog softvera, pak ,na ovaj odnos gleda filozofski. Dakle, imamo konfrontaciju poslovnog modela i filozofije, Microsoftovu filozofiju određuje poslovni model, a poslovne modele u svetu slobodnog softvera određuje filozofija. Legitimitet obe strane u ovom smislu ne treba dovoditi u pitanje. Tako su Linux i slobodni softver u početku bili samo na komunikacionoj agendi, Microsoftov PR iz tog doba do kulminacije doveo je najautentičniji redmondski glasnogovornik (Stiv Bolmer) izjavom o kancerogenoj prirodi Linuxa i slobodnog softvera, konkretno GNU GPL-a. Kada je Microsoft uvideo da neki klijenti ipak hoće Linux, te da navodno postoje patenti za koje Linux distribucije moraju platiti naknadu, dogodio se ugovor sa Novellom koji je u to vreme bio vlasnik SuSE Linuxa. Novell je jedini veći distributer Linuxa koji je sklopio ovakav dogovor sa Microsoftom u to doba, doduše, ako Android računamo kao „Linux”, onda taj spisak valja proširiti distributerima Androida koji Microsoftu donose godišnje prihode koji se mere u milijardama dolara. Sve to dešava se dok Microsoftov prihod zavisi od prodaje licenci za svoje proizvode. Okolnosti se sa pojavom novih platformi i ekosistema bitno menjaju, a odgovor iz Redmonda zaista se može formulisati pomenutim „cloud first, mobile first”. Drugim rečima, Microsoft prestaje da bude prodavac softvera, već postaje prodavac servisa. Takođe, Microsoft sada mora biti potpuno prisutan na svim platformama i omogućiti svim platformama prisustvo na svojoj. Linux Jedan od ključnih servisa za Microsoftove „cloud first” planove je Azure. Podrška za Linux u ovom smislu ključna je za Microsoft jer bez Linuxa nema široke i platformski nezavisne primene Azurea kao cloud servisa. Jednostavno, udeo na tržištu koji Linux i open source tehnologije imaju diktira neophodnost njihovog kvalitetnog prisustva. Microsoft sarađuje sa Red Hatom, Canonicalom (Ubuntu) i Dockerom, a čak nudi i sertifikaciju za Linux. Microsoft voli Linux jer tako Azure čini boljim i konkurentnijim proizvodom. Microsoftova poslovna politika i filozofija koja je Linux učinila ključnom serverskom platformom sada su komplementarne. Širenje slobodnog softvera u cloudu Microsoftu sada donosi novac. Kurioziteta radi valja pomenuti da Microsoft i koristi Linux za Azure, Azure Cloud Switch je operativni sistem za svičeve u Microsoftovim data centrima baziran na Linuxu. Slobodni softver Ako zavolite Linux, obično zavolite i slobodni softver, što bi moglo proširiti kontekst novog Microsoftovog odnosa. Vraćamo se u stvari na odnos poslovnog modela i filozofije koji u ovom smislu možemo posmatrati kroz praktične vrednosti slobodnog modela razvoja. Slobodni softver razvija se kroz doprinos zajednice (crowdsourcing) što troškove čini bitno drugačijim i manjim u odnosu na zatvorene modele. Slobodni softver je transparentan i lako dostupan jer je razvoj otvoren, a korišćenje omogućeno bez ograničenja. Sve to su praktične posledice četiri slobode koje definišu slobodni softver. Poslovni modeli u svetu slobodnog softvera grade se na proizvodu kao opštem dobru i moraju biti kompatibilni sa temeljima filozofije. Microsoftov „stari” poslovni model podrazumevao je kontrolu i zatvoreni razvoj, kako bi mogao biti održiv. Ako pretpostavimo da je prodaja softvera prevaziđena, onda je prevaziđen i takav model razvoja. Ako se pristup razvoju menja, postavlja se pitanje da li model razvoja slobodnog softvera sada ima vrednost za Microsoft? Na Microsoftovom GitHubu nalazi se preko hiljadu repozitorijuma. Neki od njih su .NET Core i Roslyn kompajler, Visual Studio Code, ChakraCore (JavaScript engine iz Edge browsera), TypeScript. Ovi proizvodi su slobodni i besplatni, što znači da su deo nekog drugog poslovnog modela. Ako na ove projekte primenimo pomenute praktične posledice slobodnog modela razvoja, svi oni mogli bi da budu aktivno razvijani od strane zajednice i široko primenjeni, jer je razvoj jeftiniji i masovan, a ograničenja za primenu i korišćenje ne postoje. Široko zastupljeni i aktivno razvijani .NET Core i Visual Studio Code mogli bi da povećaju potražnju za uslugama koje Microsoft nudi u svom cloudu, a tiču se ovih tehnologija. Na kraju, to su ipak tehnologije potekle od Microsofta, što je dobar marketinski zalog. Popularizacija „Microsoftovog” JavaScript enginea i nadjezika omogućila bi lakši razvoj za Microsoftove platforme koje se ozbiljno naslanjaju na web tehnologije. Opet Microsoftova platforma, Windows 10, je jasan prozor ka Microsoftovim servisima, od prostora za podatke do Officea koji se već preselio u cloud i postao servis. Na kraju razmatranja Microsofta kao open source kompanije postavlja se pitanje da li će Windows postati slobodni softver? Odgovor bi trebalo tražiti kroz razvoj Microsoftovih poslovnih modela. U momentu kada prihod koji Windows donese Microsoftovim servisima bude važniji od prihoda od prodaje licenci, a transparentnost ne bude opasnost, možemo razmišljati i o open source Windowsu. Odnosi Odnos poslovnog modela i filozofije određuje i odnos Microsofta i slobodnog softvera. Živimo u vremenu u kom su neki Microsoftovi poslovni modeli postali kompatibilni sa filozofijom slobodnog softvera. To podrazumeva nove ciljeve koji Microsoft pomeraju iz pozicije arehetipskog neprijatelja. Kao i svaka kompanija oduvek je radio i radiće sve što je dobro za posao. GNU/Linux i slobodni softver danas su dobri za Microsoftov biznis, a biznis je svet u kome ljubav ide zajedno sa novcem. | 
