Virtuelna realnost u kućnim uslovima u poslednje vreme postaje sve atraktivnija ideja. Rodonačelnik novog VR talasa je Oculus Rift, za kojim je usledio cunami najavljenih modela velikog broja proizvođača koji žele rano pozicioniranje na tom tržištu. Što se tiče Oculusa, verovatno već znate da je u pitanju hardver sa odličnim pedigreom i relativno niskom cenom, koji uz podršku softvera omogućava da u toplini svog doma doživite izuzetno iskustvo virtuelne realnosti, bez nusproizvoda koje su raniji modeli izazivali (mučnina i zamor očiju). Nažalost, Oculus Rift nije još dostigao komercijalnu verziju, već spravicu možete da dobijete tek ako se registrujete kao developer i platite porez i carinu kada paket stigne na granicu Republike Srbije.

Industrija je brzo uvidela potencijal ovog koncepta, pa su se javili proizvođači sa rešenjima za krajnje kupce - HTC, Samsung, Razer, Sony... Međutim, svako od ovih rešenja (pa i Oculus) zahteva investiciju od nekoliko stotina evra za hardver, kao i prilično jak računar koji može da pogoni softver koji će na dva ekrana da renderuje različitu sliku istovremeno. Ako govorimo o hardveru samog uređaja, ispred svakog oka treba da se nađe po jedan ekran sa pristojnom rezolucijom. Kako bi sistem znao u kom smeru gledate, potrebno je da postoji kamera koja snima položaj IR lampica na spravi koju nosite na glavi, kao i akcelerometri. Sve te informacije prosleđuju se softveru koji renderuje dve različite slike za svako oko, sa dovoljnim pomerajem kako bi se dobio utisak 3D-a. Ovo je koncept koji postoji već nekoliko decenija. Prvi VR headsetovi su koristili istu tehnologiju, međutim, ekrani su bili niže rezolucije i glomazniji, što je dovelo do teškog headseta sa muljavom slikom koji vam je grejao očne jabučice. Sistemi praćenja položaja nisu bili dovoljno sofisticirani, pa je nedostatak korekcija dovodio do toga da posle nekoliko minuta upotrebe glavu držite u neprirodnom položaju koji pritiska kičmenu moždinu, a ni sami računari nisu imali dovoljnu procesorsku moć da na dva ekrana prikažu realnu sliku, već skup grubih poligona. Razvoj tehnologije povampirio je stari koncept, ali konačno na pravi način.

Kao protivtežu skupim uređajima, Google nudi Cardboard, revolucionarno jeftini proizvod koji za nekoliko stotina dinara omogućava svakome ko ima malo bolji pametni telefon da isproba VR koji može komotno da stane na crtu Oculusu. Google Cardboard dolazi u kartonskoj koverti koja sadrži sve što vam je potrebno, dok se sama koverta „transformiše” u kućište te interesantne šklopocije. Sastojci koverte su dva sočiva žižne daljine 45 mm, magnet i metalni prsten, četiri komada čičak-trake i gumica za teglu (da, gumica za teglu...). Koverta u kojoj je sve to spakovano iseče se po perforaciji i sklopi u kućište u kojem svaki od ovih elemenata ima svoje mesto, a čičak traka drži sve elemente na okupu. Na telefonu se pokrene VR aplikacija koja ekran podeli na dve polovine po horizontali i prikazuje zasebnu sliku za svako od sočiva. Poziciju u prostoru telefon određuje na osnovu akcelerometra i kompasa, dok magnet i metalni prsten služe kao taster za izbor. Naime, s obzirom na to da ne možete da dodirnete ekran telefona dok je on u kućištu, Google inženjeri su smislili da pomeranjem metalnog prstena remetite magnetno polje, što će telefon detektovati, a softver interpretirati kao klik. Ovo, međutim, nije hardverski podržano na svim telefonima, pa je Google na ovogodišnjoj I/O konferenciji predstavio novu verziju Cardboarda koja sadrži sunđer omotan provodnim materijalom koji na pritisak dodirne ekran i simulira pritisak prstom. Novi model podržava i telefone sa dijagonalom od 6 inča, a izbačen je i softver za iOS.

Inače, Google nije proizvođač Cardboarda, oni su autori projekta. Tačnije, Cardboard su razvili zaposleni u okviru projekta „20% vremena”, što je mogućnost da zaposleni pomenuti procenat radnog vremena utroši na hobi projekte. Postoji puno proizvođača kompletnih kitova, ali šemu kartonskog kućišta možete da skinete sami sa Googleovog sajta, a onda da se snađete za sočiva i magnet (eBay ili AliExpress). Mada, na istim tim sajtovima imate i ceo komplet za nekoliko dolara.

Kada posle nekoliko minuta truda sklopite hardver, potrebno je da instalirate softver. Dobra polazna tačka je Google Cardboard aplikacija sa Google Playa, iz koje ćete potom lako pronaći sve ostale programe kompatibilne sa ovim sistemom. Sve aplikacije grubo možemo da podelimo u tri grupe: prikazivanje 3D slika i snimaka (kao što su 3D filmovi koje ste gledali u bioskopu), prikazivanje VR filmova (slično 3D filmovima, ali uz mogućnost da razgledate oko sebe, kao da ste zaista na licu mesta) i prikazivanje VR renderovanog okruženja (imate mogućnost da se krećete kroz virtuelni prostor i razgledate oko sebe). Kada pričamo o VR video snimcima primetićete veliku razliku u zavisnosti od uloženih sredstava za njihovo snimanje, odnosno broja kamera koji je korišćen za pravljenje snimka. Na ovogodišnjoj I/O konferenciji, Google je predstavio i Jump - nosač za 16 GoPro kamera, tako da možete i vi da se bacite u produkciju VR video materijala. U kućnoj radinosti, pak, možete da uslikate Photo Sphere fotografiju iz Google Camere na telefonu, koja će odlično izgledati prikazana uz pomoć Cardboarda.

Kada su u pitanju video materijali, oni ne moraju da budu isključivo pravljeni za Cardboard. Tako možete da pronađete demoe koji se vrte na Oculus Riftu i da ih bez problema prikažete u video plejeru za Cardboard (preporučujemo VR Player od VimersiVa koji možete da nađete na Playu). Potrebno je samo da izaberete sferičnu projekciju i da uživate. Da li je potrebno da naglasimo da je porno industrija, jedan od lidera u novim tehnologijama, već uveliko u priči pravljenja VR video snimaka?

Možda su najefektniji demoi renderovane virtuelne realnosti oni koji vas stavljaju na roller coaster ili slične vašarske zezalice. Oni su dobri kao test, jer je to najbrži način da saznate da li je VR sistem dobar ili ne. Ako je dobar, prikaz na dva ekrana će izazvati raznorazne fizičke reakcije, kao što je naginjanje u krivinama, osećaj propadanja, utisak ubrzanja i slično. Kartonska koverta sa nekoliko nakačenih džidža-bidža odlično je obavila svoj posao i proizvela sličan utisak onom koji je Oculus napravio. Za pun doživljaj preporučljivo je da stavite slušalice, jer će bolje aplikacije menjati i položaj zvuka u zavisnosti u kojem pravcu okrenete glavu.

Magnet i metalni prsten su korisni u VR igrama, gde ćete putem tog okidača najčešće pucati, ali njegova primena zavisi od ideje autora aplikacije. Google Cardboard je osmišljen tako da ga na licu držite s obe ruke, a da prstom okidate. Međutim, ima puno sadržaja koji ne zahteva korišćenje okidača, osim za inicijalno pokretanje demoa. Tada na scenu mogu da stupe vaše sposobnosti modovanja. Uzmite zumbalicu i izbušite dve rupe kroz koje ćete provući lastiš. Cardboard će sada sam stajati na vašem licu (iako Google kaže da to ne treba da radite, da vam ne bi bilo muka), ali pod malo čudnim uglom u odnosu na sočiva, a i žuljaće vas malo na vrhu nosa. Jedan sunđerčić taktički zalepljen na pravo mesto rešiće i taj problem. Takođe, postoji i mesto na poklopcu gde možete da zalepite RFID tag koji će automatski pokretati aplikaciju kada telefon ubacite u kućište, ali bez toga stvarno možete.

Neko bi pomislio da je ovo novi koncept, ali stereoskopski pregledači slika postoje još od 19. veka. Skoro 200 godina kasnije u njega biste komotno mogli da stavite svoj mobilni i sve bi odmah profunkcionisalo. S obzirom na to da je veoma teško doći do primerka iz muzeja, naš savet je da naručite Cardboard jer nije skup i vidite što se tolika frka digla oko VR-a - dopašće vam se, verujte nam.