Poslednjih 15 godina „Sveta kompjutera” Chivan je proveo kao webmaster, novinar-saradnik, prelamač i, konačno, kao urednik hardverske rubrike. Do „Sveta kompjutera” došao je preko BBS-a, a uz časopis je i danas kada ta tri slova veoma malo znače novim generacijama. Bez obzira na to čime se trenutno bavi, uz sve izazove koje donosi novopečeno roditeljstvo, nezajažljiva ljubav prema tehnologiji predstavlja njegovu osnovnu pokretačku energiju.

Lepo je kad dobiješ priliku da budeš deo istorije. Tačno pola ovog tridesetogodišnjeg jubileja proveo sam u svom omiljenom časopisu. Iako bi trebalo da razmislim o tome kako je poslednjih 30 godina računarstva i „Sveta kompjutera” uticalo na mene, ja to ipak neću moći da uradim jer pre 30 godina nisam imao mnogo godina. „Svet kompjutera” sam počeo da čitam pre 22 godine, iako tada nisam imao računar, već sam ga žarko želeo. Imao sam gde da se igram, doduše. Prvo na Commodoreu 64, a zatim na Amigi 500. Nešto kasnije, slično su i išli moji računari: C=64, Amiga 1200, pa onda PC.

I to je ono što u poslednjih nekoliko decenija fascinira gika u meni kad su računari u pitanju, a što „normalni” korisnici uzimaju zdravo za gotovo. Ta moja evolucija od već tada zastarelog Komodora pa do prvog Pentiuma trajala je lagano, skoro 10 godina. U narednoj deceniji taktovi su skočili na gigaherce, RAM na gigabajte, a USB flešići imaju nekoliko puta veći kapacitet od hard-diska koji sam imao u tom prvom Pentijumu. Fasciniran sam činjenicom da sve to nosim u džepu, u jednoj tanušnoj crnoj pločici. Moj mobilni telefon ima četiri jezgra brzine 2,3 GHz. Ugrađena memorija je 16 GB, od čega se 2 GB koriste kao RAM. Petoinčni ekran ima full-HD rezoluciju, nešto što doskora nije bilo standard ni kad razmišljamo o televizoru. Potpuno funkcionalni emulator C=64 imao sam na mobilnom telefonu koji je pušten u prodaju pre 11 godina. Ne želim ni da zamislim šta sve mogu da emuliram na ovom mobilnom koji trenutno koristim. Moj mobilni može da odradi oko 280 megaflopsa, što je više od tri puta brže od Cray-1 superkompjutera iz sedamdesetih godina prošlog veka. Cray-2, prvi multiprocesorski superkompjuter, sa svojih 800 MFLOPS-a tek je nekoliko puta brži od mog mobilnog telefona. A Cray-2 je pušten u rad 1982. godine, dve godine pre izlaska prvog broja „Sveta kompjutera”. Mislim da to najbolje ilustruje poslednjih tridesetak godina računarstva i moju fascinaciju tehnologijom koju nosimo u džepu.

Nosimo je u džepu, a ni ne razmišljamo o njoj, već isključivo o onome što kroz nju dobijamo. Slike mačaka, selfiji, citati velikih književnika i još poznatijih folk zvezda... Sva ta procesorska moć koristi se da se fotografije hrane do besvesti izmrcvare filterima. Čovek bi rekao da smo uz svu tehnologiju još lakše stigli do Meseca nego prvi put. Neki tvrde da prvog puta nije ni bilo - kako to i ne bi tvrdili, kad je računar koji je korišćen za sletanje na Mesec imao 0,043 MHz i 64 KB memorije. Slika lunarnog modula koja savršeno pasuje rezoluciji ekrana mog mobilnog telefona zauzima tačno 10 puta više.

Međutim, od Meseca ništa. Ništa ni od Marsa, a kamoli od ekspedicije ka Jupiteru koju je Klark zakazao za 2010. godinu. Ipak, nešto što je sanjano te ’84. kad je izašao prvi SK, a što se realizovalo, jeste internet. Neuromancer Vilijama Gibsona vršnjak je „Sveta kompjutera”. Skoro deceniju pre nego što je internet postao stvarnost, Gibson ga je najavio u svojoj knjizi. Internetu sam prvi put pristupio iz RCUB-a ’97. godine, a koju godinu kasnije koristio sam ga i kod kuće munjevitom brzinom od 33,6 Kbps. To je omogućavalo download od skoro 4 KB/s - što je dovoljno brzo da gledam kako se slika na ekranu učitava red po red. S obzirom na cene sata pristupa, sanjao sam o tome da budem 24 sata dnevno priključen na ovu svetsku mrežu i da puštam muziku s interneta bez štucanja. Zahvaljujući „Svetu kompjutera”, među prvima u Srbiji imao sam ADSL, još pre nego što je krenuo da se nudi krajnjim korisnicima. Moj paket je imao nestandardnu brzinu od 320 Kbps, što je deset puta brže od pomenutog modema od kojeg sam krenuo. Međutim, još bolja od toga bila je činjenica da je računar u svakom trenutku povezan sa internetom i da je svaki podatak udaljen samo nekoliko klikova, i to dok WinAmp sve vreme pušta muziku sa stranih internet radio-stanica. Samo devet godina kasnije, rabim link od 20 Mbps koji preko WiFi-ja distribuiram na sve računare, tablete, mobilne telefone, konzole i mrežne medija plejere u kući, a ovog puta gledam i digitalnu televiziju koju mi nudi provajder, gde su neki kanali čak i u HD-u. Mobilni telefon mi je non-stop povezan sa internetom zahvaljujući 3G mreži, tako da i u pokretu sve informacije stižu do mene. Da li su te informacije fotografije mačaka ili nešto bitnije, nije mnogo važno. Važno je da se to veoma brzo i veoma lako uvuklo u naše živote, toliko lako da nismo ni primetili. Veoma je lako uzeti to zdravo za gotovo, ali ako zastanemo na trenutak, biće nam jasno koliko je zadivljujuće vreme u kojem živimo. A narednih 30 godina će biti još fascinantnije. „Svet kompjutera” će biti tu da isprati, predvidi i edukuje.