Sa fleš drajvom Predator iz Kingstona sreli smo se u aprilu prošle godine, a u međuvremenu se pojavio i model dvostruko većeg kapaciteta - čitav terabajt. Naravno, fleš ovako velikog kapaciteta nimalo nije jeftin, ali dobija sasvim nove namene, drugačije od onih na koje odmah pomišljamo. Jedna „ptičica” iz Kingstona nam je ispričala da je čitav prvi kontigent ovih „flešina” kupila američka filmska kompanija koja je procenila da video-materijale koje snimaju u nekom delu sveta najlakše mogu da isporuče u matičnu firmu upravo slanjem na Predatorima, uz najbolji odnos količine podataka i zapremine paketa, a bez opasnosti od oštećenja.

Što se tiče performansi, deklarisane brzine čitanja i pisanja su 240 i 160 MB/s. Test programi pokazuju da Predator dostiže te vrednosti pri sekvencijalnom čitanju i pisanju (veliki fajlovi), ali da mu brzina prilično opada u radu sa manjim fajlovima. U praksi ćete flešić ovako ogromnog kapaciteta retko koristiti za male fajlove. U našem testu pri ručnom kopiranju velikih fajlova (svi preko pet gigabajta), ostvarena je prosečna brzina upisa od oko 115 MB/s, što znači da se ceo Predator može napuniti za oko dva sata i 20 minuta.

Ovako skupa flešina očigledno nije za svakoga, ali ima nenadmašnu moć da smešta ogromnu količinu podataka na veoma malom prostoru.