Rečima iz naslova muzičar pod pseudonimom Rambo Amadeus opisao je, ako smo dobro shvatili, određeni muzički žanr. Iako nema veze sa muziciranjem, jednostavnost lirike te pesme veoma lako može da se primeni na naš današnji ogled, s obzirom na to da se pred nama nalazi čitava nova „P” serija monitora renomiranog proizvođača Dell. Modeli su stigli u rasponu veličine od 22 do 27 inča i pripadaju Dellovoj profesionalnoj seriji ekrana koja je pozicionirana ispod poznate (i u našim redovima jedne od omiljenih) Ultrasharp serije.

Iako bi se po nazivu reklo da bi ovi monitori trebalo da pripadaju skupljoj klasi, namenjenoj profesionalcima, to nije slučaj. Upotrebom LG-ovog AH-IPS panela sa W-LED pozadinskim osvetljenjem, cena ovih proizvoda spuštena je na pristupačne nivoe, pa tako oni zapravo čine srednji rang u Dellovoj ponudi. Ovo će vas možda navesti da pomislite kako se pri njihovoj izradi štedelo, ali o tome nema reči. Završni kvalitet je na visokom nivou, mogli bismo reći i iznad proseka konkurentskih modela sličnog cenovnog ranga, a kako bi osigurali diferencijaciju svojih proizvoda, u Dellu su odlučili da ih sve opreme mogućnostima podešavanja visine, rotacije po X i Y osi, a tu je i klasično podešavanje nagiba. Izgledom se uklapaju u ono što smo do sada navikli od Della: jednostavan, tanak ram, bez mnogo detalja, uzanog profila, obojen u mat crnu i sivu boju. Nosač ekrana je ceo u sivoj boji, pa celokupan utisak koji ovi modeli ostavljaju je, pretpostavljate - profesionalan.

Monitori poseduju veliki broj konektora. Tu su VGA, DVI, DisplayPort, kao i jedan ulazni i četiri izlazna USB 2.0 priključka. Voleli bismo da vidimo i HDMI port među konekcijama, možda i umesto DisplayPorta, jer je češće korišćen, ali to i nije tolika mana. Raspored USB portova je malo čudan, jer se tri nalaze u nizu sa ostalim konekcijama, dok je četvrti izdvojen na samoj poleđini ekrana, a bolje bi bilo da su ga pozicionirali na bok, gde bi bio daleko pristupačniji.

AH-IPS panel u izvedbi kompanije LG nam je od ranije poznat i znamo da nudi dobar odnos cena/performanse, a uz upotrebu FRC (Frame Rate Control) emulira se 8-bitni panel (6-bit + FRC) i ukupno reprodukuje 16,7 miliona boja. Upotrebna vrednost mu je velika, jer jedino ne može da zadovolji hard core gejmere i okorele profesionalce foto-obrade. Za sve drugo je tu.

Meni je klasičan, jednostavan, „dellovski” i pristupate mu pritiskom bilo koja od četiri tastera koja se nalaze na boku i tada će se prikazati Quick Access Menu, odakle pristupate najbitnijim opcijama Preset Modes i Brightness/Contrast, a tu je i Menu taster za više podešavanja. Opcije su bazične i osim zasebnog podešavanja R, G i B opcija, drugih naprednih kontrola nema. Standardna podešavanja su 75/75 za Brightness/Contrast, a Preset mode je Standard (ostale opcije su Multimedia, Movie, Game, Text, Warm, Cool i Custom Color).

Startna podešavanja nas nisu ostavila ravnodušnim. Boje su prijatne, živopisne, nisu previše ni tople ni hladne. Nekako je sve odmereno tako da se svakome može dopasti i kao odlična početna pozicija za dalja poboljšanja. Čak ni osvetljenje podešeno na 75 odsto nije toliko jako da negativno utiče na celokupan utisak, nekome se može svideti, ali za dužu upotrebu bismo preporučili da smanji ispod 60 odsto. Kontrast smo ostavili na default vrednost od 75 odsto, osvetljenje smo podesili na 40 odsto, a testove smo vršili sa Standard kolornim profilom, s obzirom na vernost prikaza.

Test uniformnosti pokazuje blago probijanje pozadinskog osvetljenja u donjem levom i desnom ćošku, ali u realnom radu teško da ćete te mane primetiti. Reprodukcija crne i bele nije idealna: iako je crna dosta tamna, gotovo idealno, bela bi mogla da bude malo upečatljivija. Reprodukcija boja je dobra, jedino je zelena nešto jača, ali boje uvek možete podesiti putem Custom opcije (RGB 93, 95 i 100, za nešto hladniji prikaz). Gradient test ne pokazuje nedostatke, boje se pretapaju jedna u drugu, bez „stepenovanja”, ali je u najsvetlijim tonovima primetno blago stapanje. Oštrina je odlična, kao i uglovi gledanja na koje nemamo zamerki. Brzina odziva je veoma dobra, ne primećuju se artefakti ni pri najvećim brzinama, a ghosting je takođe nepostojeći. Veoma smo impresionirani. U svakodnevnoj upotrebi kontrasti su odlični, bilo da je reč o crno-belim ili kolornim slikama, pejzaži su živopisni, a gledanje video-materijala predstavlja pravo uživanje, zbog duboke crne boje.

Možda vam se kroz tekst činilo kao da pišemo o samo jednom modelu? Niste pogrešili, a to nas vraća na naslov... Sva četiri modela prikazuju toliko ujednačene rezultate, da osim razlika u veličini (i oštrini koja je nešto slabija kod najvećeg panela) druge razlike jednostavno ne postoje. Na vama ostaje samo da odlučite koju veličinu ekrana želite ili koliko vam budžet dopušta da odrešite kesu. Naša topla preporuka ide ka modelu P2414H, jer on prema našem mišljenju predstavlja pravi odnos veličine ekrana/rezolucije prikaza, a da je P2714H opremljen panelom još veće rezolucije, možda bismo drugačije mislili... Ovako ipak ostajemo pri prvom izboru - P2414H.