Surface Scan može da potraje i nekoliko časova, ali vraća podatke i sa formatiranih diskova

Verujemo da znate, ali nije zgoreg ponoviti - šta radite kada slučajno obrišete neki fajl ili folder? Apsolutno ništa! Bilo kakva akcija na računaru koja može da prouzrokuje naknadni upis podataka na hard disk može dovesti do trajnog gubitka izbrisanih podataka i mora se izbeći. Pomoć stiže u vidu tzv. undelete programa, koji vrše „vraćanje u život” obrisanih datoteka kao da se ništa nije dogodilo. Ova operacija moguća je zbog načina na koji sistem barata podacima, koji podrazumeva da se obrisane datoteke ne uklanjaju i fizički sa diska već se prostor koji one okupiraju „proglašava” slobodnim. Pošto je već tako, jasno je otkud rizik od bilo kakvog naknadnog snimanja podataka na hard disk. Može se desiti (i obično se to desi) da se podaci upišu baš na mesto slučajno obrisanog fajla. Programe za rezurekciju zato valja imati instalirane preventivno kako bi se smanjio rizik od gubitka podataka zbog njihove zakasnele instalacije.

Za razliku od antivirusnih paketa, koji ne trpe konkurenciju i nije ih pametno instalirati „u društvu”, undelete programa možete da imate koliko hoćete. Štaviše, preporučuje se da instalirate barem dva različita alata, jer je praksa pokazala da ono što jedan ne može da vrati, drugi obično uspeva. Kada su besplatni izdanci u pitanju, knjiga se svodi na dva slova - Piriformovu Recuvu i Pandora Recovery.

Nedavno obrisani fajlovi/folderi označeni su crvenim krstićima

Za razliku od konkurenta, ovaj program ima prilično neugledan upravljački interfejs, koji je podeljen na četiri celine. Pri vrhu se nalaze pull-down meni i paleta sa osnovnim alatima. U levom delu ekrana smešten je spisak detektovanih drajvova, dok je sredina ekrana podeljena po horizontali na dva dela i služi za izlistavanje fajlova, odnosno preview prikaz. On je veoma važan pošto u slučaju slika ili tekstualnih datoteka, zanemarujući ime, odmah može da ukaže na sadržaj. Inače, Pandora Recovery nakon obavljenog skeniranja podatke prikazuje zadržavajući originalnu strukturu direktorijuma i dozvoljava da se kroz iste krećete kao u podrazumevanom fajl menadžeru. Za početnike može da bude zbunjujuće to što se ovde postavljaju i direktorijumi/fajlovi koji nisu pretrpeli brisanje, ali se njihov prikaz može isključiti (takvi podaci obojiće se nijansom sive boje). Dodatno, svi direktorijumi koji sadrže obrisane datoteke označavaju se crvenim krstićem, a isto važi i u slučaju pojedinačnih fajlova. Kad smo već pominjali mogućnost previewa podataka, treba reći to da formate koje nije moguće videti direktno iz programa možete pokušati da postavite na ekran koristeći sistemski Quick View, do kojeg se dolazi desnim klikom miša na željeni fajl. Mini-kontekstni meni, koji se tada pojavljuje, hostuje još i opciju Recover to... (baš nju ćete koristiti za povraćaj fajlova na lokaciju na hard disku koju sami odredite), odnosno Properties. Ukoliko gajite bilo kakvu sumnju u to da li je određeni fajl moguće vratite ili ne, iz Propertiesa ćete razrešiti svaku sumnju jer se dobija podatak o tome u kojoj meri je (u procentima) targetovani fajl prepisan nekim drugim sadržajem.

Proces skeniranja veoma je brz i uglavnom ne traje duže od nekoliko desetina sekundi. Međutim, ukoliko se na spisku ne pojave datoteke koje ste tražili, program možete da stavite na muku i narediti mu tzv. Surface Scan. Ovde se vrši skeniranje podataka u maniru klaster po klaster, što zna da potraje i više časova. Ova metoda pogodna je za povraćaj podataka sa hard diskova koji su formatiranu (ako je „pao” Low Level format, pomoći nema) ili im je oštećen File Allocation Table. Treba imati u vidu to da je povraćaj podataka moguć isključivo u slučaju povezanih (susednih) klastera, ne i datoteka čiji se delovi nalaze razbacani po disku.

Ako u sekciji Properties vidite podatak „Owerwritten: 100%”, znajte da fajlu spasa nema

Pandora Recovery je dobro imati pri ruci. Program se koristi jednostavno, radi brzo, a poseduje i napredni Surface Scan. Vraćene podatke moguće je snimati na lokalnim ili mrežnim hard diskovima, pa čak i USB stikovima. Da bi sve funkcionisalo kako je zamišljeno, particije/diskovi moraju biti u fajl sistemu FAT16, FAT32, NTFS, NTFS5 ili NTFS/EFS.