Canonov EOS M najnoviji je u nizu fotoaparata ovog renomiranog proizvođača, a ujedno je i poslednji model koji se pojavio u MILC klasi. To da „kasno Canon na tržište stiže” odzvanja od trenutka njegove najave, jer kad jedan ovakav gigant izlazi poslednji sa svojom ponudom, nekako se nameću razna pitanja. Da li su prevideli potencijal tržišta ili su čekali da ostali takmičari prikažu svoje adute, pa da oni zatim nastupe u velikom stilu i pokupe pohvale?

MILC (Mirorless Interchangable Lens Camera) je „tvorevina” novog doba, može se reći da je ona na neki način iznuđeni potez proizvođača sa manjim tržišnim udelom u odnosu na Canon (i Nikon), koji jednostavno ne bi mogli da im pariraju, pre svega zbog (ne)prepoznatljivosti brenda. Naravno, to ne znači da su MILC aparati neka rogobatna kreacija. Naprotiv, ideja koja stoji iza njih je veoma dobra, jer je zasnovana na fuziji najboljeg od dva sveta - veličine kompaktnih (džepnih) aparata, u čijem se srcu nalaze senzori nalik onim u (profesionalnim) dSLR aparatima. Sada već zvuči bolje? Aparati u ovoj klasi postoje odavno. Prvenac na tržištu bio je Epson sa modelom R-D1, još 2004. godine, Leica jebila sledeća na redu, a ubrzo je usledio dvojac Panasonic-Olympus sa Micro Four Thirds rešenjima, za koja se može reći da su utemeljili ovu klasu u umovima potrošačkog društva, stavljajući ih pred svetla pozornice (naročito Panasonic u svetu video produkcije, a napomenuli bismo da se za određene sekvence epizode „Top Geara” koriste njihovi aparati). Procvat MILC-eva dogodio se tek prošle godine. Tokom 2011. i 2012. godine skoro su svi proizvođači (Samsung, Sony, Nikon, Pentax, FujiFilm i drugi) izašli na tržište sa svojim rešenjima, i to ne u vidu samo jednog fotoaparata, već više njih. Dotle su čak i manji proizvođači u svoje redove uvrstili dovoljno široku paletu objektiva sa ciljem da nateraju i ozbiljnije korisnike da se nađu u nedoumici da li da ostanu na klasičnom dSLR sistemu ili da pređu na nešto novo, divlje i uzbudljivo.

Teoretska prednost ovog sistema trebalo bi da bude u vidu tela manjih dimenzija (i težine) od klasičnog dSLR sistema (veća kompaktnost), a s druge strane da ponudi znatno bolji kvalitet reprodukcije kada bismo ga poredili sa kompaktnim aparatima (slične performanse kao kod dSLR-a). Kako su to rešili? Srž svakog dSLR aparata, pored senzora, čini ogledalo. To je deo čiji zvuk udara (preklapanja) stvara kod zaljubljenika u fotografiju zavisnost sličnu heroinskoj, a ujedno zauzima i najviše mesta unutar tela aparata. Dakle, ogledalo leti napolje. Sledeća stavka koja se našla na udaru je optičko tražilo (OVF - Optical Viewfinder), pa je tako i ono završilo na polici, podalje od novog aparata, a zamenilo ga je elektronsko (EVF - Electronic Viewfinder). Sada vam ostaje telo malih gabarita, direktno uporedivo sa veličinom kompaktnih fotoaparata (i njihovim načinom funkcionisanja), ali sa znatno većim i osetljivijim senzorom (u zavisnosti od proizvođača do proizvođača), koji omogućava veći dinamički opseg i bolju otpornost na šum pri višim ISO vrednostima.

Nažalost, ta kompaktnost se u većoj meri gubi korišćenjem različitih tipova objektiva, a tu pre svega mislimo na one sa zoomom, jer tehnološki razvoj čovečanstva još ne omogućava njihovo smanjivanje na zanemarljivu veličinu. Interesantno je napomenuti to da prodaja MILC-eva ne ugrožava njihove očite konkurente, dSLR aparate, već da svoj kolač tržišta uzima od kompaktnih sistema, ma koliko im cene bile neuporedive.

Upoznat sa trendovima i ne želeći da izostane, Canon je u drugoj polovini prošle godine svetu predstavio svoje viđenje MILC aparata sa jednostavnim nazivom Canon EOS M, a danas se ono nalazi i u našim rukama. Kompaktno pakovanje u kojem dolazi govori o veličini celog sistema, naročito onda kada se uzme u obzir sadržaj kutije, gde se nalaze telo aparata, objektiv EF-M 18-55 mm f3.5-5.6 IS STM, blic Canon Speedlite 90EX, traka EM-100DB za nošenje oko vrata, punjač baterija LC-E12 i baterija LP-E12, USB kabl i CD sa softverom i uputstvom u elektronskoj formi. Minimalistički dizajn na koji smo navikli kod Canonovih aparata iz konzumerskih serija sveden je za još jedan podeljak, jer je sada centralna tačka svih dešavanja ekran Clear View II dijagonale tri inča osetljiv na dodir (sa 1.040.000 tačaka i odnosom strana 3:2), na koji je prebačen najveći deo funkcija. Samim tim, nedostatak točkića za biranje moda slikanja, na gornjoj strani, koji je standardan na S i G serijama, svakako je razumljiv. Pored stereo mikrofona, postolja za blic, On/Off i shutter tastera, tu je i jednostavan prekidač sa tri položaja - Intelligent Auto, Still Photos i Movies. Pozadina se odlikuje standardnim kontrolnim točkićem i tasterima Menu, Play, Info i Rec (za snimanje videa). Dole nalazimo vratanca, iza kojih se nalaze ležišta za bateriju i SD (HC/XC) karticu, a na levom boku su dostupni konektori za eksterni mikrofon, HDMI mini out i USB. Držanje aparata je rešeno na klasičan način, sa gumiranim delom na zadnjoj strani i gumiranom trakicom na prednjoj strani. Ovakav grip je odličan oslonac za aparat, ali čim se namontira kit objektiv dolazi do debalansa, jer objektiv zbog svoje težine vuče aparat unapred, pa vam toplo preporučujemo upotrebu trake za nošenje oko vrata kako biste izbegli neželjene događaje.

EOS M koristi senzor APS-C CMOS od 18 Mpx (isti se koristi i u Canon 650D dSLR aparatu), rezolucije 5184 x 3456 px, dimenzija 22,3 x 14,9 mm sa crop faktorom od 1,6x, a mozak iza njega je procesor DIGIC 5. I jedan i drugi predstavljaju veterane u Canonovim redovima. Bajonet koji se koristi je nov i nosi oznaku EF-M, pa je kačenje standardnih Canonovih objektiva (EF i EF-S bajonet) moguće jedino uz upotrebu adaptera. Optika je nova, specifično dizajnirana za EOS M, raspona 18-55 mm (ekvivalentno 29-88 mm u 35 mm formatu), svetlosne osetljivosti f3,5-5,6, sa ugrađenom stabilizacijom i novom tehnologijom STM (Stepping motor), koja omogućava tiši rad AF (Auto Focus) sistema, što je naročito bitno kod snimanja video materijala.

Pored ovoga, u ponudi je još samo jedan objektiv fiksne žižne daljine 22 mm (ekvivalentno 35 mm) i otvorom blende f2, takođe sa tehnologijom STM, ali nam on nije bio na raspolaganju za test, iako nam se čini kao odličan kompanjon EOS M-u zbog svoje veličine.

Fokusiranje može biti automatsko, FlexiZone (multi), FlexiZone (single) ili manuelno, a maksimalno se može koristiti 31 tačka za fokusiranje. Tu se krije još jedan novitet ovog aparata - upotreba hibridnog sistema fokusiranja, gde su objedinjene fazna (PDAF - Phase Detection Autofocus, koriste je dSLR aparati) i kontrastna (CDAF - Contrast Detection Autofocus, kod kompaktnih aparata) detekcije objekata u sceni. PDAF pikseli su integrisani u senzor i zaduženi su za merenje dela površine centralnog dela kadra, dok je za ostatak zadužen kontrastni autofokus. U teoriji ovo zvuči kao odlično rešenje, naročito onda kada se u to uključi propaganda iz Canona, ali praksa govori drugačije.

Iako u pakovanju dobijate eksterni blic Speedlite 90EX, njegova upotrebna vrednost nimalo se ne razlikuje od integrisanog blica u kompaktnim ili dSLR aparatima. Sa njim je moguće „blicati” samo objekte direktno ispred sebe usled nemogućnosti rotacije glave blica.

Rukovanje aparatom dosta podseća na upotrebu mobilnog telefona, zahvaljujući kapacitivnom ekranu osetljivom na dodir (ne može da se koristi sa rukavicama), ali nam je ipak bilo potrebno određeno vreme da se priviknemo na ovaj sistem pošto nam se u ruci nalazi fotoaparat koji najčešće koristimo putem točkića, poluga i tastera, a ne u kombinaciji prsta i ekrana. Nakon inicijalnog privikavanja, brzina kretanja kroz menije, odabir opcija, menjanje modova fotografisanja, eksponiranosti i slično možda se čak čine lakšim i bržim nego kod kompaktnih aparata, a za razliku od dSLR-ova, svim opcijama je moguće pristupiti jednom rukom, bolje reći prstom. Fokusiranje i okidanje takođe je moguće raditi pritiskom na ekran (Touch shutter) kao kod mobilnog, ali to ponekad može dovesti do neželjenog efekta da fotografije ispadnu mutne usled pomeranja aparata u trenutku okidanja. Čak je i pregled fotografija zasnovan na principu smart uređaja - povlačenjem levo-desno „šetamo” se kroz fotografije, dok povlačenjem prstiju u suprotnim smerovima uvećavamo/umanjujemo željenu fotografiju.

Autofokusnim sistemom na početku smo bili u voli/mrzi odnosu, jer je njegov način funkcionisanja specifičan i mnogo je sličniji onom kod kompaktnih aparata nego kod dSLR-ova, naročito onda kada je u pitanju brzina odziva pri slabijem osvetljenju. Ne, autofokusni sistem nije loš, već su naša očekivanja bila drugačija, jer se prelaskom sa dSLR-a oseća razlika u brzini, a ako ste korisnik kompakta kašnjenje nećete ni primetiti, tj. primetićete poboljšanje.

Još jedna funkcija koja nas je prijatno iznenadila je opcija AutoISO, koja se nije uvek trudila da ide ka maksimalnim ISO vrednostima, već se nekako uvek držala u optimumu, sem u ekstremnijim uslovima. Kada već pominjemo osetljivost senzora, otpornost na šum je izuzetna, što se i očekuje od jednog pravog dSLR aparata, pa tako korišćenje ISO1600 i ISO3200 vrednosti za nagradu ima veoma upotrebljive fotografije. Čak je i ISO6400 upotrebljivo uz ne toliko veliki gubitak detalja, mada je vidljiva pojava kolornog šuma.

O kvalitetu zabeleženih fotografija možemo da govorimo samo blagonaklono, pošto je reč o proverenoj kombinaciji senzora i procesora koja daje odlične rezultate kako u pogledu dinamičkog opsega tako i po pitanu detalja. Naravno, dobro odmerena optika u vidu 18-55 mm objektiva takođe igra ključnu ulogu u beleženju prirodnih tonova i boja, kao i oštrini slike. Iskustvo u beleženju video materijala direktno je uporedivo sa onim kod dSLR aparata, sa čijom brzinom autofokusa pri prelaženju sa jednog subjekta na drugi teško da ćete biti zadovoljni. U tom slučaju ostaje vam mogućnost manuelnog fokusiranja i osmišljavanja kadrova, pošto ako niste spremni na ovu vrstu kompromisa, EOS M definitivno nije aparat za vas.

Kapacitet baterije deklarisan je na oko 230 fotografija, ali u zavisnosti od toga koliko koristite ekran i često menjate opcije on može biti i kraći. Nama je inicijalno punjenje trajalo oko stotinak fotografija, dok je drugo bilo mnogo bliže cifri od 200 fotografija, s tim što moramo napomenuti to da je aparat testiran u zimskim uslovima koji negativno utiču na kapacitet baterije. Bilo kako bilo, za celodnevnu upotrebu aparata biće vam potrebna još jedna rezervna baterija u džepu.

Prednost koja se stalno navodi u korist MILC aparata u odnosu na dSLR-ove jesu njihove manje dimenzije. Realno stanje je drugačije, pošto u kombinaciji sa 18-55 mm objektivom ovaj aparat nikako nije moguće tek tako staviti u džep. To, naravno, ne znači da ga nije mnogo lakše nositi sa sobom, već da nije u tolikoj prednosti, pogotovo naspram kompakta (Canon S110, SK 1/2013), koji upada u zadnji džep farmerki. S druge strane, kvalitativna razlika u odnosu na kompakte i te kako je na strani MILC-eva, a Canon je tu uspeo da izvuče rezultate koji maksimalno liče na one koje dobijamo od „više” klase aparata.

Dok je čekao na pravi trenutak za predstavljanje aparata EOS M, Canon je dovoljno dugo posmatrao tržište i pažljivo dizajnirao i pozicionirao svoj proizvod, postavivši ga tačno između kompakta i dSLR-ova, bez bojazni da će njegovim plasiranjem na tržište ugroziti prodaju druge dve klase. Na taj način kupcima je ponuđena još jedna opcija pri izboru aparata, bez potrebe da se zagledaju u komšijino dvorište.