Ukus kvalitetnog vina

Nije nikakva tajna da je za najveći deo korisnika računara jedan od osnovnih argumenata protiv Linuksa taj što ima dosta siromašniju ponudu softverskih naslova u odnosu na Windows. Mada savremeni Linuks sadrži mnoštvo solidnih programa za obavljanje najvećeg broja računarskih poslova (i pri tome je mahom sve besplatno), često se javlja potreba za radom sa nekom od Windows aplikacija. Iole iskusniji korisnici Linuksa su svakako čuli za program Wine (skraćenica od Wine Is Not an Emulator), koji postoji još od 1994. godine i uz čiju pomoć je moguće izvršavati veliki broj programa namenjenih Windows platformi direktno iz Linuksa. Kao što sam akronim kaže, Wine ne spada u kategoriju emulatora i virtuelnih mašina, već srce sistema predstavlja kod čiji je zadatak da sistemske pozive Windows aplikacija prevodi u POSIX ekvivalente. Glavna prednost ovakvog pristupa odnosi se na daleko ređe korišćenje sistemskih resursa, pa će u većini slučajeva sve raditi kako treba i na skromnijim konfiguracijama. Programeri uključeni u ovaj projekt su tokom prethodnih godina rešili mnoštvo problema izazvanih nepostojanjem bilo kakvih javnih informacija o Majkrosoftovim komponentama i standardima zatvorenog koda. U takvim situacijama su moralo da se pribegne reverse engeneering zahvatima, što često prelazi granice određene zakonima o autorskim pravima. Bilo kako bilo, Wine je danas potpuno legalan i upotrebljiv program koji korisnicima omogućuje izvršavanje Windows aplikacija bez posedovanja samog Windowsa. Nama koji „uživamo” u sredini liberalnoj prema korišćenju piratskog softvera to često i ne znači tako mnogo, ali u bogatijim zemljama, gde je svest o autorskim pravima daleko razvijenija, upotreba ovakvih rešenja zna da uštedi lepu sumu novca. Postoji još jedna sjajna stvar vezana za korišćenje aplikacija ovog tipa i odnosi se na izostanak potrebe korišćenja antivirusnih programa, pošto virusi pisani za Windows ne funkcionišu u Linuksovom fajl-sistemu.

Ovaj program predstavlja unapređenu verziju samog Winea i, za razliku od njega, u pitanju je komercijalni proizvod. Davne 1996. godine većina ljudi uključenih u razvoj platforme Wine osniva firmu CodeWeavers, sa namerom da zainteresovanim licima i organizacijama pruži profesionalnu tehničku podršku za Wine platformu. Upravo ljudi iz ove softverske kuće daju najviše programerskog i finansijskog doprinosa daljem razvoju cele Wine platforme.

Proces instalacije je jednostavan i pokreće se dvostrukim klikom na instalacioni paket prilagođen našoj verziji Linuksa. Nakon završetka procedure, pred nama se pojavljuje glavni prozor aplikacije. Da bismo instalirali neki od Windows programa, potrebno je prvo da kliknemo na ekranski taster ’Install Windows Software’, koji otvara novi dijalog sa dve opcije na dnu prozora: Browse Available Applications i Show Available Applications. Klikom na prvu, ugledaćemo meni u obliku stabla, koji sadrži naslove koje možemo izvršiti u okviru ove aplikacije. Naslovi su sortirani po tematskim grupama radi lakšeg pronalaženja, a u panelu sa desne strane se prikazuju neki osnovni podaci o izabranim stavkama. Treba imati na umu da je ponuda softvera u ovom meniju nepotpuna i da je pravo stanje potrebno proveriti na sajtu proizvođača. Sličnu stvar je moguće odraditi i kucanjem teksta u polje predviđeno za filtriranje lokalne baze podataka. Uz svaku aplikaciju stoji vrlo važan informativni indikator u vidu pet zvezdica, koji nam govori sa kolikim uspehom se dati naslov izvršava u okviru CrossOvera. Što je broj zvezdica veći, to će biti manje problema prilikom izvršavanja.

Dvostruki klik na program, izabran preko menija pokreće proceduru instalacije, koja od korisnika zahteva da u prozoru komandne linije upiše lozinku kako bi se aktivirala administrativna prava koja omogućavaju preuzimanje neophodnih modula putem interneta. Nakon toga se preuzima sama Windows aplikacija i započinje automatski proces njene instalacije. U slučaju da je izabrani naslov većih „gabarita” ili da ne postoji mogućnost direktnog preuzimanja, CrossOver ga neće preuzeti preko interneta, već će nam predložiti da ukažemo putanju do instalacionog fajla. Instalirani programi se smeštaju unutar interfejsa aplikacije kao „flaše” (bottles), aludirajući na flaše vina. Ukoliko želimo da neku od „flaša” udaljimo sa spiska, koristimo opciju kontekstnog menija Delete bottle. Veći deo aplikacija će raditi bez ikakvih dodatnih intervencija, ali pojedini naslovi (uglavnom igre) zahtevaju dodatna podešavanja koja se za svaku „flašu” nalaze u okviru opcije Control Panel.

Možemo se zapitati, u čemu je glavna razlika između CrossOvera i Winea? Osim boljeg korisničkog interfejsa, grafičkog instalera za Windows programe i pojednostavljene procedure instalacije, CrossOver nudi znatno bolji rad sa nekim od najpopularnijih Windows aplikacija. Primera radi, najnovija, sedamnaesta verzija programa nudi stabilan rad sa paketom MS Office 2016, što će dobrom delu korisnika biti više nego dovoljan razlog da nabave CrossOver. Ipak, program nije svemoguć i ne obezbeđuje izvršavanje znatnog dela Windows aplikacija, uključujući tu i one veoma popularne, kao što su AutoCAD ili Photoshop CC (poslednja podržana verzija je CS2). S obzirom na to da je cena programa u poslednje vreme gotovo dvostruko niža u odnosu na nekadašnju, ne sumnjamo da će CrossOver steći priličan broj poklonika među aktivnim korisnicima Linuksa (pa i OS X) koji imaju potrebu za korišćenjem pojedinih Windows aplikacija.

Igor S. RUŽIĆ