Na snimku s vojne vežbe „Čelik 2017” po hiljaditi put sam gledao helikopter „gazelu” koji statičan cilj gađa protivoklopnom raketom „maljutka”. Premotavajući sećanja, video sam identične scene iz starih epizoda serije „Dozvolite da vas obrlatimo”, a verovatno je još i knez Milan Obrenović impresionirao goste predstavom moćne „gazele” od pleksiglasa koja ispaljuje „maljutku” na ušančenu tursku konjicu. Tokom poslednjih 200 godina organizovane vojske u ovoj zemlji, ispaljeno je više hiljada „maljutki” iz helikoptera koje nisu pogodile nikoga i ništa, niti će pogoditi bilo šta u slučaju rata. Taj helikopter je ranjiviji od leptira, a ta raketa, kojom je nemoguće nišaniti, bila je prevaziđena još za vreme poslednjeg rata između Egipta i Izraela.

Realno, dosta više s tim glupostima. Hajde da to presečemo i milijardu dolara koje bismo uložili u budućih 50 godina igrokaza „gazele” i „maljutke” uložimo u nešto korisno. Recimo, u kiber-komandu vojske Republike Srbije, koja bi budućeg protivnika tukla nevidljivim oružjem, efikasnijim i jeftinijim od kumulativne rakete koja ne može da probije oklop modernog tenka. Ovaj dignuti prst ne treba shvatiti kao nekakvo protivljenje konvencionalnom naoružanju, već, naprotiv, kao paket odličnih ideja vezanih za neophodan apgrejd jedinog realnog faktora naše suverenosti, vojske.

Zašto mislim da je ulaganje u cyber segment oružanih snaga najbolja stvar koju možemo da uradimo s ono malo budžeta koji ide vojsci? U svakoj sferi života, pa i u vojno-političko-tehnološkim pitanjima ekstremno je važno shvatiti duh vremena. Ulagati u mlade koji žele da se vrate na selo i bave se poljoprivredom (trenutno) bila bi vrlo glupa strategija jer niko ne želi da se vrati na selo i bavi se poljoprivredom. Isto važi i za investiranje u sveže elektro/mašinske/whatever inženjere, od kojih ni 1% neće ostati u zemlji nakon diplomiranja. Young programeri, s druge strane, zaslužuju dvostruko veću pažnju od maksimalne moguće. Dobar procenat ostaje u Srbiji jer komotno mogu da rade od kuće, pri čemu igraju dvogubu korisnu ulogu: novac koji zarade troše u otadžbini, a aura uspeha kojom zrače utiče na okolinu i stvara želju za oponašanjem, to jest kristalisanjem dodatnih programera iz pulsirajuće narodne biomase. Duh vremena nije tih i kriptičan, već nam vrišti u uvo da su informacione tehnologije prva, srednja i poslednja šansa ove države za izlaz iz močvare bede. Uostalom, pogledajmo samo šta je uradila minijaturna Estonija, zemlja koja je do juče bila poznata samo po usoljenim haringama i kolaboraciji sa nacistima, a sada je tech supersilica. Hajde da zeitgeist skembamo dok zviždućući prolazi pored nas, umesto ga vadimo iz naftalina kad odapne i kad ga balzamuju.

Ono što je dobro za ekonomiju biće dobro i za odbranu i ta veza je inherentna, nikako nametnuta. Većinu iskušenja svoje turbulentne istorije Srbija je preživela usled organske veze seljačkih sinova koji su orali zemlju i armije koja je minimalno profesionalno jezgro popunjavala tim istim sinovima. Solunski front nije probušen bombardovanjem iz cepelina, već ga je probio naoružani seljak s ručnim bombama iz Kragujevca. Seljaka više nemamo, ali neprijatelja imamo više nego ikad ranije. Kako koncipirati odbranu u takvim uslovima? Eksploatacijom resursa koji su nam na raspolaganju, naravno! Mladi su motiku, strug, volan i drugi manuelni hlebodonosilac odavno zamenili tastaturom i to se mora iskoristiti, monetizovati i weaponizovati.

Lako je moguće da vam ova kompletna tirada i pseudoanaliza zvuče sasvim apstraktno ukoliko nemate blage veze s finesama kiber-ratovanja i kiber-odbrane. Recimo, da li znate zašto je Barak potpisao nuklearni sporazum sa Iranom? Zašto što je shvatio grešku svojih puteva ili zato što im je Iran covertly demonstrirao moć svojih kiber-jedinica hakujući deo električne mreže na istočnoj obali SAD? Nikakva korist koju je američki establišment mogao imati od sankcija prema Iranu nije veća od potencijalne katastrofalne štete koju je islamska republika mogla da im priredi na ranjivom polju energetike. Neko je vrlo dobro naučio lekciju koju je obezbedio Stuxnet virus... Nemojte misliti da su te ideje i metodi neprimenjivi na nas i naše okruženje – naprotiv! Naš problem je što smo na tom polju potpuno šuplji i nespremni i generalno smotani kao Narodna banka Srbije koju je najgluplji phishing napad koštao 170.000 evra. Šta li će tek biti ako neko odluči da phishuje termoelektranu u Obrenovcu i podesi kotlove i transformatore na neke druge vrednosti od onih koje ne izazivaju eksploziju?

Da bismo opstali u surovom svetu budućnosti, imperativ je da stimulišemo i u skladu s potrebama weaponizujemo domaći IT. Pri svemu ovome nipošto ne želim da se država aktivno meša, brlja i uzima procente u sferi organskog civilnog rasta IT scene. Ono što treba da uradi jeste da ukine štetne zakone i smanji poreze svakom IT preduzimaču ili kompaniji čija su osnovna delatnost IT usluge. Samozaliveni cvet apsolutne IT proliferacije tada će rasti kao iz vode, od čega će korist imati baš svi, pa i ti i tvoje oružane snage.

Miodrag KUZMANOVIĆ