Rast sektora informacionih tehnologija ukazuje na kvalitet domaće struke, pojedinaca i timova.

ada je u godinama za nama najavljivano da je rast sektora informacionih tehnologija gotovo jedini pokretač srpske privrede, postojali su oprečni stavovi. Jedni su govorili da je to manje važno, jer se radi o globalnom trendu. Drugi su dodavali da sav taj napredak nije na korist građana Republike Srbije. Mislili su da oni koji privređuju na ovom polju uglavnom registruju svoje kompanije u inostranstvu, radi izbegavanja poreza. Iako su u tim okvirima neki stavovi donekle ispravni, rezultat takvog, uskogrudog pogleda na stvarnost, potpuno je pogrešan.

Samo je izvoz softvera u prošloj godini dosegao tri četvrtine milijarde američkih dolara. Da li vam je ovaj rezultat čudan? Mali? Nedovoljan? Neki domaći mediji govore da je rast samog sektora dvocifren i da je prešao 20 odsto. Drugi dodaju da je nadmašen izvoz žitarica i pogonskih mašina, a da je gotovo dosegnut izvoz voća i povrća!

Naravno da je rast sektora informacionih tehnologija posledica globalnog rasta ovog tehnološkog sektora, ali daleko od toga da se radi o nečemu što ne ukazuje na kvalitet domaće struke, pojedinaca i timova. Ako se samo na trenutak osvrnete, zajedno sa pomenutim rastom, porasla je i domaća tehnološka zajednica. Od skora je u domaćoj sferi prisutan i prvi investicioni fond za investiranje u startape u najranijoj fazi razvoja, ICT Hub Venture. Startit organizacija otvara svoju, ko zna koju instancu po Srbiji, i nastavlja da širi pozitivnu sliku o domaćoj pameti i organizaciji. Neki startapi domaće provenijencije dobijaju sve veće i veće investicije. Cube, B2B platforma za pregled poslovnih informacija, početkom proleća je prikupio investiciju od čak milion evra, što predstavlja apsolutni rekord među domaćim kompanijama. Sada već imamo nekoliko firmi koje su prikupile više stotina hiljada dolara.

Ovaj kontekstualni rast čitavog sektora je samo donekle uočen od strane države. Iako je inicijativa domaće zajednice za uvođenje informatike kao obaveznog predmeta u osnovnoj školi uspešno realizovana, čini se da državni organi i dalje ne razumeju suštinu. Osnovni kamen spoticanja, čini se, leži u nerazumevanju poreske politike. Naime, naša poreska uprava i dalje porez naplaćuje prema opštini registracije kompanije. To rezultuje da, iako se radi o istom pristupu poslu, različit porez plaćaju firme registrovane u Babušnici i Beogradu. Neko će reći da je ovo pravedno. Ipak, sve što je ovakva politika uslovila jeste da ljudi registruju svoje firme (posebno preduzetničke radnje) južno, što južnije. Poreska uprava, bez dovoljno ljudi i mogućnosti (po sopstvenom priznanju) praktično ne kontroliše ove stvari, tako da vam je registracija samo inicijalni korak. Dodatni problem u čitavoj stvari, kada smo kod paušalaca koji se bave IT-jem, a kojih ima između 6.000 i 10.000 u Republici Srbiji (tačni podaci nisu dostupni, a oni koji bi trebalo time da se bave, nisu zainteresovani), leži u činjenici da već dve i po godine Poreska uprava ne generiše rešenja o paušalnom plaćanju poreza za petu grupu prihoda, u koju je svrstan svaki IT preduzetnik. To praktično znači da ni jedan preduzetnik, od mnogih koji zajedno čine nemali procenat pomenutog izvoza softvera, ne zna koliki će porez platiti i to za 2015, 2016. i tekuću godinu. Zahvaljujući ovoj nesigurnosti, ti preduzetnici već godinama ne mogu da uzimaju kredite niti značajnije investiraju u širenje posla.

Takvo ponašanje državnih poreskih organa je nateralo nekoliko mojih poznanika, IT preduzetnika, da se registruju u Estoniji i ostvare e-građanstvo, čime stiču mogućnost otvaranja računa u inostranstvu i poslovanje preko ove državice u EU. Neodgovorna državna politika će, ukoliko ne prestane sa višegodišnjom politikom oporezivanja koja pogoduje bogatima, i neadekvatnim odgovorom na savremeno poslovanje, oterati mnoge IT preduzetnike u sličan pristup rešavanju problema. Dobro je poznato da se već godinama koristi jedna organizacija koja obezbeđuje građanima Srbije karticu za podizanje novca na bankomatima i plaćanje, a koja se nalazi sa one strane domaćih zakona.

Evo jednog konkretnog predloga državi. Neka napravi posebnu grupu delatnosti koje podrazumevaju registraciju bez određivanja lokacije registracije, već se definišu prema tipu privređivanja, a to je, suštinski, rad preko interneta. Neka se u skladu sa tim postave granice za vođenje poslovnih knjiga i PDV-a, i neka se odredi jednoobrazni paušalni porez za svaku godinu na vreme. Tako će preduzetnici konačno moći da planiraju svoje troškove i da počnu pregovore oko kredita sa komercijalnim bankama. Nemojte zaboraviti, sve te pare se potroše uglavnom ovde, u Srbiji, odakle svi prihodujemo kroz PDV. Ako želimo još veći rast domaćeg sektora, moramo kroz poreske zakone to omogućiti. Domaći IT je praktično samostalno dogurao skoro do milijarde evra. Ako prestanu da mu odmažu, šta mislite, dokle može?

Momir ĐEKIĆ