Roborace

Uskoro počinje šampionat u kom će se takmičiti isključivo bolidi sa električnim pogonom, kojima samostalno upravljaju veštačke inteligencije

Ljudi vole brzinu, kombinaciju adrenalinskog uzbuđenja i kontrole nad mašinom koja ih nosi sve brže. Sem toga, ljudi vole i takmičenja, kontrolisano odmeravanje snage i veštine da bi se utvrdilo ko je uspešniji. Zato ne čudi da su krajem devetnaestog veka, čim su automobili sa motorima na benzin postali dovoljno zastupljeni, ljudi pored utrkivanja konjima i zaprežnim kolima, počeli da se takmiče i automobilima. Tokom više od sto trideset godina, ovakva takmičenja pružila su milionima gledalaca trenutke neverovatnog uzbuđenja. Ipak, mnogo bitnije od toga, rad inženjera i mehaničara na razvoju što bržih i boljih automobila unapredio je svetsku auto-industriju do stadijuma u kom se nalazi danas, do aktuelnih modela koji su bezbedniji, efikasniji i brži nego ikada pre. Pre tri godine započelo je takmičenje Formula E, u kom vozači upravljaju isključivo električnim bolidima, a brojna tehnička rešenja razvijena u okviru tog šampionata već nalaze svoj put ka hibridnim i električnim automobilima koji se serijski proizvode. Slično tome, u najskorijoj budućnosti trebalo bi da počne prvo takmičenje samovozećih automobila sa ciljem usavršavanja veštačke inteligencije koja će pokretati buduće automobile, sposobne da sami učestvuju u saobraćaju, bez čoveka za komandama.

Evolucija

Automobili su od nedavno stupili na ono što je, po mišljenju mnogih stručnjaka, finalna deonica u razvoju kopnenih vozila – samostalno navođenje. Evolucija elektronike za praćenje i kontrolu sve većeg broja sistema u automobilima i paralelno unapređivanje računara doveli su nas do današnjih najnovijih modela vozila, čija je centralna komponenta, uz motor, superračunar za kontrolu nad vozilom. Najbolji među takvim automobilima u stanju su da vozaču pomognu prilikom vožnje ili u posebnim uslovima potpuno preuzmu kontrolu nad vozilom.

Zbog čega su nam potrebni automobili koji voze sami? Po podacima Svetske zdravstvene organizacije, u automobilskim nesrećama svake godine fatalno nastrada više od 1,3 miliona ljudi, a povredi se skoro pedeset miliona. Zbog tih neveselih brojki, za većinu proizvođača automobila logičan korak ka pravljenju još bezbednijih vozila je stvaranje sistema za samostalnu vožnju koji će upravljati automobilom bolje od čoveka.

Danas sve velike automobilske i softverske kompanije u nekoj meri rade na razvoju sistema za autonomno upravljanje automobilom. Ipak, da bi se taj razvoj ubrzao potrebna je dodatna inicijativa, dodatna motivacija – potrebno je takmičenje. Tu na scenu stupa Roborace, kompanija osnovana sa ciljem da na noge postavi šampionat u kom bi se takmičili automobili sa električnim pogonom, ali bez kokpita, već bi „vozač” u svakom bolidu bio specifično prilagođen sistem za veštačku inteligenciju. Ideja šampionata je da se AI u svakom bolidu tretira kao vozač. AI će tokom trke upravljati svojim automobilom potpuno samostalno, bez komunikacije sa pitom, a čak i tokom pit-stopa ne bi bilo dozvoljeno podešavanje veštačke inteligencije – sistem koji je počeo trku mora da je završi u identičnom stanju.

DevBot

Kada neko pomene reč robot, većini ljudi su prva asocijacija androidi koji liče na čoveka, zatim široka plejada borbenih mašina iz naučne fantastike, pa čak i statični, industrijski roboti. Ipak, iako nije na nogama, nego na točkovima, Robocar (zvanični naziv za bolide u budućem Roborace šampionatu) je zaista robot – sam donosi odluke i sam se kreće i obavlja željenu funkciju. Sam šampionat Roborace najavljen je još pre dve godine i zaposleni u ovoj kompaniji odmah su se bacili na razvoj vozila koja će učestvovati u trkama. Da bi se neophodni hardverski i softverski sistemi postavili na noge, napravljena su dva bolida nazvana DevBot (engl. development robot – razvojni robot). Ova vozila ne izgledaju preterano lepo, a ni moderno. Razlog za njihov izgled je njihova funkcija, jer aerodinamičnost još uvek nije bitna kao funkcionalnost i hlađenje. Zato su oba DevBota zasnovana na modelu Ginetta Juno LMP3, kome su otklonjeni delovi karoserije kako bi hlađenje motora i računara bilo bolje. Pošto je u pitanju razvojno vozilo, ono i dalje mora da ima kokpit za vozača kako bi AI mogao da se prilagođava na osnovu podataka prikupljenih tokom vožnje profesionalnih vozača i njihove reakcije u kompleksnim situacijama.

U razvojnom timu Roboracea nadali su se da će im podaci prikupljeni tokom rada sa DevBotima omogućiti da već ove sezone organizuju demonstracione mini-trke svojih električnih robota, pre svake od dvanaest trka Formule E. Ipak, usklađivanje komponenata od motora i baterija do računara i brojnih senzora pokazalo se kao dugotrajan i veoma zahtevan posao. Zato je prošlog oktobra, kada je počela treća sezona Formule E, Roborace odložen za godinu dana, ali je sa testiranjem nastavljeno. Ovog februara, na stazi u Buenos Airesu obavljeno je prvo pravo testiranje u „realnim” uslovima. Oba DevBota su puštena na stazu i razvijala su maksimalnu brzinu od oko 185 kilometara na sat. U jednom trenutku je na stazu istrčao pas lutalica, ali ga je DevBot bez problema izbegao. Rezultat trke ipak nije bio potpuno uspešan za razvojni tim, jer je drugi automobil, u pokušaju da nadoknadi izgubljeno vreme, počeo da vozi rizičnije i izleteo sa staze.

Robocar

Dok su DevBoti dizajnirani kao „radni konji” za razvoj i testiranje, Robocar je napravljen tako da već na prvi pogled znate da gledate u budućnost automobilizma. Za njegovu spoljašnjost odgovoran je lično Danijel Simon, dizajner nemačkog porekla, koji je započeo svoju karijeru u Volkswagenu, da bi do danas mogao da se pohvali i radom u Bugattiju i na fantastičnim futurističkim vozilima i građevinama u holivudskim filmovima, kao što su „Tron: Legacy” i „Oblivion”. Prilikom dizajniranja bolida, Simon je bio prijatno iznenađen dodatnim stepenom slobode u oblikovanju tela i poda, jer u automobil više nije morao da smesti čoveka, već su aerodinamične karakteristike bile jedina bitna stavka. Ipak, sam dizajner naglašava da je neophodno dodatno testiranje kako bi se došlo do finalnog izgleda automobila koji je spreman za učestvovanje u trkama.

Finalni auto-robot je zaista impresivan. Futurističko telo Robocara dugačko je 4,8 metara, široko dva metra, a međuosovinsko rastojanje je 2,8 metara. Svaki od četiri točka pokreće nezavisni elektromotor od 300 kilovata i teoretska maksimalna brzina mu je oko 320 kilometara na sat. Mozak Robocara je superračunar Nvidia Drive PX 2, kompjuter u kom rade četiri procesora, dva Tegra CPU-a i dva Pascal GPU-a. Iz oznake ovog računara vidi se da je razvijen specijalno za automobile, a kompanija Volvo ga takođe koristi u okviru svog programa za razvoj autonomnog sistema za vožnju. Da bi ovaj superračunar mogao da donosi ispravne odluke, neophodno je da je sva okolina automobila dobro pokrivena senzorima. Tako Robocar nosi šest kamera, dva radara, pet lidara, osamnaest ultrazvučnih senzora i dva optička brzinomera. Ceo automobil težak je 975 kilograma i, pošto „gleda” pomoću senzora, veoma je nizak – 50,8 centimetara. Zapravo, najviša tačka na bolidu je takozvani „TV toranj”, u kom se nalazi nekoliko mernih instrumenata, ali osnovna namena mu je da nosi panoramsku kameru koja daje idealan pregled vožnje bolida za TV gledaoca. Sam Robocar osetno je skuplji od DevBota, pa se očekuje blago i postepeno podizanje rizika testiranja novog automobila, za razliku od slučaja sa dosadašnjim modelom. Ipak, razvojni tim nastavlja da gaji optimizam da će do američkog dela aktuelne sezone Formule E u julu imati dva Robocara spremna za demonstraciono utrkivanje na stazama u Njujorku i Montrealu.

Roborace

Kada šampionat Roborace počne (ovog ili sledećeg oktobra, u zavisnosti od brzine završnih radova na razvoja bolida), trebalo bi da ima isti broj trka kao Formula E (za sada dvanaest) i da u njemu učestvuje deset timova, svaki sa po dva bolida. Ideja je da svi timovi koriste identične Robocar bolide, a da jedina razlika bude u veštačkoj inteligenciji koja omogućuje samostalno upravljanje. Jedna od tema o kojima organizatori diskutuju je da li treba dozvoliti bolidima da imaju međusobnu vezu kako bi lakše izbegavali sudare (u cilju zaštite skupih automobila) ili je neophodno da svaki automobilski AI bude potpuno autonoman i da snosi sav teret bezbednog ostajanja u trci (što je i primarni cilj razvoja tih samovozećih sistema).

Ljudi vole brzinu, a šampionat Roborace obećava još jedno interesantno takmičenje. Ovaj put ne u ljudskoj umešnosti pri vožnji, nego u razvoju veštačke inteligencije. Ipak, neki od fanova moto-sporta sigurno neće želeti da prate takmičenje u kom nema ljudske veštine za volanom, ali unapređenja u sistemima za veštačku inteligenciju i samostalno navođenje automobila otvaraju nam mogućnost da stvaranja „AI vozača” koji će, kao pravi šampion, znati kada i koliko da rizikuje. Kada programeri odgovorni za Roborace šampione primene svoje znanje pri stvaranju sistema za autonomno upravljanje u komercijalnim automobilima, rezultat će biti osetno bezbedniji putevi širom sveta. Nažalost, ova priča ima i negativnu stranu – potencijalni gubitak poslova. Milionima ljudi koji rade kao vozači u transportnoj industriji širom sveta ne sviđa se mogućnost da će njihov posao moći da obavlja računarski navođeno vozilo. Procene stručnjaka su da se tržište rada neprestano menja usled razvoja tehnologije i da vozači nisu niti jedini niti najviše pogođeni, kada se radi o poslovima koje preuzimaju kompjuterski automatizovani sistemi. Ipak, te procene su slaba uteha osobi koja zaista ostaje bez posla.

• • •

Kako stvari sada stoje, veliki cirkus Roborace, u obliku u kom je zamišljen pre skoro tri godine, daleko je još za sezonu ili dve. U tom periodu razvoj moćnijih računara, novih AI sistema i tehnologija koje koriste električni automobili sigurno neće stati. Progres koji obećava električne automobile koji voze sami, nije moguće zaustaviti, tako da čak i ako ljudi iza Roboracea ne ostvare svoju zamisao, samo je pitanje vremena kada će neko pokrenuti uspešno takmičenje automobila koji voze sami.

Dragan KOSOVAC