Fanovi versus tabačina koji su vlasnici Amiga računara, često su morali da se zadovolje tek osrednjim portovima sa drugih platformi, o čemu najbolje svedoči Amiga verzija igre Street Fighter 2. Upravo zbog ove činjenice, među autorima igara se vodila nezvanična utakmica – ko će napraviti najbolju tabačinu za Amigu, u kojoj su tokom godina učešče uzeli, kako poznati timovi, tako i potpuni anonimusi. Među zapaženijima je igra Fightin’ Spirit (1996), koja je nažalost došla suviše kasno da bi bilo šta promenila.

Autori ove igre nisu težili da stvore nešto originalno, već su kopirali, uz minimalne izmene, gotovo sve elemente Capcomovog hita, pa se tako jasno uočavaju sličnosti između nekih boraca (Kento i Ken, odnosno Burk i Gajl su očigledni primeri). Jedini tračak originalnosti je unošenje tigra i nekakvog reptila među deset ponuđenih boraca.

Po pitanju igrivosti, Fightin’ Spirit je daleko ispred svog uzora, kao i mnogih drugih pretendenata za titulu naj-tabačine na „Prijateljici”. Brzina izvođenja je zapanjujuća, posebno ako uzmemo u obzir šarene animirane pozadine ispred kojih se odvija akcija. Specijalni potezi se izvode prilično lako kombinacijom smera kretanja i pucanja, pa su šanse da će u žaru borbe nastradati džojstici, svedene na minimum. Da je izdat koju godinu ranije, Fightin’ Spirit bi nesumnjivo bio veliki hit, a ovako predstavlja samo svedočanstvo o krajnjim dometima AGA čipseta.

Darko MIHOKOVIĆ